Стругар: Ћирилица је преживјела Турке, преживјеће и зло домаће

Пише: Небојша Стругар*

У “Земљопису књажевине Црне Горе“ за ученике трећег разреда, издатом 1899. године пише следеће:

“Народ. У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српским језиком, а има их око 300.000 становника. Већином су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати да смо сви српскога поријекла и српске народности.“

Нормално, овај Земљопис је штампан ћирилицом, јер је само то писмо било у употреби у тадашњој Црној Гори. И јер је сва прошлост Црне Горе прије тога исписана искључиво ћирилицом.

У то вријеме, све школе су се звале српске, као и многе друге установе и друштва. Наводим само два примјера из Бара: 1878. љ.Г. основана је Обшта српска основна школа у Бару, а 1881.љ.Г. основана је Српска народна читаоница, о којој свједочи и спомен плоча у Старом Бару.

Чак и она по злу чувена фалсификаторска емисија “Календар“ на ТВ ЦГ, која је емитована прије Дневника у 19.30 сати до прије десетак година и која је била искључиво у функцији промјене идентитета народа у Црној Гори по сваку цијену (фалсификатима, преварама и лажима), није могла да нађе документ из прошлости написан другим писмом, осим ћирилицом.

Подсјећам и овом приликом да је католички “надбискуп барски и примас српски“ Никола Добречић прије Другог свјетског рата писао пјесме о “милом српству“.

Као што се види из наведеног цитата из Земљописа, у тадашњој Црној Гори је живио само српски народ, већином православне вјере. И то народ који је створио Црну Гору као српску државу тзв. Српску Спарту, био свјестан свог идентитета, говорио својим српским језиком и писао својим писмом ћирилицом.

Уосталом, довољно је прошетати данас до било ког православног гробља у Црној Гори и видјети натписе на надгробним споменицима. Само ћирилица!

За минулих 118 година, колико је прошло од тада, Црна Гора је била све црња и све гора (поготово посљедњих двадесетак година), да би се данас претворила у некакав Монтенегро, државни сурогат и провизоријум, у коме Срби живе у својеврсном апартхејду.

Власт ДПС-а и сателита врши присилну промјену идентитета српског народа тако што фалсификује прошлост, кривотвори пописе (2003. и 2011. године) умањујући број Срба и оних који говоре српски језик, прогониСрпску православну цркву, српски језик, ћирилицу, Његоша, српске књижевнике и умјетнике итд. Врши се присилна кроатизација некадашње Српске Спарте.

Ћирилица се систематски протјерује из јавне употребе у Црној Гори. Почевши од просвете, медија, личних докумената, јавне употребе, па до саобраћајних ознака. Наказност те присиле иде чак до карикатуралних размјера. Приликом захтјева грађанина, отпорног на притисак власти ДПС-а, за издавањем личних докумената на ћирилици, власт то тумачи као “захтјев за промјену имена“!?

Некадашње дневне новине Побједа, које су деценијама штампане на ћирилици, од маја 2010. године су прешле на латиницу и сада су Поб(и)једа, страначки билтен ДПС-а и сателита, огрезао у антисрпској и антиправославној хистерији.

Што се тиче уставног одређења по питању писма, тачно је да у ставу 2 члана13 Устава пише: “Ћирилично и латинично писмо су равноправни.“

Чак је прво наведено ћирилично писмо.

Али, у овом случају, оно што пише у Уставу је само празно слово у том тексту, јер се не поштује од стране оних који су задужени да врше власт, а то су ДПС и сателити. Некада СДП, па тзв. Позитивна (срећом то зло више не постоји), а сада СД, БС, ХГИ и албанске странке.

Позивање на демократију, владавину права, поштовање Устава и закона, за њих је само флоскула која лијепо звучи и ништа више. То је теорија, а у пракси они раде само у сопственом страначком и личном интересу. Што тиме бахато крше Устав и законе, њих уопште не тангира, јер мисле да су они изнад тога. Када им се укаже на прогон, запостављање и нестајање ћирилице као уставне категорије, они са неких својих умишљених висина одговарају да је “ћирилица равноправна по Уставу“!?

Као дугогодишњи српски одборник у скупштини Бара, поред осталог, залагао сам се и да ћирилица у Бару има оно мјесто које јој припада по Божијем праву и по Уставу: да саобраћајне ознаке и ознаке улица буду исписане тим писмом, као и да одборници који то желе добијајусав скупштински материјал на ћирилици.

Нажалост, само ово друго сам успио да остварим, јер владајућа већина није имала слуха за поштовање Устава.

Српски народ, српски језик и српско писмо – ћирилица у Црној Гори су преживјели пет вјекова под Турцима, па ће преживјети и ово садашње домаће зло, јер: “Тврд је орах воћка чудновата / Не сломи га, ал’ зубе поломи.“

На основу свега казаног, нормално да Српско просветно друштво из Бара подржава иницијативу НВО “Спич – Сутоморе“ о враћању ћирилице на саобраћајне табле на територији општине Бар.

Као што је већ урађено у Кучима и као што мора бити урађено у цијелој Црној Гори. И то је само почетак у враћању ћирилице у јавну употребу у Црној Гори.

Макар онолико, колико пише у Уставу!

(*Аутор је дипл. грађ. инж., предсједник Српског просветног друштва – Бар)

Извер: Барски портал

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: