Stresli smo sa ruku lance zvijeri slijepe, nek’ plodovi sinu svi do krune lijepe
Stresli smo sa ruku lance zveri slepe, sad hvatamo voljno za rala i brane - okrešimo gnjile i kržljave grane, nek' plodovi sinu svi do krune lepe!
Aleksa Šantić
Posle okova
Stresli smo sa ruku lance zveri slepe,
Sad hvatamo voljno za rala i brane –
Okrešimo gnjile i kržljave grane,
Nek’ plodovi sinu svi do krune lepe!
Sad su naših duša razdrešena krila –
Poletimo njima na vrhove dela,
U lovore svetle više zlatnih vrela,
Da bi svaka zlatna k’o luč zore bila!
Sad ne krije naše oči bede tama,
Pa k’o verni stubi svog doma – svog hrama,
Svi motrimo budno gde nam brodi brode!
Neka hrle žalu bez leda i snega,
Onamo, gde večno pesme zvone s brega,
Visoko, pod zlatnim palmama slobode!
*
Aleksa Šantić
Pročitajte još:
❤❤❤
Aleksa Sanitic….
Bard Srpske Knjizevnosti i Kulure….
Na njegovim stihovima….
Odrastale su Generacije Srpske Omladine….
Ko pamti Santiceve stihove…. I nosi ih u dusi….
Ne moze nikada zaboraviti svoje porijeklo….
Ne moze se odreci Srpstva….
I Srpskog Knjizevnog Nasledja….
Santic…. Moj omiljeni Pjesnik….
Mnoge njegove stihove jos uvijek nosim u srcu….
I u Buktinji Sjecanja….
Njegovi stihovi su Izgradili i Odrzali….
Iznjedrili Nase Iskonsko i Istinsko Bice….