Свети Исповједник Патријарх Србски Гаврило Дожић

Чтец и химнограф Блажо Љ. Даниловић

На истоку земље Херцегове
Ђе се чују гусле јаворове
И Морача ријека извире
А молитва Господу допире
Из Светога Морачког Олтара
Ту је Лавра Немањића стара
У то гнјездо људи и јунака
Србкиња је породила мајка
А у дому од сокола тића
Дивно чедо Ђорђија Дожића
Још од ране његове младости
Надахнут је духом бесмртности
И код Светог Морачкога Храма
Учио се школи и књигама
И у Призрен у Богословију
Христову је слуша историју
Поја Богу и чита Библију
А вријеме полако одмину
Па ће овом слободарском сину
Град Београд уточиште бити
И тамо ће школу наставити
Из Врујаца и Мораче оде
И на ум му свете мисли дође
Да монашке прихвати завјете
И Манастир Липовац га срете
Ал’ убрзо у Сићево пође
Гаврилом је постануо Ђорђе
И убрзо јеромонах поста
Но на томе тај соко не оста
Но због знања он је поћи мора
Уз благослов Нишког Никанора
Пут Атине и Грчких земаља
Стипендију добио од краља
Убрзо је школу изучио
Наука је доктор поста био
Па отиде до Светог Атона
Ђе уз звуке с Хиландара звона
Једно врјеме секретар ће бити
Али ће га Цариград тражити
Једанаеста бијаше година
Када овог Србске земље сина
Изабраше за Митрополита
Те Косовска земља поносита
Добила је Владику светога
Из Мораче од рода Србскога
А послије балканских ратова
Свети га је сабор именова
Митрополит бијаше у Пећи
И ту ће га невоља затећи
У Мађарској у логор заврши
И здравље се његово наруши
Те кад тако на правди пострада
До Улциња на приморју града
Под стражом је непрестано био
Ту се свијем силама борио
Да сједини Србску земљу брацку
И Црну му Гору слободарску
И пошто је у томе успио
Одлуке је у Београд био
Подгоричке понио скупштине
Боже Мили какве величине
А имаше снаге и полета
А године двадесте и љета
Митрополит ломне Црне Горе
Пресели се у небеске дворе
Те послије Бана Митрофана
Та катедра древна основана
Светим Савом на трон је добила
А уз помоћ небескијех сила
За Владику Дожића Гаврила
На Ловћену крову Црне Горе
Његошем се Црногорци зоре
Обнови му Цркву мученицу
Што је била његовоме стрицу
Светом Петру она посвећена
Али љуцком неправдом срушена
Те Његоша на Ловћен поврати
Ту ђе ће му душа мировати
Кад умири кости Владичине
Провођаше љета и године
На столици Петра Цетињскога
Роду служит и прослављат Бога
Уређује виноград Божији
И брине се о Митрополији
Но године како пролазише
Он све чини и труди се више
У народу да Господа славе
Син одани Светитеља Саве
Слогу шири брата с братом мири
Не да вјетру западном да пири
Тридесет осма година бијаше
Кад Владике њега изабраше
На престолу Светитеља Саве
Ђе су мудре столовале главе
Да он буде и да је предводи
Да брод Цркве до Христа доводи
А мудру је наследио главу
Патријарха Србскога Варнаву
Мученика својега времена
Те стуб чврсти рода и племена
Против пакта тројнога је био
Те је образ рода одбранио
Кад бомбама засуше злобници
У манастир бјеше Раковици
А знао је због чега га траже
Зли квислинзи и њихове страже
Тврд одлонац чврсти вјере браник
И велики Божји изабраник
Одатле је у Жичу пошао
Па у Острог манастир дошао
Одатле га у Београд воде
Када земља по злом путу оде
Ал’ он није на свој живот гледа
Господа је Христа исповједа
Па поново Срба перјаницу
И велику Цркве узданицу
У манастир воде Раковицу
Ту се над њим мијењају страже
Убили би њега ал свак каже
Да ми мука много већа била
Патријарха болесног Гаврила
И Владику Жичког Николаја
Што се није од Христа одваја
У манастир Војловицу воде
Све у земљи црним путем оде
Краљ отиде из земље и круна
Хучи земља од ратних плотуна
Па четници и одани краљу
Добровољце на бојишта шаљу
А Патријарх чами у тамници
Николају са њим је Владици
Црну судбу Хитлер намјенио
У Дахау логор оправио
Да тамнују та два великана
У вријеме тих ратнијех дана
Бог ће знати кроз какве су муке
Пролазили док земља у руке
Безбожника многих је допала
А четнике влада је издала
Чича Дража виђе да се гине
Зашто краљу наш брате Србине
У руке нас предајеш злотвора
Зар се тако учинити мора
А усташе побише Владике
Комунисти часне свештенике
А Патријарх чами у затвору
Слуша грдне муке о терору
Кад рат прође и Хитлер пропаде
Комунисти многе јаде раде
А он старац стаде размишљати
Шта да ради и ђе да се врати
Николаја Владику испрати
Да на запад иде у туђину
Јер у ову нову отаџбину
Смрт би одмах њега дочекала
А он дође ђе га је чекала
Разорена Црква и држава
Без икакве слободе и права
Да поново вјеру проповједа
И Живога Христа Исповједа
Митрополит Јосиф му је река
Да се врати да га црква чека
Да са њоме подијели ране
Те је одма у те тешке дане
Сабор сазва од Архијереја
А оца је ставио Тадеја
На Косову сред Патријаршије
Да свештене служи Литургије
Неколико Србскијех Владика
Заробише вјенце Мученика
И одоше да Господа славе
У загрљај Светитеља Саве
А он брани цркву намучену
У том тешком и црном времену
Бог зна само што је доживио
А врло је мало поживио
И отишо као витез прави
У наручје Светитељу Сави
Те је и он сигурно пострада
Србске Цркве што је био нада
Прими Господ ову душу милу
Што духовну имала је силу
Сад Анђели шире лака крила
Ту ђе душа Дожића Гаврила
Гледа Христа Свога Спаситеља
И пријесто Бога Створитеља
Чиста душа Свеца и монаха
Неумрлог Србског Патријарха
Који живи у Србскоме роду
Као часни борац за слободу
Што на трону Немањића Саве
Бјеше бранич Цркве и државе
А и данас у вријеме ово
Морача ће славит га поново
Јер његови потомци су часни
Као и он у истини јасни
Одлучили да му име славе
Па Храм Божији почеше да праве
У родноме мјесту његовоме
И на томе дјелу свештеноме
Благослов су Божији добили
Јер и њихов Морачанин мили
Из питомих Радовића Бара
Што за Цркву Божију се стара
Темељац је камен осветио
И Храм Божији он је посветио
Да га чува са небеса сила
А имену Дожића Гаврила
Што је Богу угодио Христу
И ширио праву вјеру чисту
А да буде како људи веле
Ко реплика Ловћенске капеле
Што је некад кад је вријеме било
Обновио Дожићу Гаврило
Митрополит бјеше Црне Горе
Па да сада потомци се зоре
Са тим Храмом и да славе Христа
А да знају да бјеше одиста
И Патријарх из њиног племена
Свети човјек својега времена
Па нека се Литургија поје
У тој Цркви што подигао је
Вјерни народ своме дичном сину
Што љубљаше своју Отаџбину
Најбољему својега времена
А потомку Морачког племена
Патријарху Србинова рода
Најљепшему дару од Господа

2. април 2024 у Никшићу
Чтец Блажо Љ. Даниловић

(Аутор је чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве, химнограф и српски народни епски пјесник)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: