Sudbina Ukrajine u proročanstvima Staraca

«Zanosimo se prosvećenom Evropom… Da, tamo su prvi put obnovljene iz sveta prognane paganske grozote; odatle su one već prešle i prelaze kod nas. Udahnuvši u sebe ovaj pakleni otpad, mi se vrtimo, kao poludeli, gubeći se… Zapadom nas je kaznio i kazniće nas Gospod, a mi nikako da shvatimo… Ogrezli smo u zapadnu prljavštinu do ušiju i sve je dobro. Imamo oči, ali ne vidimo; imamo uši, ali ne čujemo; ni srcem ne razumemo. Gospode, pomiluj nas!» (Svetitelj Teofan 1815-1894), zatvornik Višenski.

1. Malorusija-Belorusija-Rusija – Sveta Rusija.

«Kao što se ne može podeliti Sveta Trojica Oca i Sina i Svetog Duha – to je Jedan Gospod Bog, tako se ne mogu podeliti ni Rusija, Ukrajina i Belorusija – to je zajedno Sveta Rusija». (Prepodobnog Lavrentija Černigovskog je 22. avgusta 1993. godine Osvećeni Arhijerejski Sabor Ukrajinske Pravoslavne Crkve Moskovske Patrijaršije Shiarmandrit Lavrentije Černigovski svrstao u lik svetaca u činu prepodobnog).

Još je Baćuška otac Lavrentije, razgovarajući sa arhimandritima Teofanom i Nikiforom i svojim bližnjima, govorio uporno i strogo sa upozorenjem: «… da su reči našeg roda – Rusija i ruski. I da je obavezno neophodno da se zna, da se ima na umu i da se ne zaboravlja da je bilo Krštenje Rusije, a ne Krštenje Ukrajine. Kijev je drugi Jerusalim i majka ruskih gradova. Kijevska Rusija je bila zajedno sa velikom Rusijom. Kijev bez velike Rusije i odvojen od Rusije je nezamisliv u bilo kom i u bilo kom slučaju.
«U Poljskoj se nalazila tajna jevrejska prestonica. Poljake su prisiljavali da osvoje Rusiju. Kad su Poljaci osvojili deo Rusije, dali su je u zakup, uključujući i pravoslavne manastire, crkve i sveštenike. Sveštenici i pravoslavni ljudi nisu mogli samostalno da vrše nikakve službe. Pravoslavne su pritiskivali i potiskivali sa svih strana, pokroviteljski se ponašajući prema Poljskoj, katoličanstvu i uniji. Nikako im se nisu dopadale reči: Rusija i ruski, zbog toga su ruske zemlje, koje su osvojili Poljaci, nazivali u početku Malorusija. Zatim su se osvestili da ovde postoji reč Rus i preimenovali je u Okrajina (periferija). Reč periferija je sramna i ponižavajuća reč! Kakva periferija? Periferija čega i zbog čega, kad se iza ove navodne periferije nalaze druge zemlje i države?! I kasnije su ozakonili reči «Ukrajina» i «Ukrajinci» da bismo lako zaboravili svoj naziv ruski i zauvek se odvojili od Svete i Pravoslavne Rusije».

«Naše rodne reči su Rusija-ruski, i obavezno je neophodno znati, pamtiti i ne zaboravljati da je bilo krštenje Rusije, a ne Ukrajine. Kijev je drugi Jerusalim i majka ruskih gradova. Kijevska Rusija je bila zajedno sa Velikom Rusijom. Kijev bez Velike Rusije i odvojen od Rusije, nezamisliv je u bilo kom slučaju» Starac Lavrentije.

2. «Ceo svet će se zaprepastiti zbog bezakonja Kijevskog mitropolita i prestrašiće se»

«Baćuška, pun ljubavi, nam je govorio da, kad se pojavi mala sloboda, otvaraće se crkve, manastiri i obnavljaće ih, sva lažna učenja će izaći napolje zajedno sa demonima i tajnim bezbožnicima (katolici, unijati, Ukrajinci autokefalci i drugi) i u Ukrajini će se jako okrenuti protiv Pravoslavne Ruske Crkve, njenog jedinstva i sabornosti. Ovo jeretičko grupisanje će podržavati bezbožnička vlast, te će zato oduzimati crkve od pravoslavnih i tući vernike. Tad će Kijevski mitropolit (nedostojan ovog zvanja) zajedno sa svojim istomišljenicima arhijerejima i jerejima jako pokolebati Rusku Crkvu. Ceo svet će se iznenaditi i preplašiti zbog njegovog bezakonja. Sam će otići u večnu pogibao, kao i Juda. Ali svi ovi napadi lukavog i lažnog učenja u Rusiji će nestati, i biće Jedinstvena Crkva Pravoslavna ruska» Lavrentije Černigovski.

Prepodobni Teodosije iguman Kijevsko-Pečerski je pisao da ne hvalimo tuđu veru i da se ni u kom slučaju ne ujedinjujemo sa katolicima i ne ostavljamo Pravoslavnu Veru. Arhiepiskop Lazar i Svetitelj Teodosije, pa njegove su i mošti pred nama (govoreći to, Baćuška je napravio zemni poklon u pravcu Saborne Crkve), i Svetitelj Jovan mitropolit Toboljski, oni su se iz sve snage trudili po reči Gospoda Isusa «neka svi budu jedinstveni» da budu sa Pravoslavnom Rusijom da bi zajedno činili Svetu Rusiju. I da se zauvek oslobode poljske vlasti i da se oslobode tuđeg katoličanstva i dušepogubne unije, koja je uvedena i nametnuta pretnjama, mučenjima, nasiljem i smrću. Znajte! Pamtite! I ne zaboravljajte!

U Kijevu nikad nije bilo patrijarha. Patrijarsi su bili i živeli u Moskvi. Čuvajte se autokefalne crkve i unije». Namesnik Kijevsko-Pečerske Lavre o. Kronid se usprotivio Baćuški da su autokefalci i unijati u Ukrajini već nestali. Baćuška je odgovorio tužno i žalosno: «Demon će ući u njih, i oni će se sa satanskom zlobom okrenuti protiv Pravoslavne Vere i Crkve, ali će imati sraman kraj, a njihovi sledbenici će dobiti nebesku kaznu od Gospoda Cara Sile».

«U raskol i jeres odlaze samo nedostojni milosti Božije i veliki grešnici, koji ne žele da znaju za: «Verujem u Jednu Svetu Sabornu i Apostolsku Crkvu!» I da je Pravoslavna Crkva Telo Hristovo (zar se može Telo Hrista deliti?), i, najzad, Crkva je bešavni hiton Gospodnji (koji ne sme da se kida kao Arije). I ne sećaju se da je Jedan Bog, jedna vera i jedno krštenje. Gospod Isus Hristos je stvorio jednu Crkvu (a ne crkve), kojoj neće odoleti ni vrata pakla. Jedna je samo Crkva Pravoslavna Sveta, Saborna i Apostolska. Druge, koje nazivaju sebe crkvama, nisu crkve, već plevlje đavola usred pšenice i legioni đavola».

Baćuška se pri ovim rečima pomolio za sve koji su zabludeli i odstupili od pravoverja, zaplakao i rekao: «Ne, neće ih prizvati Gospod ka pokajanju, neće se spasti, jer su nedostojni milosti Božije. Ovo mi je otkrila Carica Nebeska i Sveti Anđeo Čuvar… U njima, zabludelim i otpalim od pravoverja, nema blagodati Svetog Duha, spasenja i zadobijanja Carstva Nebeskog. Nama, pravoslavnim, ništa nije potrebno, već samo Pravoslavna Vera, spasenje duše i dobijanje Carstva Nebeskog, a kod naše Majke Ruske Pravoslavne Crkve sve to postoji. Blagodarim Gospodu! I otcepiti se, i udaljavati se od nje je najveći i neoprostivi greh i u ovom životu, i u budućem – ovo je hula na Duha Svetog». I Baćuška se ozario nezemaljskom svetlošću, završivši svoj razgovor rečima: «Čuj i vidi!», tako glasi Sveto Jevanđelje, i dodao: «Biće gluvi i slepi!» Lavrentije Černigovski.

«Nametnuće crkvi ekumenizam, doći će do velikog pokatoličavanja Rusije. Neko lukavstvo će biti smišljeno, i u Tuli će ostati dva-tri istinska sveštenika; makar jedan, ako izmole». (So Zemlje (Film 2), Shiarhimandrit Hristofor, 2:01).

«Doći će takvo vreme da ćete se pričešćivati u katakombama. Treba za to vreme pripremiti kagor vino, prosfore, brašno. Nijedne ruske crkve neće biti. Katolici će nasilno terati u hramove, a na one, koji ne krenu, počeće hajke. Ne sme se ulaziti u ove hramove. A ako svratiš, onda treba mnogo suza da proliješ da bi ti Gospod oprostio» (so Zemlje (Film 2), Shiarhimandrit Hristofor, 1:55).

«Prevaga pokatoličenih će veoma brzo postati potpuna, oni će dovesti Crkvu u mrzost opušćenjija. Već je nastupilo njihovo vreme. Pravoslavne mantije se nose da bi se stado zavelo, a ne da bi se sačuvalo » (o. Antonije u knjizi: A. Krasnov, str. 296).

«I video sam kakve pokušaje čini svetsko zlo da oporoči Crkvu Svetu, neporočno Telo Hristovo! Pre svega, oklevetaće je u svim novinama, na radiju i televiziji. Judeji sa slovenskim prezimenima će sveštenstvo, pravoslavce na svaki način izlagati javnom podsmevanju, ismejavati obrede, postove, način života, sve ono što je uvek bilo osnova životne sposobnosti naroda. U samu Crkvu, u sredinu sveštenstva slaće hiljade i hiljade pokatoličenih rušilaca pravoslavlja. Iako naoko pobožni, duh im je drugačiji, tuđ, i narod će ostaviti njihove hramove. Oni će biti obnovljeni i izgrađeni, ali – prazni. Tek ponegde će svetleti iskrica istinske svetosti i privrženosti duhu otačke vere. Ali ko želi, taj će naći. Niko neće moći da se pravda, rekavši: «Gospode, tražio sam i nisam našao!» Usred mraka bezverja i bezbožnosti po celoj zemlji gore iskrice istine. I pravedno sveštenstvo gonjeno i potiskivano, biće podvrgnuto svakojakim hulama, neće se sluge đavola zaustavljati ni pred ubistvima, ako Bog dopusti pravedniku da primi mučenički venac. Biće mnogo pravednih mučenika poslednjeg vremena!

A oni, tuđeg duha, dočekaće vlastelina, antihrista. Ali i oni će još moći da se spasu, t.j. da prepoznaju ko je on, ali će vlast i novac većini zatvoriti oči. Strašno vreme!» (o. Antonije u knjizi: A. Krasnov, str. 36-37).

3. Pravoslavlje u pokatoličenoj Ukrajini

«Usred mraka bezverja i bezbožnosti po celoj zemlji gore iskrice istine. I pravedno sveštenstvo gonjeno i potiskivano, biće podvrgnuto svakojakim hulama, neće se sluge đavola zaustavljati ni pred ubistvima, ako Bog dopusti pravedniku da primi mučenički venac. Biće mnogo pravednih mučenika poslednjeg vremena!»

(o. Antonije u knjizi: A. Krasnov, str. 36-37).

«…za mirjanina će biti mnogo prostije da pronađe sklonište za poslednje godine. A sveštenstvo je kao vojnici u ratu, nije njihova stvar da se kriju, već treba da budu na prvoj liniji borbe sa satanizmom. Svi mi smo prihvatili zakletvu, i svi smo se zakleli da ćemo nositi krst Hristov, eto, i treba ga nositi, a ne pokušavati prebaciti ga na ramena nekog drugog.

Da, biće izabranih sa prizivom da nose krst Liturgijski radi ono malo vernih, koji će još ostati, vršiće se Evharistija. Iako ni za njih mučeništvo nije naručeno, većina će se udostojiti venca“ (o. Antonije u knj.: A. Krasnov, str. 152-153).

«Ti govoriš gde da se služi?» «Tamo gde se zadesi», kako je postupalo sveštenstvo u vreme otvorenih gonjenja.“ (o. Antonije u knjizi: A. Krasnov, str. 153).

„A oci, uhapšeni tridesetih godina, pričali su kako su se i u podrumima vršile službe. Gospod Rusiju čuva u svemu i priprema za službe za vreme Antihrista. Zbot toga i čisto ruska novina – prišiveni delovi mučeničkih moštiju za Antimins, pismeni blagoslov da služi kao arhijerej, takođe doprinosi spasenju verujućih u vreme najokrutnijih gonjenja poslednjeg vremena“ (o. Antonije u knjizi: A. Krasnov, str. 155).

«Istinsko Sveštenstvo je uvek neraskidivo povezano sa mučeništvom, i onda, i sad. Uvek!» (o. Antonije u knjizi: A. Krasnov, str. 289).

Na pitanje: «A šta će biti sa Ukrajinom i Belorusijom?» starac je odgovorio da je sve u Božjim rukama. Oni koji su u ovim narodima protiv saveza sa Rusijom, čak iako sebe smatraju verujućim – postaju sluge đavolje. Slovenski narodi imaju istu sudbinu, i još će reći svoju ubedljivu reč prepodobni Oci Kijevsko-Pečerski – oni će zajedno sa mnoštvom novomučenika Ruskih izmoliti za novi Savez tri bratska naroda» Starac Serafim (Tjapočkin).

«Usred mraka bezverja i bezbožnosti po celoj zemlji gore iskrice istine. I pravedno sveštenstvo gonjeno i potiskivano, biće podvrgnuto svakojakim hulama, neće se sluge đavola zaustavljati ni pred ubistvima, ako Bog dopusti pravedniku da primi mučenički venac. Biće mnogo pravednih mučenika poslednjeg vremena!»

(o. Antonije u knjizi: A. Krasnov, str. 36-37).

4. O jedinstvu sa Moskovskom Patrijaršijom.

«Az, grešni Shiarhimandrit Zosima, osnivač dve obitelji… ostavljam poslednju svoju volju: …Strogo se držite Ruske Pravoslavne Crkve i Svjatejšeg Patrijarha Moskovskog i cele Rusije. U slučaju da Ukrajina ode od Moskve, kakva god bila autokefalija , – nezakonita ili «zakonita» – automatski prekinuti vezu sa Mitropolitom Kijevskim. Nikakve pretnje i prokletstva ne priznavati, pošto oni nisu kanonski i nezakoniti su. Čvrsto stajati iza kanona Ruske Pravoslavne Crkve . U slučaju otpada od jedinstva Ruske Pravoslavne Crkve – vladajući arhijerej ne postoji, manastiri prelaze na direktno potčinjavanje pod omofor Svjatejšeg Patrijarha Moskovskog i Cele Rusije. Molim Boga i nadam se da Svjatejši Patrijarh Moskovski neće odbiti i da će nas primiti pod svoj omofor. Ako ovo bude nemoguće, onda manastiri prelaze u samostalnu igumansku upravu kao u Valaamskoj obitelji s početka 20. veka, nalazeći se pod vidom svetlih budućih vremena jedinstva Ukrajine i Rusije, koja će, duboko verujem, neminovno nastupiti, sa čim i odlazim u večni život…»

«Prepodobni Teodosije iguman Kijevsko-Pečerski je pisao da ne hvalimo tuđu veru i da se ni u kom slučaju ne ujedinjujemo sa katolicima i da ne ostavimo Pravoslavnu Veru. Arhiepiskop Lazar i Svetitelj Teodosije, a njegove su i mošti pred nama (govoreći to, Baćuška je načinio zemni poklon u pravcu Saborne Crkve) i Svetitelj Jovan mitropolit Toboljski, oni su se iz sve snage trudili da po reči Gospoda Isusa «svi budu jedno» sa Pravoslavnom Rusijom da bi zajedno činili Svetu Rusiju. I da se zauvek oslobodimo poljske vlasti i tuđeg nam katoličanstva i unije dušepogubne, uvedene i umetnute pretnjama, mučenjima, nasiljem i smrću. Znajte! Pamtite! I ne zaboravljajte!» Lavrentije Černigovski
Baćuška je upozoravao: «Da ostanemo verni Moskovskoj Patrijaršiji i da ni u kom slučaju ne ulazimo u neki raskol. Da su oni arhijereji i jereji, koje su pomutili, sebi načinili veliku štetu i mnoštvo pravoslavnih duša uništili. Čuvajte se takozvane pogranične crkve i znajte da ona nije u diptihu Pravoslavnih Crkava. Naša mnogostradalna Crkva je sačuvana u bezbožnoj državi. Njoj čast i slava i večna pohvala! Naša zemlja nije pogranična i naša Crkva nije pogranična! Naša zemlja je stalna! Mi nemamo pogranične crkve.

Slobodna crkva je jeretički naziv. Kod nas su sve crkve i manastiri, uključujući i zatvorene i osramoćene, Pravoslavni. U raskol odlaze i u jeres samo nedostojni milosti Božije i veliki grešnici, koji ne žele da znaju za: «Verujem u Jednu Svetu Sabornu i Apostolsku Crkvu!» I da je Pravoslavna Crkva Telo Hristovo (zar se može Telo Hrista deliti?), i, najzad, Crkva je bešavni hiton Gospodnji (koji, slično Ariju, ne sme da se prekida). I ne sećaju se da je Jedan Bog, Jedna Vera, Jedno Krštenje. Gospod Isus Hristos je stvorio jednu Crkvu (a ne crkve), kojoj neće odoleti ni vrata pakla. Samo je jedna Crkva Pravoslavna Sveta, Saborna i Apostolska. Druge, koje nazivaju sebe crkvama, nisu crkve, već plevlje đavola usred pšenice i legioni đavola».

Baćuška se pri ovim rečima pomolio za sve koji su zabludeli i odstupili od pravoverja, zaplakao i rekao:

«Ne, neće ih Gospod prizvati na pokajanje, neće se spasti, jer su nedostojni milosti Božije. Ovo mi je otkrila Carica Nebeska i Sveti Anđeo Čuvar».

Baćuška je svedočio: «Nekoliko puta mi se javljala Carica Nebeska, posećivala me je i Sama, i sa Arhanđelima Mihailom i Gavrilom». Pored mene, Baćuška je ovo govorio i shiarhimandritu Varlaamu. «U njima, (zabludelim i otpalim od Pravoverja) nema blagodati Svetog Duha, spasenja i zadobijanja Carstva Nebeskog. Nama, pravoslavnim, ništa nije potrebno, već samo Pravoslavna Vera, spasenje duše i zadobijanje Carstva Nebeskog, a kod naše Majke Ruske Pravoslavne Crkve sve to postoji. Blagodarim Gospodu! I otcepiti se, i udaljavati se od nje je najveći i neoprostivi greh i u ovom životu, i u budućem – ovo je hula na Duha Svetog». I Baćuška se ozario nezemaljskom svetlošću, završivši svoju besedu rečima: «Čuj i vidi!» – tako glasi Sveto Jevanđelje, – i dodao: «Biće gluvi i slepi!».

5. O vaskrsenju Svete Rusije.

«Bog voli Slovene zbog toga što do kraja čuvaju pravu veru u Gospoda Isusa Hrista. U vreme antihrista oni će ga potpuno opovrgnuti i neće ga priznati za Mesiju, i zbog toga će biti udostojeni velike blagodati Božije: biće svemoguć jezik na zemlji, i drugog carstva moćnijeg od Rusko-Slovenskog neće biti na zemlji» Serafim Sarovski.

«Baćuška je govorio da Ruska zemlja nikad, to jest do Strašnog Suda, neće oskudevati u velikim starcima pobožnosti, molitvenicima i nastavnicima, slično drevnim» (prep. Lavrentije Černigovski, str. 138).

Na pitanje: «A šta će biti sa Ukrajinom i Belorusijom?» starac je odgovorio da je sve u Božjim rukama. Oni koji su u ovim narodima protiv saveza sa Rusijom, čak iako sebe smatraju verujućim – postaju sluge đavolje. Slovenski narodi imaju istu sudbinu, i još će reći svoju ubedljivu reč prepodobni Oci Kijevsko-Pečerski – oni će zajedno sa mnoštvom novomučenika Ruskih izmoliti za novi Savez tri bratska naroda» Starac Serafim (Tjapočkin).

«Usred mraka bezverja i bezbožnosti po celoj zemlji gore iskrice istine. I pravedno sveštenstvo gonjeno i potiskivano, biće podvrgnuto svakojakim hulama, neće se sluge đavola zaustavljati ni pred ubistvima, ako Bog dopusti pravedniku da primi mučenički venac. Biće mnogo pravednih mučenika poslednjeg vremena!»

(o. Antonije u knjizi: A. Krasnov, str. 36-37).
«Sve ove periferije će otići (Gruzija, Ukrajina i dr.), ali će žaliti. Jermenija se nikad neće odvajati, ona će poginuti bez Rusije. Biće svakakvo vreme. Biće i gonjenja. (…) Ali sve će biti normalno. (…) Pa pokroviteljka Rusije je Božja Majka. Nad Rusijom je Carica Nebeska, Ona se moli i drži nas sve pod svojim pokrovom. Zbog toga Rusija neće biti ni pred kim na kolenima, i Pravoslavlje će se sačuvati, iako će biti i stešnjeno, a među konfesijama će biti velika borba. Ali svejedno ljudi će radi spasenja svi krenuti prema pravoslavlju». Starac Hristofor.

«U Rusiji će biti rat: sa zapada – Nemci, a sa istoka – Kinezi! Južna polovina Kine će biti preplavljena vodama Indijskog okeana. I tad će Kinezi doći do Čeljabinska. A Rusija će se ujediniti sa Mongolima i oteraće ih natrag. Kad Kina krene na nas, tad će biti rat. Ali pošto Kinezi osvoje Čeljabinsk, Gospod će ih obratiti u Pravoslavlje.

Rat Rusije sa Nemačkom će početi opet preko Srbije. Sve će biti u vatri!.. Velike tuge će doći, ali Rusija u vatri neće poginuti. Belorusija će jako stradati. I tek tad će se Belorusija ujediniti sa Rusijom… A, eto, Ukrajina se onda neće ujediniti s nama; i posle toga će još mnogo da plače! Turci će ponovo da ratuju sa Grcima. Rusija će pomagati Grcima. Avganistan očekuje beskrajni rat…» Prot. Vladislav (Šumov) s. Obuhovo (+1.10.1996)

Još je shiarhimandrit Teofan pripovedao da je Baćuška Lavrentije sa osmehom radosno govorio: „Ruski ljudi će se kajati zbog smrtnih grehova, što su dopustili da jevrejska bezbožnost bude u Rusiji, nisu zaštitili Pomazanika Božijeg Cara, crkve pravoslavne i manastire, mnoštvo mučenika i ispovednika svetih i sve rusko sveto. Prezreli su pobožnost i zavoleli demonsku bezbožnost. I što su mnogo godina hvalili i proslavljali, i odlazili na poklonjenje rušiteljima zemlje – sovjetsko-bezbožnom idolu, kao i idolu Staljinu, poštujući njegovo ime kao besmrtno“ Lavrentije Černjigovski
Baćuška je rekao da kad su Lenjina demoni odvukli u pakao, da su demoni tad jako likovali, slavili u paklu. I još je dodao: «… da kad Staljin dođe u pakao, biće to isto. Uspomena na njih će poginuti s bukom. Rusija će zajedno sa svim slovenskim narodima i zemljama da osnuje moćno Carstvo. Hraniće ga Car Pravoslavni Božji Pomazanik. U Rusiji će nestati svi raskoli i jeresi. Neće biti gonjenja Pravoslavne Crkve. Gospod će Svetu Rusiju pomilovati zbog toga što je u njoj bilo strašno predantihristovsko vreme. Zasijao je veliki puk Mučenika i Ispovednika, počevši od najvišeg duhovnog i civilnog čina mitropolita i cara, sveštenika i monaha, beba i čak odojčeta i završavajući sa svetovnim čovekom. Svi oni mole Gospoda Boga Cara Sila, Cara onih koji caruju u Presvetoj Trojici koja se slavi kao Otac i Sin i Sveti Duh. Treba pouzdano znati da je Rusija žreb Carice Nebeske i Ona se o Njoj brine i naročito moli. Celo mnoštvo Svetaca ruskih sa Bogorodicom će moliti da se Rusija poštedi. U Rusiji će doći do procvata Vere i ranije likovanje (samo na kratko vreme, jer će doći Strašni Sudija da sudi živim i mrtvim»). Ruskog Pravoslavnog Cara će se plašiti čak i sam antihrist. A sve druge zemlje, osim Rusije i slovenskih zemalja, će biti pod vlašću antihrista i osetiće sve užase i muke, napisane u Svetom Pismu. Rusijo, kaj se, proslavljaj, likujući, Boga i poj Mu: «Aliluja» Lavrentije Černjigovskij d

Još jednom ranije Baćuška je govorio: «antihrist će sesti na presto u Jerusalimu. Danas je danica vezan u paklu, i Gospod će ga odvezati, i on će se useliti u cara-antihrista». Jerej Nikifor, Grigorije i prot. Vasilije Ganzin su se usprotivili o. Lavrentiju da je još i drugačije govorio o tome. On im je odgovorio: «Oci i bratijo, jedno vi ne znate i ne shvatate da ja ne govorim samo o Rusiji, već i o celom svetu. Moje reči su tačne i otkrio mi ih je Duh Sveti po blagodati» »[Lavrentije Černigovski.

Izvor: srbinaokup.info