Što ne možeš drukčije reći pesma zbori: J. J. Zmaj – Pesma o pesmi
Gde je bola gde je jada pesma blaži, gde se klone gde se pada pesma snaži.
Pesma o pesmi
Gde je bola gde je jada
Pesma blaži
Gde se klone gde se pada
Pesma snaži
Gde su ljudi dobre ćudi
Pesma se ori
Što ne možeš drukčije reći
Pesma zbori
Gde utehe nema druge
Pesma stiže
A gde sumnja sve obori
Pesma diže.
Eno majke kod kolevke
Čeda tija
Čedo spava
A majka ga
Pesmom njija
Pesma miri
Lepše nego cveće majsko
A što pesma čedu želi
Ti je rajsko.
*
Jovan Jovanović Zmaj
Izdajici.
– Posvećeno njemu, samom izdajici –
Svaka j’ tica u svom jatu,
Svako teži svome bratu,
Svojim bratom tugu blaži,
U svom jatu sreću traži,
A kud tebe nosi krilo,
Izdajico, sram te bilo!
Kad nepravda duhom krutim –
Stane šibat’ bičem ljutim,
Bratac bratu šapće tio:
Bič me nije odrodio
– A ti ližeš tuđe biče,
Izdajico – nesretniče!
Propate se muke mnoge
Dok se digne kula sloge,
U njoj oltar nade žive –
Dušmani se na nju kive –
Ti pomažeš da je sruše,
Izdajico, kam’ ti duše!
U narodu srce zdravo,
Na nj’ se baca crni đavo,
Al’ ne stiže iz daljine;
Ti si bliže, srpski sine, –
Da ko bi ga tako uj’o!
Izdajico, mrska gujo!
Za čim dedi krvcu liže,
Za čime ti majka diše,
Za čim seja suze lije,
Za ponosom Srbadije:
Sve to t’ dere ruka smela:
Izdajico, krv te klela!
Srpskom sinu cvet je milja
Kad ga narod blagosilja,
Za to čuva svoje ime,
Da s’ u duši diči njime.
A ti s’ voliš vukom zvati,
Izdajico, jadna t’ mati!
Ali gutaj meda kleta
Iz košnice srpskih šteta,
Blaguj, blaguj, vreme ti je,
Dok ti narod čemer pije
Blaguj brzo, blaguj more,
Izdajico, slepi stvore!
Kad se rodi sunce naše,
Popadaće tiran-paše,
Na razvali vraških snaga,
Grliće se braća draga –
Ti ćeš svisnut’ od sramote,
Izdajico, ne bilo te!
✝ Zmaj
Starmladi, br. 1