Sve sahrane Njegoševe

Piše: Ranko Babić

Kad čoveku telo otrupli, sahrana mu snizi nadmorsku visinu za dva metra.

Njegoš beše mimo ljude. Počiva telesno na 1000 metara iznad Cetinja a duhovna nadmorska – ni broja se ne zna.

Napravi svoju zavetnu kapelu na vrhu Lovćena.
Ko iz kamena izniklu. Spartansku. Za Spartu.
Ne može se takav sahraniti jednom.
Šest puta dosle, pa opet danas, u pro-EU Crnoj Gori.

Austrijanci topom iz Boke srušiše kapelu i poslaše januara 1916. u Beč telegram: „Pao je Lovćen bastion srpstva“. Par meseci pre, osvojiše Beograd i odmah srušiše ćirilicu.

Novog rušenja obnovljene zavetne kapele prihvati se nova vlast, 1972. Nije joj trebala njegova kletva – i došli su prokleti. Veljko posla telegram Brozu. Broz se Rim-uje sa Beč.

Rušenjem se daje značaj. Posredno i počast. Veća topom no bagerom.
Zaslepljeni, ne videše da je sam Lovćen crkva.
Na Nebu još veća, dva sazvežđa, Vijenac i Luča.
Postide ih, sve, časni muteki Iso, ne htede svetinju da ruši.
Iso je u Kur’anu ime za Isusa (sura 3., ajeti 44-46).
Preduboka je to simbolika. No ne grdi vera čoveka već (ne)čovek veru.

Hteli Njegoše da obescrkve, vladike koji državu stvoriše.
Sveti Petar Cetinjski, redak vladar i državnik (a bez države), upravljao je slobodarskim gorštačkim plemenima rečju i ugledom, bez vojske, policije, novca i medija. Pomagalo mu je, doduše, plemensko sećanje na carstvo srpsko i zavet Kosova. Plemena sa takvim istorijskim refleksom već su se ponašala kao elementi države. I Arbanija je mogla, pa nije.

Zavetna crkva na Lovćenu nije bila hir genija nego duhovno i državničko promišljanje – da svi vide i znaju da nadgleda nastavak na pola prekinutog prevođenja Crne Gore u državu, sa odsečnim Danilom, zečjeg oka ali ne i zečjeg srca. Duhovna dinastija prelazi u svetovnu, a plemenska demokratija u parlament.

I u šta se izrodi amanet umnih i brižnih pastira? U koronisanog Gospodara, ‘u kam udarilo’. Bar da je lažni, bolje bi nam bilo. Zarobio sebe u tuđina. Turio obraz pod đon a đon na obraz.

Kakve telegrame šalje, a posebno svom nasleđu?
Možda bi Blažo imao šta da prenese Blažu da nije decenijskog moždanog udara između?

Konačno shvatiše da rušiti kamenje samo okamenjuje Njegoša. Zato ga ruše u nama. A pošto ga nema u njima ne znaju kako, pa trapave. Šta promućurni secikesa da razume u Vijencu, sa desetercima u deset slojeva? Uz komentare treba i duša, koju davno izgubi. Ubijaju ga u nama, a nehatom uzdižu.

Gledamo bezlični mauzolej a vidimo kapelu.
Kad sunce krene da tone na zapadu, senka Lovćena nagrne preko polja Cetinjskog, a počivalište Njegoševo, strelica na tom talasu, kompas na granici tame i svetla, pohita ka istoku.

Pročitajte još:

,,Cetinjski vjesnik“ 1911: Čitavo Srpstvo sa zebnjom gleda na junačku srpsku državu Crnu Goru