ИН4С

ИН4С портал

Сваки други грађанин ЦГ сматра да је политички дискриминисан

У Црној Гори дискриминација је повећана у претходих пет година у просјеку за око шест одсто, а најизраженија је на основу политичког увјерења, показало је истраживање јавног мњења о дискриминацији Центра за демократију и људска права ЦЕДЕМ.

depresija-kosti-stres-1342167016-185185

Истраживање је урађено у новембру и децембру а учествовало је 1.005 испитаника из 18 општина.

Грађани сматрају да је највиши степен дискриминације изражен у запошљавању. У запошљавању је и тренд је најнегативнији ако се упореде подаци са 2010. годином.

Негативни тренд је изражен у петогодишњем периоду и када је ријеч о образовању и здравственој заштити.

Истраживање је показало да је када је о критеријумима – категоријама популације, ријеч, најизраженија дискриминација на основу политичког увјерења.

„Забрињавајући је податак да готово сваки други грађанин у просјеку сматра да је политичка дискриминација присутна„, пише у истраживању.

Наводи се да је најрегресивнији налаз истраживања да се дискриминација повећала у претходних пет година по свим критеријума, осим када је ријеч о вјероисповјести.

Најнегативнији тренд се у том погледу мјери када је ријеч о дискриминацији по основу сексуалне оријентације са 0.19 на 0.33.

Наводи се да је значајно повећање у степену дискриминације и када је ријеч о политичком увјерењу.

„Већи је проценат грађана који истичу да се не улаже довољно напора у борби против дискриминације, у поређењу са референтним бројем оних који сматрају да се улаже довољно напора – осим тога, и тренд је негативан“, каже се у истраживању.

Грађани сматрају да НВО сектор највише доприносе у борби против диксриминације и тренд је у том погледу стабилан.

Истраживање је показало и да је систем образовања други по значају када је ријеч о борби против дискриминације, и у том погледу се мјере позитивни трендови у петогодишњем периоду.

Медији се доживљавају као снажан фактор борбе против дискриминације, али је у овом погледу тренд негативан када се упореде подаци са 2010. годином.

„У случају да су жртве дискриминације, међутим, грађани би се прво и у значајној мјери више у односу на неке друге, обратили полицији“, пише у истраживању.

Наводи се да Омбдусман други коме би се грађани обратили.

„Кључни је податак, у овом погледу, да је проценат грађана који би се обратили Омбудсману у случају да су жртве дискриминације, повећан, а ово је још израженије када је ријеч о обраћању полицији“, истиче се у истраживању.

Истраживање је урађено у Бијелом Пољу, Беранама, Пљевљима, Подгорици, Никсићу, Цетињу, Херцег Новом, Бару, Тивту, Котору, Рожајама, Плаву, Жабљаку, Колашину, Мојковцу, Даниловграду, Плужинана и Шавнику.

Истраживање је спроведено у оквиру пројекта Развијање добре праксе Уставног суда у борби против дискриминације, који је подржан од Амбасаде Њемачке у Црној Гори.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *