NATO na koljenima: Rusija dobija nuklearne mišiće iz daleke budućnosti

Krstarice sa balističkim raketama, kompleksi za vazdušne udare i teške interkontinentalne rakete čine suštinu modernizacije ruskog nuklearnog arsenala, koji bi do 2027. godine trebalo da se ogrne u novo ruho.

Drugima rečima, novo kopneno, morsko i protivvazdušno atomsko oružje ojačaće redove oružanih snaga Rusije.

Gospodari mora

Nuklearni razarač „Lider“, koji još nosi i oznaku 23560, biće najozbiljnije opremljen vojni brod na svetu i predstavljaće ozbiljnu konkurenciju potencijalnim protivnicima. Izgradnja ovog broda bi trebalo da počne 2020. godine. Predviđeno je da na ovaj brod mogu da se postave sistemi S-500. Kapetan prve klase, ekspert Vasilij Dandikin,  potvrđuje da će „Lider“ postati glavna snaga pomorskih snaga Rusije.

„To će biti udarna pesnica naše mornarice u nadmorskim komponentama. Najjednostavnije rečeno, to je raketna krstarica. Sada i SAD i Kina grade razarače, ali ruski ’Lider‘ će se razlikovati najpre po tome što će imati nuklearni pogon, a koristiće se oprobani i dokazano dobri motori koji pokreću naše atomske ledolomce. Ova raketna krstarica će biti na ravnoj nozi sa kineskim i američkim plovilima, a što se tiče nuklearnog pogona, biće ispred konkurenata“, konstatuje sagovornik.

Dandikin dodaje da je Rusija velika pomorska država i zato brodovi kao „Lider“ podrazumevaju i velike izdatke, ali to znači i da su brojni naučnici uposleni na ispitivanju novih domaćih tehnologija, koje će se pozitivno odraziti na ekonomiju Rusije. Ovaj brod će biti ponos naše flote, objašnjava kapetan prve klase.

„Trebalo bi uporedo obučavati i pilote i čitavo ljudstvo za pomorsku avijaciju i pripremati ih za sve predstojeće novine. To je posebno važno imati u vidu, jer se ovde radi o nekoliko komponeneti, ne samo pomorskoj, već i o avijaciji. Kapetane takvih krstarica, odnosno razarača, trebalo bi dugo školovati, to su zaista posebni stručnjaci. Dobro je što je i kada je ruska vojska prolazila kroz krizu ipak očuvan jak kadar koji danas može da prenese znanje na buduće kapetane“, zaključuje Dandikin.

U narednoj deceniji trebalo bi da budu porinuti raketni kompleksi R-30 „Bulava“, na kojima Moskovski institut toplotne tehnike radi još od kraja devedesetih godina prošlog veka. Do 2020. godine ruska mornarica će, prema sadašnjim planovima, dobiti osam plovila izgrađenih po projektu „Borej“. Podmornice „Borej“, sa zapreminom višom od 14,7 hiljada tona, nešto su manje od svojih prethodnica projekta „Akula“. Međutim, naoružane sa 16 raketa „Bulava“, od kojih svaka ima 6-10 bojevih blokova, ove podmornice predstavljaju snagu na koju se može računati. „Boreji“ se odlikuju nečujnošću i velikim manevarskim sposobnostima. Naoružani su sa 16 balističkih raketa „Bulava“, kao i torpedima i krstarećim raketama „Kalibar“ i „Oniks“.

Severna ruska flota ima i najveću podmornicu na svetu, krstaricu „Dmitrij Donski“ iz Projekta 941 „Akula“. Dužina plovila je 172 metra, širina 23 metra, gaz oko 11 metara, a zapremina 49.800 tona.

„Dmitrij Donski“ je projektovan i izgrađen 1980. godine i naoružan sa 20 balističkih raketa R-39, ali od 2002. godine podmornica učestvuje u ispitivanjima balističkih raketa „Bulava“. Osamdesetih godina konstruktorski biro „Rubin“ počeo je da izrađuje atomske podmornice u okviru projekta 955 „Borej“, koje treba da zamene „Akule“. Prva krstarica „Jurij Dolgoruki“ u sastav Severne flote je ušla 2013. godine.

Čuvari slobodnog neba

Strateška avijacija takođe neće ostati bez noviteta. Danas srž avijacije čine teški bombarderi — nosači raketa Tu-95MS „Medved“ i Tu-160 „Beli labud“. Vazdušno- kosmičke snage svake godine dobijaju po nekoliko modernizovanih letelica.

Ekspert Centra za vojnopolitičko novinarstvo, Boris Rožin objašnjava da poslednje modifikacije naoružanja pretpostavljaju i doradu krstarećih raketa H-101/102, i to podjednako sa regularnim i nuklearnim bojevim glavama, u skladu sa vojnom doktrinom Ruske Federacije.

„Što se tiče aktuelnih strateških bombardera Tu-160 i Tu-95 MS, njihovu modernizaciju možemo posmatrati kroz usavršavanje same tehnike, sa jedne strane, i poboljšanje performansi oružja, sa druge. Poslednjih godina se obavlja značajan remont postojećih aviona, ali se paralelno radi i na konstruisanju novih modela. Ove godine je prvi put poleteo potpuno prerađeni Tu-160M2, koji se spolja ne razlikuje od svog prethodnika, ali će mu performanse biti značajno bolje i činiće osnovu ruske strateške avijacije za daleke letove. Takođe, modernizuju se bombarderi Tu-95, unose se promene koje se tiču poboljšavanja elektronike“, ističe Rožin.

Sagovornik dodaje i da je Tu-160 kao letelica odlična osnova, odnosno platforma, koja ostavlja prostora za dalju doradu.

„Zato će postojeće letelice Tu-160 MS biti kao vrsta primera, obrasca. U budućnosti će se polako prelaziti na perspektivni avio-kompleks dalekog dometa, koji je zasad tek u povoju i njegova primena se može očekivati tek u drugoj polovini dvadesetih godina ili početkom tridesetih. Sa druge strane, imamo i Tu-95, koji se smatra prilično starim modelom aviona, ali tu ostaje još mesta za doradu i modernizaciju. Slično je i sa Tu-160“, zaključuje ekspert.

Izvor Sputnjika u odbrambeno-industrijskom kompleksu RF pre nekoliko meseci je najavio da će bombarderi Tu-22M3 biti naoružani hipersoničnim raketama „Kindžal“.

Garanti mira

Raketna vojska strateške namene je uvek, pa čak i tokom devedesetih godina prošlog veka, uvek bila prioritet za vojni i politički vrh države. Zato ne čudi činjenica da je ruski predsednik Vladimir Putin je u obraćanju Federalnoj skupštini prvog marta ove godine predstavio najnovije vidove ruskog naoružanja koji nemaju pandana u svetu. Reč je o raketnom kompleksu „Sarmat“, podvodnim dronovima „Posejdon“, krstarećoj raketi s nuklearnim energetskim uređajem „Burevesnik“, avijacionom raketnom kompleksu „Kindžal“ i laserskom oružju.

Interkontinentalna balistička raketa RS-28 „Sarmat“, na kojoj se radi u Rusiji, biće najveća na svetu raketa svoje vrste. „Sarmat“ će biti težak najmanje sto tona, dok masa njegove bojeve glave može dostići deset tona. To znači da raketa može da ponese do 15 termonuklearnih bojevih glava. Očekuje se da će domet „Sarmata“ biti najmanje 9.500 kilometara i kada počne da se koristi, to će biti najveća raketa u svetskoj istoriji.

Kao i druge savremene interkontinentalne balističke rakete, na primer „Jars“, „Topolj-M“ i „Bulava“, „Sarmat“ je projektovan da eliminiše protivraketnu odbranu protivnika. Osim toga, raketa može biti ojačana bojevim glavama koje imaju sposobnost manevrisanja, pa će biti mnogo teže presresti ga. Početak serijske proizvodnje se planira za 2020. godinu. Zasad, u svetu ne postoje pandani ovoj raketi i ona predstavlja novi mehanizam u politici nuklearnog obuzdavanja.