Стручњак за безбједност, др Војо Лаковић, ексклузивно за ИН4С: Угрожена приватност грађана!

Све кризе у свијету личе једна на другу, само су кризе у Црној Гори кризе на свој начин.

Овом интерпретацијом легендарног руског класика, по свему судећи, најсликовитије би се објаснила црногорска „сајбер сага“ у којој постоји пуно нелогичности, а још више нејасноћа.

У двије конференције ресорног министра Мараша Дукаја могли смо да чујемо да је Црна Гора нападнута вирусом чија је цијена на дарк вебу, прво између 100.000 и 2,5 милиона долара, а потом и 10.000.000 долара. Такође, оно што је посебно интересантно је одлука по којој ће чак 120 хард дискова бити послато на вјештачење у иностранство. 

Међутим, једно је сигурно, ресорни министар није потврдио шпекулације Кентериног АНБ-а да је ријеч о бруталном руском нападу, као што су то, из петних жила, покушали да докажу Ранко Кривокапић, Рашко Коњевић и остала НАТО лака пјешадија.

Стога, одлучили смо да контактирамо познатог стручњака из области безбједности, проф. др Воја Лаковића, бившег савјетника за безбједност премијера Здравка Кривокапића.

Он је за ИН4С напоменуо да смо након штурих и нејасних информација из Владе Црне Горе као и политичких оптужби ко стоји иза сајбер напада на државму ICT инфраструктуру, имали прилику да прочитамо и ставове IT стручњака.

„Притиснут ставовима стручњака јуче се огласио и министар, те смо напокон сазнали о којој врсти напада се ради, ко стоји иза напада и шта је могући мотив. Сада је све у рукама безбједоносног сектора, који треба да одговоре из свог домена. Није први пут да се овако нешто дешава, како у државама из окружења тако и у државама Европске уније. Треба нагласити да је овим нападом на државну ICT инфраструктуру угрожена приватност грађана као и пословање привредног сектора у Црној Гори. Иако систем Министарства одбране и Војске Црне Горе није угрожен, како чујемо од званичника, као чланица НАТО-а Црна Гора би морала искористити ту чињеницу у циљу добијања стручне и технолошке помоћи без обзира што се ради о цивилном сектору. Прије свега јер смо имали прилику да чујемо ставове званичника да се ради о хибридном рату који је и нас погодио“, истакао је Лаковић.

Оно што је проблематично, додаје он, јесте наша безбједносна спремност и отпорност на ова ипак очекивања дешавања.

„Поставља се питање шта је урађено на припреми одбране од сличних ситуација, ако се зна да се на некој од ранијих сједница Националног савјета за одбрану помињала најава могућег напада на Црну Гору, након напада на сусједну Албанију. Ако је ово тачно, шта је урађено по овом питању и која су одговорна лица била задужена за израду плана и праћење активности. Дакле, поставља се питање, да ли су безбједносне службе биле упознате са индицијом могућег напада и ако јесу шта је предузето по том питању? Надаље, ко је био координатор служби које су требале да поступе или макар провјере ову инфирмацију? Да ли су се ови напади могли спријечити, ублажити, предупредити? Зашто су компјутери били упаљени, а службеници на годишњим одморима? Постоји низ других безбједоносних питања из основне безбједоносне политике и културе која се развија у свакој озбиљној држави“, каже Лаковић.

На крају, он истиче да би било неопходно да се напокон сви криминални акти почну рјешавати у интересу државе Црне Горе, а не дневне политике тј. појединих политичара и њихових партија.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: