Strah od ekonomske „izgubljene decenije“ visi nad glavama svetskih lidera u Vašingtonu

Ministri finansija i centralni bankari iz celog sveta će se narednih dana okupiti u Vašingtonu, u jeku ekonomskih previranja koja bi mogla da odvedu svet u recesiju, kako bi pokušali da sastave koordinisani odgovor.

Situacija u Ukrajini, tvrdoglavo visoka inflacija, rastuće kamatne stope, krhki bankarski sistem i sporiji rast u Kini glavne su prete globalnoj ekonomiji, piše „Politiko“.

Postoje i rastuće tenzije među državama, pri čemu bogate zemlje manično povećavaju kamatne stope da bi ublažile rast cena, ali na taj način zemlje u razvoju dodatno opterećuju dugovima.

Kina se takmiči za uticaj sa SAD i EU, koje su, pak, upletene u sopstveni trgovinski spor. A geopolitička uloga Rusije nastavlja da oštro deli vlade.

„Biće haotično“, kaže Daglas Rediker, koji je predstavljao SAD u odboru Međunarodnog monetarnog fonda od 2010. do 2012. godine.

Podvlačeći sve veće strahove, Svetska banka je prošlog meseca upozorila na nadolazeću „izgubljenu deceniju“ za ekonomiju koja bi mogla da smanji zamah u borbi protiv siromaštva i rešavanju klimatskih promena.

Sve duža lista ekonomskih neizvesnosti prožimaće sledeće nedelje prolećne sastanke MMF-a i Svetske banke samo nekoliko blokova od Bele kuće, postavljajući velike izazove za lidere koji se bore sa ograničenjima u pogledu hrane i energije, velikim zaduženjem zemalja u razvoju i globalnim zagrevanjem.

„Biće mnogo lomljenja ruku zbog stanja u globalnoj ekonomiji“, rekao je „Politiku“ Mark Sobel, američki predsedavajući Foruma zvaničnih monetarnih i finansijskih institucija i bivši zvaničnik Ministarstva finansija koji je služio kao predstavnik SAD u MMF-u. „Mnogo zbunjujućih pitanja. Mnogo magle.“

Američki zvaničnici, predvođeni ministarkom finansija Dženet Jelen, pokušaće da ispolje oprezan optimizam, ali će se takođe suočiti sa pitanjima o odgovoru vlade na prošlomesečne propuste regionalnih banaka i u kojoj meri postoji potencijalno prelivanje u globalnu ekonomiju, posebno pošto zajmodavci pooštravaju kredite za preduzeća.

„Nemate pravi pokretač rasta“, rekla je Lilijana Rohas-Suarez, viši saradnik u Centru za globalni razvoj. „Nije da je jedan region slabiji od drugog. Gde god da pogledate, rast je zaista nizak, i naravno, to utiče na sve ostalo.“

Očekuje se da će američka ekonomija ove godine rasti za mlakih 0,4 procenta, pokazuju podaci Federalnih rezervi, pre nego što se skromno ubrza na 1,2 procenta u 2024. Fed je izazvao usporavanje najbržim povećanjem kamatnih stopa u poslednje četiri decenije osmišljenim da ukroti inflaciju.

Izgledi za rast u Evropi su neizvesni jer je i njen bankarski sektor uzdrman. Evropska unija je uspela da prebrodi zimu bolje nego što se očekivalo i da izbegne recesiju zahvaljujući padu cena energenata koji su prošlog leta dostigli rekordne vrednosti.

Ali, inflacija nastavlja da raste, a uslediće brzo i žestoko stezanje ponude novca od strane Evropske centralne banke što, navodi „Politiko“, izaziva zabrinutost za izglede bloka.

Očekuje se da će ekonomija EU ove godine stagnirati ispod jednog procentnog poena rasta, nakon što je prošle godine zabeležila 3,5 odsto rasta, što je više nego u SAD i u Kini.

„Mislim da će sastanci biti depresivni“, rekla je Rohas-Suarez. „Ljudi će predstaviti naizgled dobre rezultate – berza se oporavlja, finansijska kriza deluje ublaženo, tržišta su sada relativno mirna. Ali u isto vreme, svuda oko vas postoji osećaj krhkosti i to je raspoloženje koje će preovladavati.“

Glavno pitanje koje će lebdeti na sastancima je uloga Kine, koja je upravo prošla kroz veliku promenu vlade i koja je sve više u sukobu sa SAD oko trgovine i tehnologije. Pitanja uključuju da li Kina treba da ima veću reč u upravljanju međunarodnim institucijama srazmerno njenoj ekonomskoj moći i da li će pomoći u naporima da se ublaži pritisak duga na zemlje u razvoju, s obzirom na to da je tako veliki zajmodavac.

Svetska trgovinska organizacija saopštila je u sredu da se očekuje da će globalna trgovina ove godine porasti za 1,7 odsto – što je bolje nego u oktobru. Ipak, upozorava da je međunarodna ekonomija krhka, da se trgovina i dalje oporavlja od kovida, Ukrajine i visoke inflacije.

Svetska banka — međunarodni zajmodavac zemljama u razvoju — saopštila je prošle nedelje da su potrebne nove politike za povećanje produktivnosti i ubrzanje investicija kako bi se sprečila decenija koja bi mogla da bude teška za globalnu ekonomiju.

MMF je posebno upozorio da bi svet mogao da izgubi bilione dolara buduće ekonomske proizvodnje ako se podeli na konkurentske geopolitičke frakcije.

Odlazeći predsednik Svetske banke, Dejvid Malpas, kaže da svetska ekonomija pati od stagflacije – što znači nizak rast sa tvrdoglavom inflacijom cena. On je na skupu Atlantskog saveta rekao da su se SAD i Kina oporavile, ali da je potrebno mnogo više proizvodnje i produktivnosti da bi se izašlo iz stagflacije.

To dolazi kada svet doživljava ono što on opisuje kao „preokret u razvoju“, sa rastućim siromaštvom i pogoršanjem problema pismenosti.

„Ako pogledate stvari danas, izazov je u tome što možda neće biti napretka“, rekao je Malpas. „Moramo da izbegnemo tu izgubljenu deceniju.“

Izvor: RT Balkan