Suljo kao oruđe

Dok od parlamenta Srbije zahteva da prizna genocid u Srebrenici, inače će, kaže, „svako dete samim rođenjem u Srbiji biti saučesnik u genocidu nad Bošnjacima“, Sulejman Ugljanin se možda legitimisao kao ekstremista i glupak. Kao glupak je irelevantan; kao ekstremista ništa manje, jer ekstremisti koji nam zaista prete ideološki i tehnološki ostavili su Sulju negde između dahija i aspirina.

Ugljanina kao oruđe, međutim, nije mudro potceniti. Ne treba zaboraviti onog Sulju koji je 2008, da bi ušao u vladu Borisa Tadića, trčao u Stambol da pita Erdogana. Takođe, ne treba zaboraviti da rodno mesto poslednjih pritisaka povodom Srebrenice nisu ni Sarajevo ni Novi Pazar, već zapadne metropole.

Zato se s njim ne da polemisati; svako ko bi mu odgovorio istom merom njegovu provokaciju učinio bi uspešnom. Nije, nažalost, mnogo više inteligencije investirano ni u Bakira Izetbegovića, koji preko prestonog NIN-a, preteći ratom, Beogradu isporučuje ultimatum da se odrekne Dodika i Republike Srpske.

I jedan i drugi su, dakle, oruđa, čiji budalasti zveket bi trebalo da u srpskom društvu stvori onu vrstu napetosti koja bi svoj mir tražila u rastućoj islamofobiji. Teško da bi nešto više obradovalo autore srebreničke rezolucije kao eksplozija antiislamskog govora u srpskom javnom prostoru ili nekoliko razbijenih muslimanskih glava u Srbiji ili Srpskoj.

Naravno, zapadne sile neće na Srbiju i Srpsku poslati nikakve muslimanske armije; prvo, jer takvih armija nema; i, drugo, jer bi tako samo ujedinili Srbe, a na njihovo razjedinjavanje potrošeno je previše resursa da bi se to brisalo jednim potezom. Suljo i Bakir zato pokušavaju da uvećaju konfuziju koja vlada među samim Srbima – pre svega između Srbije i RS, a onda i unutar svake od njih.

I upravo to – Srbi i Srbi – biće glavna tačka pritiska u danima koji dolaze. Zato jedina razumna reakcija na ono što nam poručuju Ugljanin i Izetbegović mogu biti mudrost i trpeljivost, jer samo tako sva ljubav koju imamo za Republiku Srpsku može biti ljubav koja brani, a ne ljubav koja kinji.