Sumorne najave: Prva bušotina u moru kod Bara 2020. godine

Crnogorska potraga za naftom i gasom, koja je zvanično počela prošle godine, trebalo bi da naredne pokaže prve rezultate. Naime, u prvom kvartalu 2020. očekuje se i prva bušotina u crnogorskom podmorju kada će se znati da li u tom dijelu Jadranskog mora ima nafte i gasa, i kolike su rezerve. Crna Gora je dala stranim kompanijama koncesije da traže naftu, pridružujući se tako drugim zemljama u jadranskom regionu koje odranije imaju naftne platforme, piše “ Deutsche Welle“.

Direktor crnogorske Uprave za ugljovodonike Vladan Dubljević podsjeća da su koncesionari, italijansko-ruski konzorcijum „Eni-Novatek“, te grčka kompanija „Energean“, do sada obavili tzv. 3D geofizičko snimanje podmorja. Tokom tog istraživanja otkrivena je najmanje jedna geološka formacija u moru u kojoj moguće ima nafte i gasa, i tu će se početi s bušenjem.

,,Prva istražna bušotina biće van teritorijalnih voda Crne Gore, na oko 22 kilometra od obale“, kaže Dubljević.

Istraživanje nafte i gasa u moru je neizvestan posao koji može da donese ogroman profit, ali može se desiti i da se nafta ne nađe u dovoljnim količinama. Do sada su „Eni“ i „Novatek“ u snimanje podmorja uložili čak šest miliona eura, a „Energean“ 3,5 miliona. Ipak, tek nakon što se prva geološka struktura izbuši, znaće se kakva je perspektiva cijele ove priče.

Potragu za naftom i gasom prate i protesti ekoloških organizacija u svim državama koje izlaze na Jadransko more. U Crnoj Gori su ekolozi krajem prošle godine održali i četvorodnevni protestni marš tokom kog su prepešačili cijelu obalu dugu skoro 300 kilometara. Cilj im je bio, kako su rekli, da alarmiraju javnost o štetnim posledicama tih istraživanja.

Mirsad Kurgaš iz mreže „SOS za Montenegro“ tvrdi da je čitav posao potrage za naftom i gasom obavijen telom tajne.

„Većina dokumentacije koja se tiče istraživanja nafte i gasa proglašena je državnom tajnom. Vi imate državne institucije kojima je to u opisu posla, a koje se ne oglašavaju, nego čak blagonaklono gledaju na to. Npr, Institut za biologiju mora je, kao jedina naučna institucija te vrste, 2003. godine, kad je vršeno identično istraživanje, bio protiv toga. Sada oni to podržavaju, pa su jedni od najodgovornijih za ovo stanje“, smatra Kurgaš.

On tvrdi da druge zemlje polako napuštaju potragu za naftom na ovaj način i podsjeća na katastrofalne posljedice izlivanja nafte u Patagoniji ove i Meksičkom zalivu prije osam godina. Dodaje i da se Norveška, tokom ove godine, odlučila za radikalni zaokret u toj sferi te da će odustati od „naftnog rudarenja“.

„U svijetu ne postoji primjer da su koncesije date tako blizu obali kao što je slučaj ovdje“, tvrdi Kurgaš i podsjeća da je Crna Gora podložna zemljotresima i da bi bušenje nafte u podmorju to samo pojačalo.

S druge strane, Vladan Dubljević kaže da u Jadranskom moru ima čak 1.500 istražnih bušotina i da ih je najviše u Italiji, a ima ih i u Hrvatskoj i Albaniji.