Strah, nepravda i diskriminacija: Kako žive Srbi povratnici u zapadnoj Bosni?

Diskriminacija i zanemarivanje, dve su reči koje najbolje opisuju živote srpskih povratnika u Federaciji BiH, posebno u Livanjskom i Unsko-sanskom kantonu, izjavio je na konferenciji za novinare u Banjaluci predsednik Udruženja prognanih građana opštine Drvar „Održivi povratak“ Mile Marčeta.

Upozorio je na to da je u Drvaru danas sve devastirano, dok se prirodni resursi nemilosrdno eksploatišu bez kontrole i nadzora, a da tome doprinosi činjenica da je predratna opština danas podeljena na dva kantona, čime je broj nadležnih i odgovornih udvostručen.

Podsetio je na odluku Ustavnog suda Federacije BiH iz 2016. godine prema kojoj lokalne zajednice imaju pravo na korišćenje prirodnih resursa u svom okruženju. Ali, ta odluka ni danas nije počela da se sprovodi u praksi.

Uzurpacija prirodnih resursa

Seča šuma odvija se bez ikakvog nadzora, a sistemska podela nadležnosti na više kantona otežava identifikaciju i suzbijanje kriminala, naglasio je Marčeta, napominjući da ova podela dodatno destabilizuje povratničke opštine kao što je Drvar.

Prema njegovim rečima, stanje je alarmantno jer ovakvo postupanje vlasti krši i odredbe Dejtonskog mirovnog sporazuma koji garantuje teritorijalni integritet lokalnih zajednica.

„Šume seku, a niko ne može utvrditi ko tačno stoji iza te eksploatacije. To nije samo nepoštovanje zakona, već i kršenje prava na resurse koje pripadaju povratnicima“, upozorio je Marčeta, dodajući da ovo neodgovorno upravljanje ima dalekosežne ekonomske i ekološke posledice.

Zapuštena infrastruktura i srušena bolnica

Ilustrujući težak položaj povratničke populacije, Marčeta je pokazao fotografije srušene, nikad obnovljene bolnice u Drvaru, ustanove koja je pre rata zapošljavala 18 lekara i bila ključna za zdravstvenu zaštitu stanovništva ovog kraja.

Marčeta je poručio da će Udruženje insistirati na rešavanju problema povratničke populacije i da su spremni da se obrate međunarodnim institucijama poput Evropske unije i Ujedinjenih nacija ako se nadležni u Federaciji BiH ogluše o njihove zahteve.

Načelnica opštine Drvar Dušica Runjić za RT Balkan potvrdila je tešku situaciju povratnika, ali i na ključne probleme, kao što su nemogućnost zaposlenja i neuslovne stambene jedinice.

Zbog uništavanja predratne industrije, lokalna ekonomija se sada oslanja isključivo na primarnu preradu drveta, koja ne pruža dovoljno radnih mesta. Kako je Runjićeva navela, jedina opcija za zapošljavanje žena je tekstilna fabrika „Jumko“, otvorena pre nekoliko godina.

Ona je naglasila da je obnova stambenih jedinica nedovoljna, uz minimalna izdvajanja vlasti Livanjskog kantona i gotovo bez podrške Federacije BiH. Na području Drvara trenutno postoji oko stotinu aktivnih zahteva za sredstva za obnovu, od kojih je većina namenjena za rekonstrukciju krovova, sanitarnih čvorova i stolarije.

„I danas su brojne predratne stambene jedinice uništene, a bez podrške, povratnici teško mogu obnoviti svoje domove“, dodala je Runjićeva.

Jedini način za oživljavanje Drvara, smatra ona, jeste sistemska podrška svih nivoa vlasti, uključujući Savet ministara BiH, Federaciju BiH i kantonalne vlasti, kroz subvencije i podsticaje. Podrška je naročito potrebna za razvoj poljoprivrednih gazdinstava, seoskih domaćinstava i turističkih potencijala, koji su u poslednje vreme postali važan izvori prihoda za stanovnike Drvara.

Vojni poligon „Barbara“ pretnja za stanovnike Glamoča

Još jedan problem sa kojim se suočavaju povratnici u zapadnoj Bosni predstavlja vojni poligon „Barbara“, gde se uništavaju minsko-eksplozivna sredstava.

Predsednik Udruženja građana „Pribelja“, Strahilo Subašić, rekao je da detonacije sa ovog poligona dovode do oštećenja na kućama povratnika, uključujući pukotine na zidovima. Subašić naglašava da ovaj poligon negativno utiče na životnu sredinu i zagađuje vodu i zemljište, čime dodatno ugrožava već ranjivu povratničku zajednicu.

„Jedino trajno rešenje jeste zatvaranje ili izmeštanje poligona na neku drugu, manje naseljenu lokaciju“, izjavio je Subašić.

On je naveo da su povratničke kuće u Pribelju kod Glamoča obnovljene, ali osnovna infrastruktura, poput elektro-mreže koja je uništena tokom rata još nije obnovljena.

Apel povratnika da se vlasti kantona i Federacije BiH počnu ophoditi prema njima u skladu sa zakonskim regulativama pokazuje samo deo gorućih problema sa kojima se suočava srpska povratnička populacija.

Marčeta naglašava da ukoliko, i ovaj put, izostane reakcija domaćih vlasti, udruženja povratnika su spremna potražiti pravdu i podršku u evropskim i svetskim institucijama.

 Izvor: RT Balkan