Sudbina jakih ljubavi
1 min read
Dritan Abazović, lider URE i potpredsjednik Vlade CG
Piše: Jovan Lakićević
Dok ovih dana nevoljno razmišljam o nekim verbalnim deliktima čelnika privremene crnogorske Vlade, Dritana Abazovića, na um mi padaju razne sentence o sudbini jakih ljubavi. Počev od onog Čolinog stiha: „Ljubav je samo rječ i ništa više“, pa do onih knjiških kako burne ljubavi obično kratko traju i loše završe…
Nešto slično dešava se i sa mojim odnosom prema Dritanu. Za mnoge je on i dalje „heroj postiizbornih procesa“. Za mene, uprkos prvobitnoj, kratkotrajnoj simpatiji, odavno –nije. Ima tome više razloga.
Dritan je sukob sa Milom i ličnu netrpeljivost prema njemu, pretvorio u politiku URE, ma šta ova skraćenica značila. Njene kratkoročne i drugoročne ambicije, u trenutku izbora i nešto malo prije njih, kad je i vrapcima bilo jasno čija će biti pobjeda, vješto su uvijene u tobož opozicionu oblandu, pa su nastupili u istom frontu sa pravim opozicionim partijama. (Treba se samo sjeti Pozitivne CG koja je izašla iz istog šinjela!)
Na tom talasu jedva su dobijena 4 mandata u Skupštini, ali to URI i njenim pozadinskim radnicima, odnosno tvorcima, uopšte nije smetalo da do danas odlučujuće kadrira u zlosrećnoj Crnoj Gori!
Valja se prisjetiti, jer nije bilo davno, kada je Milov (ili, ko zna čiji) zakon o razbijanju Pravoslavlja, ne ukinut, kako su učesnici masovnih biblijkih litija s razlogom očekivali, već ponovo usvojen, uz promjenu dva-tri člana. Opet po volji URE i Dritana… I to je jedino što je Parlament dosad učinio!
Mnogi će reći – tako je moralo. Složio bih se, ali uz jedan dodatak – ne mora beskonačno!
Znajući kako je pravljena tobož ekspertska Vlada, poželio sam joj , baš na ovom Portalu, da što kraće traje. Iskren da budem, plašio sam se da takva kakva je, i za sto, a pogotovo za dvjesta dana, može da napravi više štete nego koristi oslobođenoj Crnoj Gori!
U međuvremenu sam saznao da je Dritan čovjek od velikog povjerenja jedne zapadne ambasade i operativni izvršilac njenih nauma i želja. Zbog prethodnih obaveza – mnogo više privržen njoj nego URI… I da u novoj Vladi nije u tome usamljen.
Ono što mi je razbilo i poslednje iluzije što se Dritana tiče, jeste izjava o njegovoj, valjda rezervnoj (ili prvoj) otadžbini – Kosovu. Nije u pitanju samo čestitka povodom godišnjice proglašenja ove terorističko-mafijaške i zločinačke šiptarske kobajagi države, kako on reče „na oba jezika“, već i njegovo uslovljavanje mandatara od prije nekoliko mjeseci. Tražio je od njega da C.Gora potvrdi priznanje Kosova i sankcije Rusiji da bi ušao u Vladu! Bilo je tu nesumnjivo još uslova na koje je mandatar očito pristao. (Dritan nam usput još reče kako je i mandatar, a danas predsjednik(?), čestitao Šiptarima proslavu dana amputacije teritorije Srbije!)
Sad nam je,valjda, jasno i otkud one čudne formulacije u Drugom sporazumu tri čelnika pobjedničkih koalicija, odmah nakon izbora, koji bi, kako svojevremeno reče urednik biltena Pobijeda , potpisali i svi čelnici DPSa!
Bilo je još sličnih Dritanovih izjava, poput one povodom zločina u Štrpcima ( koji, uzgred rečeno, ne pripadaju ni Crnoj Gori, ni Srbiji), ali je uočljiva njegova potpuna amnezija povodom šiptarskih zločina na Kosovu. Nijesam čuo,recimo, da će njegov Ulcinj preispitati odluku o proglašenju srpskog dželata Hašima Tačija za počasnog građanina? To je gospodinu Dritanu, valjda, normalno?
Šta još od Dritana očekujem? Očekujem, recimo, da će crnogorskoj Skupštini, po diktatu ambasade koju mora da sluša, predložiti, recimo, priznavanje „genocida“ u Srebrenici, najvećoj podvali srpskom narodu u 20.vijeku! Ili, bolje rečeno – ne očekujem ništa dobro!
Pretpostavljam da su čelnici druge dvije pobjedničke koalicije, u ime trule solidarnosti, uoči izbora u Nikšiću, u obavezi da ćute o potonjim Dritanovim verbalnim deliktima. Mene ta ćutnja, pošto nijesam član ni jedne partije više od tri decenije – ne obavezuje.
Upravo zbog toga, namjeran sam da kažem: Može Dritan da Bude predsjednik, ili potpredsjednik bilo čega, ali nakon njegove čestitke zločinačkom Kosovu , biće zauvijek „oslobođen“ moje prvobitne naklonosti i poštovanja!
Ko s đavolom tikve sadi …
Ko zaljegne sa malijem detetom upišan se budi …
Ko sa Dritanom kupus sadi … Crni će ga gavran kusati.
Da kojim slučajem nijesmo iznenađeni Dritanom, Srbi !?
Nijesmo zar znali, predpostavljali …
Da je on ka i svaki drugi Arnaut : što je moje to je moje, što je tvoje, ako i nije, biće jednom moje … Od kada znaju za sebe. Arnauti, jednom i oni Srbi! Dal’ i bolji … Makar sebi bolji.
Uostalom, meni je najveće pravo da ođe ponešto o njima i nama rečem: ja sam onaj rijedak koji je sa njima rastao i družio, tamo u Polje ono naše zavjetno … i družim kad se stekne!
… Poštujem ih. Čini mi se i oni mene, koji su odveć časni u ličnim odnosima, liše Srba, i nečasni u opštim, narodnim. Razdvajaju … U njih važi ona “ ništa lično“!
Moji arnautski prijatelji … Koji žalili sebe ne bi za mene. Koji su bili tu za mene po svakome pitanju, nijesu okretali glavu. Sve dok jednom … Pa je onda bilo što je bilo. Nijesu mi, nijesu ni mogli da mi zamjere suprotnu stranu, ni ja njima … Nisam ja od onijeh Srba njima na vodenicu na koje oni gledaju sa gađenjem! Naprotiv. Od mene se očekivalo … (Njih jedino zanima vaš lični odnos … Ovako će jedan od nih predamnom i pred prijateljom mi Mašanom B. u Prizrenu, ispod šadrvana, da kaže, valjda i da me pohvali : Ođe nam se popeo, pokazujući na glavu, riječi birao nije … Ako, ako, pravo je njemu za svoje, ka što je i nama za naše! Ali … On ne samo da nas ne mrzi, druži s nama od kad zna za sebe, nikad nas sa visine nije pogledao … ! Jedino im to važno, najvažnije! Imaju nos da prepoznaju taj s visine pogled Srbinov ! … Nga Zoti! … Si një burrë vrtëtë!)
Zato se njima podrazumjeva, ne i nama … Ljubav za ljubav, sir za pare!
I ja to znam. Znaju i oni. Ne očekuju, ne očekujem … Kad dođe ono vrijeme:
Svako svome jatu, pa ćemo kada sve jednom prođe, svejedno na kome će biti carstvo, opet mi …
Pa se nama, bez svake zlorabice, podrazumjeva to jopet moguće neprijateljstvo, o čemu već sve znamo, imamo otud Kosova iskustvo. I ja, i oni.
Gledaćemo se ponovo, ako Bog da, pa kom opanci, kom obojci!
A dotada … Časno s časnim ljudima, Arnautima, nije da ih nema.
Ovaj to nije, baba je sera, mali i odvratni politikant, Dritane.
Niko od mojih prijatelja, a nije da nijesu mogli, nije htio da uđe u srpske organe vlasti na Kosovu onomad! I to nije samo pitanje časti, nego i posve ličnog poštenja pitanje! I poštovanja drugoga i sebe, jednoga nauma ljudi!
A oni, većina mojih prijatelja, koji nijesu htjeli čak ni na svoju, šiptarsku stranu, nijesu htjeli u bilo kakav sukob sa Srbima, eno ih svijetom : Od Nova Zelanda i Kanade do Roga Afrike. Nikada više nijesu vrtali na Kosovo, niti će. Oni koji su, biće, još pobolji od nas koji imamo svaki svoju stranu!
A ovo Dritana lukavoga je na dvije vode : tek s jednoga izvora je pije, drugi muti!
Nije on onaj Arbanas koji ne krije sebe i naum svoj, časni nam neprijatelj kada za to dođu dani! Njega ne poštuju ni njegovi sunarodnici …
Bubašvaba napirlitana, Dritane!
… Hoće li on uzeti možda pušku u ruke kada kucne čas?
Nije pitanje.
Neće.
On hoće žedne preko vode da prevede Srbe! Da proslavi u Arnaute!
Ne da se bori … Već da vlada Srbima nezavisnim, glupim i naivnim, njiovim interesima. Da iznutra države rovari. Da šićari mirne glave. Bez prijetnje gubitkom … Zicer igrač, Dritane!
… Takvi su najgori, Dritani prijetvorni!
Lako je mene za moje arnautske prijatelje koji će pušku u ruke jednom, dvaput …
I njih za mene.
Druga je stvar što ćemo poslije da žalimo …
A ko žalio nije, taj ni živio nije!
… Dritan !?
Da mi nije prijatelja, koji možda, teško, ali nikad ne reci nikad – da njih nije da slučajem ovo čitaju, zalud mi ovo pisanije, ničemu ono!
Ja ne botujem, nego mislim tako. Nego sta je nego digao ruku. Ja podrzavam sve kvalitetne ljude. Čovjek je podrzao moju crkvu i to se mora postovati. Ispadose da su svi izdajnici osim DF. Samo polako, sve ce doci na svoje. Opusti se, nista vam ne valja, kao ni ovim Medovima.
Ili botuješ ili ti je nizak IQ. Dritan radi šta mu NATO kaže jer ga je NATO doveo umesto isuviše kompromitovanog Mila koji je postao teg oko vrata i za njegove nalogodavce. Dritan je NATO omča oko vrata Srbima u CG. Srbi su dobili taj minimum minimuma ne od Dritana, već pokazujući svoju snagu i ugrožavajući na taj način druge NATO planove.
Odličan tekst. A zašto ne dodati i ovo, vrlo ogoljeno i direktno u formi pitanja… moze li jedan albanac biti „prijatelj“ pravoslavcu pa bio on i nacionalni crnogorac…?! Odmah da kažem NE MOŽE!!!
A do sada se nije znalo šta piše u Sporazumu, nije se znalo ko je doveo Krivokapića i napravio savez sa Dritanom?
Umesto puno reči, izvinite, Mandiću i Kneževiću, Srbijo, izvini bi bilo i dovoljno i primerenije.
Izvanredan i korektan tekst, ni prvi ni poslednji koji smo prevareni od Dritana i njemu sličnih, do kada će narod da trpi?
Sjajan tekst za otrežnjenje Koliko da se zna ko je ko na čelu „oslobođene“ Crne Gore…
Gosn Jovane Lakicevicu, prvo morate da znate da je to covjek koji je digao ruku za spas nase crkve! Dalje je stvar razlicitih misljenja. Morate znati da DF nije sam dobio izbore.
Nije on digao ruku, on je doveden sa zadatkom da bude kalif umesto kalifa, NATO omča srpskom narodu u CG. Glasao je minimum minimuma koji je NATO dao i to je pitanje jer posao nije završen.
Ne razumem kako te ne mrzi da i dalje botuješ za tog gaulajtera.
Opusti se lepi.
Trebalo je pustiti URU da formira vladu sa DPS-om. Već bi ta vlada pala. a fosili gurnuti na smetlište istorije.
Ura nece sa DPS-om. Bas ste mastoviti.