ИН4С

ИН4С портал

Што је Његош био за нас у 19., Живко Николић је у 20.вијеку

1 min read

Функционер Демократског фронта др Драган Копривица, реаговао је данас поводом иступа Градоначелника Подгорице Славољуба Стијеповића,  који је прослављеног црногорског режисера окарактерисао Живка Николића окарактерисао као неког ко се руга са традицијом. Преносимо интегрално реаговање.

dragan-koprivica

С великим негодовањем смо чули да се Славољуб Стијеповић већ у самим почецима свог управљања Подгорицом исхитрено латио и улоге филмског критичара. Зато се, судећи по његовом тумачењу опуса Живка Николића, највећег филмског редитеља у историји црногорске кинематографије, и показало да се у те послове много не разуме.

Зато се питамо зар не нађе ништа паметније чиме би се представио у првим данима управљања Главним градом, а знамо како је све текло до устоличења, него да саопшти како се Живко руга нашој традицији. Оцјена смијешна, да није неука, и да не чини штету једино Стијеповићу.

Зато га, тражећи неку врсту оправдања за то његово излијетање у културној кривини, питамо зашто је олако поновио овјештале флоскуле неких наших националиста, маргиналаца у култури, који су, као сувишни бранитељи Црне Горе, покушали да стекну славу упирући прстом у Живков опус, свјесни да му нијесу ни до кољена.

А и новом градоначелнику је ваљда познато да је Николић створио громадни опус са око тридесет остварења, кратког и дугог метра, и серија, и да је, по оцјенама међународних филмских форума, значајан не само за црногорску, и ондашњу југословенску, него и читаву европску кинематографију. Ваљда је чуо и да је за филмове, који су прославили и Црну Гору, Живко добио Сребрну медаљу Београдског фестивала кратког метра, признање „Сребрни змај“ у Кракову, двије златне медаље Фестивала у Београду за кратки филм, награду ФИПРЕСЦИ и „Златни змај“ у Кракову, а за филм „Чудо невиђено“ добитник је признања „Сребрни медвјед“ на фестивалу у Москви 1984. Тај филм је био и рекордер по гледаности те године у читавом СССР-у. А „Љепота порока“ бива најгледанији филм у Израелу, итд. Из овог се лако да закључити да је Живко остао наш, црногорски, највећи амбасадор филма.

Зар Стијеповић, правећи нонсенс са својим: „Живко се руга традицији“, није могао смислити ништа паметније? Да је мало више таквих, који се тако „ругају нашој традицији“, били бисмо још цјењенији у свијету. Сам Живко је у више наврата огорчено говорио да се својој земљи може ругати само онај ко је луд човјек, и наглашавао своју љубав према Црној Гори. Али су злобни маргиналци рабили причу да он не воли своју домовину, а Стијеповић то упамтио као добар рецепт за лицитирање љубављу према Црној Гори. Не знамо је ли гледао бар дио Живкових остварења. А да је видио макар кратки филм „Прозор“, видио би величанствену химну црногорској жени. Или „Бештије“, „Јовану Лукину“, „Љепоту порока“, „Смрт господина Голуже, „Чудо невиђено“..!

Уосталом, нек Стијеповић пита данас највећег живог филмског редитеља Црне Горе, Бранка Балетића – шта он конкретно мисли о Живковом опусу, па ће му бити јасно. Балетић наглашава да је Црна Гора остала дужна Живку..! И да Живково дјело треба студирати, и стално му се враћати, и учити од њега.
Прије двије године објављена је и једна озбиљна монографија о Живку, уз велик и заслужен публицитет, и оцјене да је, као наш аутохтони редитељ, добио битку с временом, да су његови филмови прворазредне параболе, чак попут романа Кафке и Камија..! Речено је и да, оно што за нас представља Његош у 19., то за нас значи Живко у 20. вијеку! Зато се и питамо, шта би Стијеповићу да се излети?А и не би се писале студије о ономе ко се, наводно, руга Црној Гори.

А Стијеповић тјера по своме: “Живко се руга традицији”. Па ће му остати упамћено да је као градоначелник Подгорице јавно судио највећем редитељу у историји црногорске кинематографије, који је свијетом пронио славу нашег филма, и Црне Горе. Стијеповић је побркао лончиће, истрчао се неопрезно и беспотребно. Уосталом, давно је речено оно већ познато: „Не даље од ципела.“ А то, што је Живко био достојанствен и храбар човјек, ваљда ћемо му сви некако заједнички опростити.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thoughts on “Што је Његош био за нас у 19., Живко Николић је у 20.вијеку

  1. Лијепо речено, можда се чини да је мало претјерана констатација која стоји у наслову, али ја се слажем са њом, то је човјек који је до танчина „провалио“ Црногорце, само је имао један други израз којим се користио да то покаже…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy