Sve više jedemo organsku hranu
Dok se najavljuje da će Srbija morati da prihvati GMO zbog članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, realnost je da potrošači sve više traže organsku hranu.
Najveća farma za proizvodnju organskog mleka u Srbiji ne uspeva da proizvede dovoljno mleka i govedine da bi podmirila ogromnu tražnju
Prva velika organska govedarska farma je započela kao eksperiment – međutim danas već može da se govori i o komercijanom uspehu.
1,7 tona organskog mleka, koliko se ovde proizvede svakog dana, je tek kap u ukupnom mleku koje IMLEK otkupi – međutim kap za kojom tražnja daleko prevazilazi ponudu.
„S aspekta potrošača, farma je pun pogodak, nema organaskog mleka na zalihama“, Goran Stopari iz Imleka.
Proizvodnja mleka na organski način podrazumeva da čak ne smeju ni da se koriste premiksi u kojima su vitamini možda dobijeni genetskim modifikovanim kvascima već isključivo specijalni, organsk , koji se uvoze iz Austrije.
Kompletna biljna proizvodnja na 2000 hektara zemlje mora da bude serfifikovano organska, zabranjena je upotreba bilo kakvih pesticida – a zemlja se đubri isključivo ostacima iz bioreaktora u kojima se proizvodi struja – koja je jedini proizvod na farmi bez organskog serifikata. Razlikuju se i postupanje prema životinjama u odnosu na druge farme.
Na primer tele ni u jednom momentu života ne sme da bude 7 dana van grupe vršnjaka da se ne bi osećalo usamljeno. Kravama mora da se omogući svakodnevno kretanje i rekreacija. Rad na organskoj farmi je prijatniji i za ljude.
„Radije bi bio upavnik na orgnaskoj farmi nego na bilo kojoj drugoj“, kaže Jovan Popović, upravnik farme.
