Судбоносни сусрет Стаљина и свете Матроне Московске

На данашњи дан, 21. децембра 1879. године рођен је совјетски диктатор грузијског поријекла Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин, који је методама политичке страховладе и неограниченом личном влашћу управљао СССР-ом 29 година.
Као ученик богословије приступио је социјалдемократским кружоцима, потом бољшевицима

Када су 1941. године Њемци дошли надомак Москве, догодио се један сусрет који ће из коријена промијенити ситуацију, зауставити напредовање Њемаца и у децембру исте године довести до херојске контраофанзиве Црвене армије. Ријеч је о сусрету Стаљина и Свете Матроне Московске, која се упокојила у Господу 1952. године.

Неки извори наводе да је Стаљин, сагледавши тежину ситуације, прогутао понос и затражио савјет од Матроне, која му је савјетовала да престане са притисцима и угњетавањем православних и Цркве, и да се допусти свештенству и монаштву да организују литију и да се помоле за Русију, ако жели да земља буде спасена од нациста.

Ево и одломка из књиге „Матрона Московская“.

„…Напоље! Излази! Брже! Мајчица је наредила. Идите, или ће вас све похапсити“.

Али, више није било могуће побјећи. Три црна аутомобила паркираше се у двориште. Жене се згучише, окрећући лица према зиду…

Из првог и трећег аутомобила икочи обезбјеђење.Увјежбаним покретима брзо претражише двориште, и наредише присутнима:

„Марш одавде! За минут да сте се изгубили“.

Чак ни тај минут није био потребан – двориште се за тренутак испразни. Из другог аута изађоше Стаљин и Поскребишев. Не гледајући около, упутише се право ка кућици.

Матрона је сједила леђима окренутим према вратима, гледајући кроз малени, затворени прозор. Стаљин уђе, и даде знак Поскребишеву да их остави насамо. Овај се журно удаљи.

Матрона је ћутала.

Да би некако разбио напетост, Стаљин кашљуцну.

„Јеси ли се прехладио, Јосифе Висарионовичу“? – тихо упита Матрона, не окрећући се. „Кашљеш“.

„Здраво“, одговори Стаљин тихо. „Не, здрав сам“.

„То је сјајно. Сада ће нам ваше здравље свима бити од користи. Времена су тешка, и неће скоро проћи ова мука… Међутим, нема потребе да идете у Абелмановску“, рече прекрстивши руке на грудима.

„Како знаш за Абелмановску?!“, Стаљин је био збуњен и љут, истовремено.

„Од Бога“, одговори Матрона мирно. -„Не иди. Неће Њемац узети Москву. Потребно је само учинити једно: нека иконе лебде небом изнад града. Толико о томе“.

„И побиједићу“?

Матрона одмахну главом.

„Не ти, већ ми, народ. Зато што је Бог са нама. Па, и ти…“, насмјеши се благо. „Москва ће, истина, мало изгорјети, то да. Рат је, шта ћеш… Бомбе. Али не мораш напустити главни град. Како си одлучио, нећеш отићи?“.

Стаљин зашкрипа чизмама, пребацујући се са ноге на ногу.

„Треба размислити“.

„Па, иди, размисли. Још људи жели да ме види. Иди, драги мој, са Богом“, рече Матрона, и не окрећући се подиже ручицу и прекрсти ваздух испред себе.

Стаљин шмикну са негодовањем, и помисли: „Кажу да је видовита, а не схвата да крсти прозор, а не особу која стоји иза њених леђа…“.

Истог тренутка, изненада, зрак сунца обасја прозор – и на њему се указа блистав и диван лик Матронин!

Стаљин погледа, окрену се и – оде.

Стаљин је очито послушао Матронин савјет и након тога, тачније у децембру 1941, совјети су кренули у контраофанзиву, спасивши земљу од потпуног колапса. Стаљин ће чак током рата 1943. дозволити поновно изучавање византологије, као гране историјских наука која је била забрањена по доласку бољшевика на власт, као дио антирелигиjске хистерије која је завладала по нестанку царске Русије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: