Страхови плаћеног камелеона са шалтера Прве банке

Пише: Теодосије

Читам ових дана како некадашњи лидери раније уважене Народне странке српског народа црногорског, касније уз помоћ грчких веза, станова у Будви, директори Ацових банака, сада помоћни статисти аналитичког погледа на политичку сцену Црне Горе, тврде како ће у сусрет будућим изборима за њихов резултат бити скоро свеједно да ли ће бити или не тражене техничке владе, јер опозиција (ваљда у својој конститутивној слабости), која то већ годину дана и више тражи, нема никаквих изгледа на тим будућим и наводно ,,слободним и демократским изборима“ ДПС-а.

Иако ова више пропагандистичка порука ,,плаћених огласа“ својом мисаоном празнином и не заслужује коментар (ако ништа друго онда због јефтиног софизма којим се хтио послужити у стилу ,,пужа и зеца“) jер, у тој ,,понуђеној алтернативи“ – са или без техничке владе, било би очекивано да ,,аналитичар“ непристрасно понуди формирање техничке владе као ,,самувјерени демократа са шалтера Прве банке“, јер ће опозиција и том случају по њему бити поражена, а он би у име своје касте ,,просвећених и плаћених аналитичара“ могао да сачува своју душу или лице омиљеног му ДПС-а украси ,,толерантном широкогрудношћу“.

Али, он то не ради зато што он у ствари жели да каже друго: Пошто опозиција свакако ,,губи“ онда је питање техничке владе апсулотно бесмислено, па можда и сами избори – јер ако само један побјеђује, а сви други губе, онда фиктивну демократију треба послати у историју и службено објавити повратак олигархијске демократије гдје избори служе да се продужи владавина истих, недодидирљивих, јединих власника Црне Горе.

У том смислу, иако саопштени коментар поменутог ,,аналитичара“ носи у себи једну врсту логичког минимализма, он у ствари попут камелеона жели да пошаље једну опасну поруку народу Црне Горе: ,,Укинимо демократију и формално док имамо оваку ,,херојску власт“ и тако ,,некомпететну опозицију“!“, које се овај аутор итекако плаши јер би иначе стао у одбрану права да се на виши ниво изграде механизми заштите равноправности у изборним процесима свих страна, па ако треба и преко поменуте техничке владе.

Страх дакле говори из ових порука бившег директора банке Прве фамилије – страх, не мисао, заштитничко пророштво или локална визија.

Техничка влада је сувишна јер се избори показују безвриједним ако се побједник и поражени знају и прије све те демократске представе, адвертајзинга, истраживања јавног мнења, конвенција са мирисима Колосеума и пребројавања гласова.

Опозија, како тврди овај и слични ,,аналитичари“, не може добити изборе ни са техничком владом, па је чудо зашто се не заложе код Господара да изађе у сусрет овим захтјевима већинске опозиције, ако баш ничим њено конституисање не угрожава актуелну власт. Управо у томе је главна слабост овог мишљења и то на више нивоа.

Прије свега ,,аналитичар“ је веома свјестан важности техничке владе у контроли изборних процеса, па је настоји обезвриједити тако што ће саму опозицију описати још неважнијом, не разумијевајући да управо са техничком владом јача снага свих у фер и равноправним изборима, па би на тај начин ојачала и за овог ,,аналитичара“ слаба опозиција, што он свакако не жели, па се и укључио у овај ,,читљиви перформанс понављања истрошених мантри“.

Друго, техничка влада би свакако подигла ниво повјерења грађана у изборни процес и његову легитимност, што би извело већи број бирача и подигло излазност – од чега је власт у Црној Гори увијек зазирала и настојала да на неки он познатих начина контролише.

Треће, формирањем техничке владе обновила би се бар минимално могућност рационалног дијалога између различитих страна и покушај Црне Горе да изађе из искуством наметнутног обрасца Карла Смита да је политика немогућа без непријатеља, а Црна Гора их према ,,досијеима“ власти има и превише – од ,,колонијалистички Цркве“, ,,руских доушника“, ,,великосрпских агентура“, криминалних група на сваком ћошку, гдје год се Првом учини да је добро показати домаћрг издајника још из Божићне побуне, краљеве војске, голооточана, њихових потомака, Бокеља, манастира Подластва и кога све још не.

Техничка влада би на тај начин дјеловала љековито, скоро оптимистично за саму Црну Гору, за све њене грађане и у томе је њена сувишност за власт која се у Црној Гори, како је писао Аристотел, појављује као власт која брани своје приватне, а онда заједничке интересе народа.

Да је другачије власт би сама изашла са предлогом техничке владе, јер она ако ништа може бити први зрели корак ка мирољубивом преносу власти без тјерања и процеса, револуција и контрареволуција.

Од свега тога је Црна Гора одавно уморна и треба јој нови ваздух, нови људи и нове вриједности окренуте према сваком човјеку, а не одбрани власти по сваку цијену. Вјерујем ипак да има памети у врху да схвате да је кључ избора у вољи народа и њега треба уважити – не дијелити, него сложно и за увијек зближити.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: