Sumnjiva raspodjela: Pare dobili Mišo i Čirgić
1 min read
Adnan Čirgić
Odlukom o raspodjeli dijela sredstava od igara na sreću za 2016. oko 350.000 evra, od ukupno tri miliona, otišlo je državnim institucijama za realizaciju projekata koji bi inače trebalo da se finanisiraju iz budžeta.
Zanimljivo je da se na listi institucija koje su dobile podršku nalazi i Fakultet za crnogorski jezik i književnost, na čijem je čelu Adnan Čirgić, koji će za projekat Ilustrovana antologija crnogorskih bajki dobiti 8.000 evra.
Savez radio-amatera, čiji je predsjednik poslanik DPS-a Obrad Mišo Stanišić za dva projekta je dobio 7.489 evra. Radio-amateri će za projekat „Modernizacija upravne primopredajne sekcije Saveza i napredna obuka operatora dobiti 4.987, a za aktivnost „Iskoristi pametno slobodno vrijeme postani radio-amater 2.502 evra.
Hoćeš da mi kažeš, uvaženi i dokoni moj, kako nisi znao da su ilustrovane crnogorske bajke (u kojima niz mjesečinu lete zvjezdane šume, ponad babinog zuba, stropoštavajući se u srebrni potok bez riba) tako nabudžene i shodno tome skupe, budući da im je list masan a korice tvrde?… Da, ni bajke više nisu naivne; naša đeca odavno su u science fiction (na naški – sajns fikšn) fazonu, prevazišli su Pepeljugu i Snežanu, zakržljale jariće i ružnu pačad, sada maštu motorizuju uz pomoć Gotam sitija, tog vavilona u kome se moć ogleda u post-neokapitalizmu, gdje je heroj zavodljivi šišmiš koji je, ujedno, i vip-dark-guy… Ništa ne kolutaj očima, Čirgilica je zato, sve, opet, investirao back u katunske vile, u seosku idilu Kuča, i onog manitoga vuka kojeg će, na beskrajnom ripitu, na istu foru, preveslati aska, itd. Nema šta, novocrnogorac je bajkovit, i ako je po nečemu još i danas prepoznatljiv, onda je to sasvim sigurno po neprevaziđenom nadrealizmu! Taj ti, brale moj, goli krš drži u jastučnici, i odvajkada naviknut na najgore, sve se bori sa aždahama, udarajući se u čupava prsa, nariče u čemu se sastoji koncentrat časti, bratoljublja i slobodijade!… – (Poslušaj ti mene, u ovom parku gdje su sve prikaze odavno otpočele svoje kolo: nema većeg kiča od novocrnogorca, jer je svaki u najmanju ruku bio perjanik, i pjesnik, i otac nacije, i onaj koji rođenoga oca nikad neće prežalit’, a sam znaš da je bližnji tamnica, a nikako ne razlog za ponos i diku!)
(Licni prst i okreni sledeću stranicu.)
Bilo je to u ona stara vremena, kad su babe muzle drvene krave, a ništaguzati đedovi potkresivali komšijske šume, i kad življasmo još samo o svetoj koprivi, i o studenici izvorskoj vodi, kad nam je rat bio jedini brat, a nesloga jedina slava…, e baš tad, dobri moj, nastajale su one kamene bajke, ne ove današnje, koje su fulirane kao šestotočkaš i napuvane kao maloljetnja starleta. Međutim, sve se brzinom svjetlosti urbanizuje, i potonja čuka danas zahtijeva da bude podignuta na čeliku i staklu, jer u tome, valjda, prepoznaje new akcenat. Tako da, nema šta, brzogradnja Budve, jeste isto što i sklepanije novorječnika, i, zaista, to jeste jedna bajka u kojoj, u finišu, princeza ne gubi samo staklene cipelice, već biva i ukenjana, zato što joj princa na bijelom horsu (čitaj – konju!) hapse u special epizodi koja se emituje iza ponoći.
Ne košta me da te podržim, i jeste tako – ništa kao bajkoviti rječnik, u kojem je moguće da školjke podriguju, i da sam vrag dobije na lutriji, kao tri sedmice, sasvim sigurno neće plaćati porez. Ali, nešto drugo me interesuje: kakvim jezikom se opisuje vila i mačak u čizmama, i da li će te prizore naša đeca moći savladati, kako se pristupa začaranoj šumi i zamku na kraju svijeta!? Ako se i ovom prilikom, dakle, u ilustrovanoj bajci, koristi šansa za isfrustrirano dokazivanje koje veći novocrnogorac po arhaizmu, nek’ sve ide u tri lijepe mat***ne!
Aj sad ti, usudi se i bajku prevedi na novocrnogorski!…