Sveti starac Pajsije: Dogodiće se duhovne bitke
1 min read
Slovo blaženog starca Pajsija, sa bolom i ljubavlju o savremenom čoveku
Sada Bog popušta oštru opomenu. Dolaze teška vremena. Očekuju nas velika iskušenja. Hajde da to ozbiljno shvatimo i počnemo da živimo duhovno.
Okolnosti nas prisiljavaju i prisiljavaće nas da radimo duhovno. Ipak, taj duhovni rad će biti cenjen, ukoliko ga budemo obavljali sa radošću, po slobodnoj volji, a ne zbog toga što nas na to navodi nesreća. Mnogi svetitelji molili su da žive u našoj epohi, da se tako podvizavaju.
Radujem se kada mi prete obračunom zato što ne ćutim i što razobličavam njihove planove. Kasno uveče, kada čujem kako neko preskače preko ograde u dvorište kolibe, moje srce počinje radosno da lupa. Ali kada noćni posetioci mole: „Stigao je telegram, pomoli se za bolesnog tog i tog! “, ja govorim sebi: „Evo šta je! Izgleda opet nesreća!“
Kažem vam to ne zato što mi je dosadilo da živim, nego što mi je radosno da umrem za Hrista. Hajde da se radujemo što danas imamo takvu dobru mogućnost. Onog, ko želi mučeništvo, očekuje velika nagrada.
U prošlim vremenima, kada je počinjao rat, čovek je išao u borbu sa neprijateljem, braneći svoju Otadžbinu, svoj narod. Sada se ne borimo da bi zaštitili Otadžbinu. Idemo u boj ne da bismo sprečili varvare da spale naše domove, da ismeju naše sestre i nas obeščaste. Ne ratujemo za nacionalne interese, niti za neku ideologiju. Sada ratujemo ili na Hristovoj strani, ili na strani đavola. Ko sa kim – sa raspodelom snaga je sve potpuno jasno. U vreme okupacije, bio si heroj, ako nisi salutirao nemcu. Sada si heroj, ako ne salutiraš đavolu.
Ovako ili onako, predstoji nam da ugledamo strašne događaje. Dogodiće se duhovne bitke. Sveti će se još više prosvetiti, a pogani će se još više opoganiti (Apok. 22, 11). Osećam utehu. Očekuju nas nesreće, i naša borba ima cenu, jer sada neprijatelji nisu Ali-Paša, ni Hitler, ni Musolini, nego sam đavo. Zato će i naša nagrada biti nebeska.
Bog, kao Bog Blagi, da upravi zlo na dobro. Amin.
Tom 1. Sa bolom i ljubavlju o savremenom čoveku
Starac Pajsije Svetogorac
Sa ruskog Iva Bendelja
Portal «Pravoslavnaя žiznь»
malo literature, vreme je posta
…“Svi su ljudi pozvani i Bog hoće da se svi odazovu. I mnogi, vrlo mnogi, već su se odazvali u toku minulih vekova i još će se mnogi odazvati. To će biti tako veliki sabor kao kad bi pesak oživeo u ljude. Taj sabor opisuje tajnovidac Jovan ovako: „Potom vidjeh, i gle narod mnogi, kojega ne može niko izbrojiti, od svakoga jezika i koljena i naroda i plemena, stajaše pred prijestolom i pred Jagnjetom, obučeni u haljine bijele, i palme u rukama njihovijem“ (Otkrov. 7, 9). To praznovanje, ta radost, niti je zemlji poznata niti dostupna. To je praznovanje ljubavi, koja vaistinu prevazilazi svaki um i svaku maštu. To je neizmerno neizbrojivo carstvo Hristovo.
98. Pazi, kćeri moja, i ne prevari se. Koliko je velika ljubav Jagnjetova prema onima, koji sa strahom i ljubavlju očuvaše Očev poziv na svadbu Sina, toliko je strašan gnjev Jagnjetov na one, koji taj poziv primiše ali se ne odazvaše; ili ga vratiše, ili pocepaše, a pozivače – apostole, misionare, sveštenike – namučiše. Jer kada Jagnje Božije pobedi sve zverove, u ljudskom i neljudskom obliku i javi se svetu, tada će oni užasnuti vikati „gorama i stenama: padnite na nas, i sakrite nas od lica Onoga što sjedi na prijestolu, i od gnjeva Jagnjetova“ (Otkrov. 6, 16). Pravedna je ali strašna osveta izneverene ljubavi…“
…“I kao što prvi čovek, koji drvetom prestupa uvede smrt…“
jašta su nego znali, naši stari… u Hercegovini ima ona „nije škola kenjac“, a blaženopočivši vladika Nikolaj nam je rastumačio da
…“obrazovan je onaj ko ima obraza. Mala znanja dobijaju se učenjem. Velika znanja dobijaju se verom i poštenjem…“+
blaženopočivši Žarko Vidović, veli,…
…“– države, od kojih je misao načinila subjekt, teže da se neograničeno šire i da postanu imperije;
– kultura ima potrebu da se pretvori u tzv. univerzalnu kulturu i potom civilizaciju koja želi da sve potčini svojim „vrednostima“;
– crkva, koja je zapravo duhovna zajednica, postaje klerikalna organizacija moći, kao neka politička partija, a kada je klerikalci još zamisle kao univerzalnu „zajednicu“, onda ona postaje „sveta“ (i svetska) država;
– nacije, umesto da budu zajednice saosećanja okupljene oko svog duhovnog centra i da teže uspostavljanju mira među ostalim nacijama, one (u metafizici) nastaju delatnim moćima institucija svetovnosti, pa zato imaju usađenu potrebu da se šire postanu ratne formacije u stalnom sukobu sa drugim nacijama;
– filozofija se u svojim krajnjim dometima pretvara u ideologiju;
– jezik, kao sistem običajnosti potekao iz potrebe zamene neposrednog pokazivanja, postaje „kuća bitija“;
– institucije svetovnosti se obogotvoravaju, a Bog postaje samo pojam potreban takvom, metafizičkom mišljenju… a pošto je tada Bog samo potreba mišljenja, ono ga, takvog, zaista nepostojećeg, kad-tad istim tim mišljenjem mora ukinuti;
– čoveka i sve u svetu definiše položaj u kosmosu, pa je čovek metafizičkim mišljenjem upućen na svet i na volju da ga savlada i postane nadmoćan nad njim, te iz moći uma rađa tehniku kojom će pokušati da ovlada tim svetom, da vlada nad drugim ljudima, baš kao što nacija želi da zavlada drugom nacijom, a civilizacija drugom civilizacijom sve dok ne postane „univerzalna“, pa će i tada, naročito tada, pokušati da zavlada celom planetom i kosmosom. No, mišljnje je ograničeno na onoga koji misli, pa tako čovek mišljenjem i u mišljenju može skoro sve – samo ne može ono što je za pravog filosofa najvažnije, da mišljenjem sagleda samog sebe i dođe do samospoznaje.“… e, „tu počinje Bog i snoviđenje“
+„glasovi mrtvih nisu mrtvi glasovi…“
+“Bog će pomoći, ako bude imao kome“, govorio je blaženopočivši patrijarh Pavle
ladovinu smo uhvatili pod sobom, ne valja, a ne može na silu Dobro, Bog nije stečajni upravnik, dao nam je slobodu
opasno ćemo postradati, pa će to doći na mjesto, “ pa s njim, Bože, kreni iz početka“…
e, onda će se u pravom ključu čitati, čuti i osetiti ono što nam poručuju oni čiji glasovi nisu mrtvi, Pravi Naši biti u svim školama, da sećajući se svega, pamtimo i nikada ne zaboravimo CENU
cena se plaća uvek, za sve, pitanje je samo koju cenu smo spremni da platimo
…“Pred Uskrs jednog blagog proleća jezdila su tri landau fijakera iz Sarajeva ka manastiru Mileševu. Putnici su bili ugledni Srbi iz Sarajeva, koji su za vreme Prvog svetskog rata dali zavet Bogu, da će u slučaju srpske pobede nad Austrijom poći u ovaj manastir, i nad grobom Svetoga Save prineti blagodarnost Gospodaru. To su bili ljudi poznati i uvaženi, koji su sa ulaskom srpske vojske u Sarajevo oslobođeni iz tamnica, nadživevši mnoge hiljade svoje pravoslavne braće iz Bosne, koja končiše svoj život stradanjem i mučeništvom za svoju veru, ime i slobodu.
Bilo ih je svega dvanaest, među kojima i četiri gospođe. Mi ih nećemo sve imenovati, izuzev trojice najpoznatijih. Jedan je bio Pavle Sarajlija, od znamenitog oca Jove Sarajlije, trgovca tkanina i svile; drugi dr Petar Sumrak, stari lekar sarajevski, a treći Marko Knežev, nacionalni radnik i dobrotvor…“
http://www.pravoslavie.ru/88721.html
https://svetosavlje.org/kasijana/2/
http://www.dragas.biz/oprost/
…“Papa Inoćentije III je izjavio na lateranskom saboru 1204 da je nemoralnost sveštenika kriva za pobedu jeretika u Južnoj Francuskoj.
Pokušao je da reši taj problem sa katoličkim sveštenstvom, hteo je da ih promeni, ali nije uspeo.
Šta da radi? Kako da spreči širenje katarena, koji su ustali protiv nemoralnosti katoličkih biskupa i sveštenika?
Ako već ne može svoje sveštensvo da promeni, papa je rešio da se energično obračuna sa jereticima.
To mu je bilo lakše .
Razaslao je pisma prelatima i gospodarima Provanse, zapovedio im da pohvataju jeretike, da ih spale i da im oduzmu imovinu, koju će crkva preuzeti.
Obećao je svetovnoj vlasti, onima koji prihvate da služe papstvu – oprost svih grehova!
Ako se ne budu odazvali na krstaški rat protiv jeretika,svaliće na njih prokletstvo.
Odziv nije bio zadovoljavajući. Papa nije hteo da odustane.
Odlučio je da motiviše krstaše.
Pored oprosta greha, obećao im je udeo u otetim imanjima jeretika.
Krstaši su oduševljeno krenuli da izvrše papine odluke.
Papa posla jedno poslanstvo od tri kaluđera.
Koji su imali papino punomoćje nad crkvenim velikodostojnicima i zemaljskim vladarima.
To je bio početak prve papske inkvizicije.
Koja je iskorenjivala opasne ideje jeretika i uterivala strah posrnulom katoličkom svetu.
Papa nije mogao da spreči nemoral svojih biskupa i sveštenika.
Oprost greha nije motivisao ni grešne svetovne velmože da se angažuju.
Podela opljačkanog plena je bilo nešto mnogo konkretnije i primamljivije.
Jeretici su pobijeni i imovina im je oteta.
Biskupi su i sveštenici bili zadovoljni.
Dokopali su se imovine i ostali su nemoralni…“
Hvala vam oče Pajsije za nebesku nagradu . Još nije vrijeme za nebo . Bog nas je dao na Zemlju da učinimo zemaljske poslove . Ako bi se ,ne daj Bože, desilo da svi pođemo na nebo ko će onda dočekati Hrista . Kumim Vas Bogom , oče Pajsije ,ne zakivajte klinac raspeća .Sve više krvari Jagnje. Dosta je krvarilo Jagnje. Ne želite valjda da Hristu , prilikom povratka na Zemlju , salutira đavolov puk .
Oče , razdvajate Hitlera od đavola. Pokušavate da razdvojite i nas od svojih umnih predaka.
Moramo se držati pameti i iskustva dobrih predaka. Ne treba žuriti na nebo. Teba se spremiti za Hristov povratak
Đavo se ženi Oče . Ne šaljite nas đavolu u svatove . Spremite nas za svadbu Jagnjetovu .