Сувишно додворавање, опасно понижење: Милатовић и Спајић између суверенитета и сервилности

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић јуче је истакао да су разлози због којих Црна Гора не напредује довољно брзо на путу ка Европској унији недовољна посвећеност Владе ЕУ агенди, али и нарушавање односа са Републиком Хрватском.

Он није констатовао да је нон-пејпер упућен Црној Гори скандалозан, те да је можда неопходно тражити други дипломатски приступ хрватским захтјевима – повиновање свакако не смије бити опција. 

Предсједник Црне Горе је и раније истицао значај добросусједских односа са Хрватском, а о томе колико су му те релације важне говори његова изјава за Дан када је казао да је једна од врлина ДПС била одржавање добрих односа са овом комшијском државом.

Милатовић: Власт ДПС-а имала доста врлина, поготово добре односе са Хрватском

Упркос Милатовићевим нејасним, али свакако великим напорима да се додвори сусједима, они остају, посве очекивано, при својим захтјевима. 

Prijatna šetnja Dubrovnikom iz kojeg želim da pošaljem poruku dobrosusjedske saradnje.

Dubrovnik predstavlja dragulj hrvatskog primorja i jedan je od najznačajnijih kulturno-istorijskih centara na Mediteranu.

Prije 33 godine ovaj grad bio je žrtva tragičnih ratnih dešavanja u… pic.twitter.com/fKJpVEJJYs

— Jakov Milatovic 🇲🇪🇪🇺 (@JakovMilatovic) October 10, 2024

Спајић није заостајао у покушајима да се допадне Хрватима, па је тако на телефонској сједници Владе Црна Гора уступила Хрватској Дом културе “Јосип Марковић” у Доњој Ластви. У саопштењу Владе наводи се да ће се на овај начин афирмисати хрватска заједница у Црној Гори, али и ојачати билатерални односи двеју земаља. Сматрајући да то неће бити довољно, он је за вршиоца дужности (в.д.) АНБ-а предложио Ивицу Јановића. Јановић је до прије мјесец и по посједовао два држављанства — црногорско и хрватско.

Милић више није на челу АНБ: Јосип Марковић неће одобровољити Хрвате, а да ли ће Ивица Јановић?

Оно од чега никако нису у стању да се одвикну многи политичари у региону, то је “оговарање” сопствене земље свјетских лидерима, секретарима, помоћницима секретара… То показује нашу политичку несазрелост и приученост многих политичких фигура. Додуше, заиста је ријеткост да предсједник државе критикује државу у којој је предсједник.

Примјера ради, прије око два мјесеца, Атлански савјет у Црној Гори одржао је безбједносни форум на којем је било више од 400 учесника из више од 25 земаља из свијета.

Vlada Crne Gore je ove, kao i ranijih godina, bila pokrovitelj “2BS foruma” očekujući da će Crna Gora ugostiti eminentne stručnjake iz odbrane i bezbjednosti. Nasuprot očekivanjima – dobili smo uglavnom platformu za analizu lokalnih izbora vajnih stručnjaka Đukanovića i… pic.twitter.com/5nkfPmtIMf

— Milojko Spajić (@MickeySpajic) October 5, 2024

Том приликом су предсједник Црне Горе Јаков Милатовић и Мило Ђукановић анализирали локалне изборе у Црној Гори, и, по ријечима премијера Црне Горе Милојка Спајића “тужакали” Црну Гору пред странцима.

Мило Ђукановић је на том форуму казао како Милатовића види као храброг човјека, а некадашња десна рука Ђукановића, садашњи предсједник СЕП казао је данас како у Милатовићу мисли да може пронаћи свог коалициног партнера. 

Марковић би у коалицију са Милатовићем: Желимо дати свој допринос! Oбјективно можемо бити партнери

Приврженост странцима није страна ни Спајићу, иако је с правом критиковао овакав поступак предсједника државе.  Милатовић је тражио покушао да удвара НАТО савезу, а да истовремено начини штету премијеру Црне Горе, зато је он предложио НАТО пакту да контролише како је нови вршилац дужности шефа Агенције за националну безбједност Ивица Јановић добио дозволу за приступ тајним подацима. Овако понижавајући акт, у којем предсједник једне наводно суверене и независне државе, моли да неко „исконтролише“ тајну службу, незабиљежен је у савременој политици.  Спајић је способан да препозна Милатовићево несналажење и “издајство”, али остаје слијеп на своје невјеште политичке потезе. За њега политика је математика, а математика је можда и најневажнији дио политике. Добар лидер мора да познаје историју и душу свога народа, мора да зна о јуче и види много даље од сјутра. 

„Као земља кандидат за чланство у ЕУ, у потпуности и непрекидно усклађујемо своју спољну политику са политиком Уније, а на билатералном нивоу финализујемо споразум о дугорочној безбједносној сарадњи с Украјином“, рекао је предсједник Владе. Ово није питање економије, али би ваљало знати колико ће нас коштати то “усклађивање” својих политика.

Наведени примјери указују на дубоку и хроничну политичку незрелост како предсједника Јакова Милатовића, тако и премијера Милојка Спајића.Такво понашање не само да подрива позицију Црне Горе као суверене државе, већ и оставља утисак несигурности, приучености и одсуства државничке визије.  Милатовићев захтјев према НАТО-у да „провјери“ домаћу обавјештајну службу представља врхунац самопонижавања. Умјесто да јача институције и показује повјерење у систем који је дио његове државне одговорности, он га јавно дискредитује и позива страну интервенцију. 

За све то вријеме њихових међусобних препирања, ниједном нису показали јаку државничку руку када је у питању хапшење тројице црногорских држављана на Космету. Од њих су дигли руке, одустали, направили се да нису наши, иако су двојица момака припадници црногорске, а самим тим и НАТО војске.

Закључак је једноставан: у настојању да се представе као „реформатори“ и „савезници“ страним центрима моћи, Милатовић и Спајић испољавају опасну комбинацију политичке несигурности, незнања и непромишљености. Оно што они сматрају модерним приступом и међународном кооперативношћу заправо је само слабост која ће, ако се настави, коштати Црну Гору не само политичког интегритета већ и основног достојанства.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: