Sveti Teodor Tiron

Neznabožni carevi Maksimijan i Maksimin slaše po celom carstvu svoja naređenja, da se svi hrišćani, koji okuse od idolskih žrtava, oslobode kazne, a koji se usprotive, da budu izvedeni na sud.

U to vreme Sveti Teodor Tiron, koji je sa mnogim svojim ispisnicama ratovao na Istoku, bi preveden u puk Marmaritski, kojim je komandovao komandant Vrinka. Puk se ovaj tada nalazio u pontijskom gradu Amasiji]. U ovom puku stadoše nehrišćani primoravati Svetog Teodora da prinese žrtvu idolima.

A pravi vojnik Hristov Teodor, veran Bogu, ispunivši se Duha Svetog, reče usred puka: Ja sam hrišćanin, i meni je naređeno da ne prinosim žrtve preljubrčinim bogovima, jer imam Isusa Hrista, istinitog Boga i cara na nebesima. Komandant Vrinka reče: Poslušaj me, Teodore, uzmi sve svoje oružje, i kao ratnik pristupi i prinesi žrtvu bogovima. Sveti Teodor odgovori: Ja sam ratnik cara mog Hrista, i ne mogu da ratujem za drugoga. Na to komandant Vrinka reče: I ovi svi tamo hrišćani su, i ratuju za rimske careve.

Svetitelj odgovori: Svaki zna za koga ratuje. Ja ratujem za moga Gospodara i Cara nebeskog Boga, i za jednorodnog Sina njegovog. Prisutni kapetan Posidonije upita: I sina li ima bog tvoj, Teodore? Sveti Teodor odgovori: Zaista ima sina, Reč istine, kojim sve stvori. Komandant ga upita: Možemo li ga poznati? Sveti Teodor odgovori: Želeo bih da vam Bog da takvo razumevanje, da Ga poznate.

Upita ga Posidonije: Ako Njega poznamo, onda možemo mi ostaviti careve naše i pristupiti Njemu? Odgovori Sveti Teodor: Ništa vam smetati neće da ostavite tamu i kratkovremene careve zemaljske, pa da pristupite Bogu živom, Caru i Gospodaru večnom, i da ratujete za Njega kao i ja. Tada komandant Vrinka reče kapetanu: Ostavimo Teodora nekoliko dana da o svemu razmisli, i izabere ono što je korisno po njega.

Dobivši nekoliko dana za razmišljanje, Sveti Teodor se neprestano moljaše i slavljaše Gospoda. A neznabošci disahu jarošću na neke druge hrišćane, koje behu uhvatili, i vođahu ih u tamnicu. Sveti Teodor pak, idući za njima, vikaše poučavajući ih putu spasenja i trpljenja, da se ne odreknu Hrista Cara. Pošto ove zatvoriše u tamnicu, Sveti Teodor uluči priliku te zapali idolište majke bogova. No neki ga videše i optužiše.

Gradonačelnik Kronid se uplaši zbog toga, uhvati Teodora i izvede ga pred namesnika Publija, govoreći: Gospodaru moj, ovaj prokleti čovek, novoizabrani regrut, na nesreću je došao u naš grad, jer spali hram majke bogova naših, i osramoti bogove. Ja ga uhvatih i evo dovedoh tvome veličanstvu, da po božanskom naređenju carskom gospodara vaseljene iskusi zasluženu kaznu za drsko delo svoje. Namesnik zovnu komandanta Vrinku, i upita ga: Jesi li ti dao ovome vlast da spali hram majke bogova naših? On odgovori: Ja sam ga često savetovao. I dao sam mu vreme da razmisli, i prinese žrtvu bogovima. A ako je to učinio, on je doista unizio bogove, i prezreo carska naređenja. Ti si sudija, čini što carevi narediše.

Tada namesnik sede na sudijsku stolicu. Izvedoše preda njega blaženog Teodora, i on ga upita: Trebalo je da prineseš boginji žrtvu i kad, a ti si joj doneo oganj, zašto? Sveti Teodor odgovori: Ne poričem da sam to učinio. Zapalih drva, da bi se kamen opalio. Jer je vaša boginja i sila njena takva, da je oganj zahvata i opaljuje. Razljutivši se na to, sudija naredi da ga biju, govoreći ovako: Moje krotke reči načiniše te drskim. Nemoj mi odgovarati sa mnogo reči, jer te najstrašnije muke očekuju, ako se ne pokoriš carskim naredbama. Odgovori mu Sveti Teodor: Ne bojim se ni tebe, ni tvojih mučenja, makar bila i najljuća. Čini dakle što želiš. Jer očekivanje budućih blaga, koja su u Boga mog, savetuje mi da budem hrabar zbog nade na ta blaga i zbog venca spletenog mi od Boga. Reče mu sudija: Prinesi bogovima žrtvu, Teodore, pa ćeš se osloboditi muka koje te čekaju, jer ćeš strašnom i gorkom smrću umreti. Odgovori sveti Teodor: Muke koje mi ti zadaješ, nisu za mene muke. Jer je pored mene Gospod moj i Car Isus Hristos, koji me izbavlja od tvojih mučenja. No ti Ga ne vidiš, pošto su ti oči uma slepe.

Na ove reči sudija prosto pobesne od gneva i, riknuvši kao lav, naredi da ga vrgnu u tamnicu, pa vrata zaključaju i zapečate, i tako ostave da tamo umre od gladi. Vrgnut u tamnicu, blaženi Teodor bi hranjen Duhom Svetim. I prve noći javi mu se Gospod, i reče: Ne boj se, Teodore, jer sam ja s tobom. Ne uzimaj više zemaljske hrane i pića, jer ćeš biti u drugom životu, večnom i neprolaznom, samnom na nebesima. – Rekavši to, Gospod otide od njega. A Sveti Teodor stade pevati i veseliti se; pridruži mu se veliko mnoštvo svetih Anđela. Kada stražari tamnički čuše divno pevanje, potrčaše k vratima tamničkim, videše da su zaključana i da su pečati čitavi. Tada pogledaše kroz prozorče, i videše mnoge ljude u belim haljinama gde zajedno sa Svetim Teodorom pevaju. Uplašeni, oni izvestiše namesnika Publija. Ovaj odmah ustade i hitno dođe tamnici. I vide da su vrata zaključana i pečati čitavi. A kad ču gde unutra pevaju neki sa Svetim Teodorom, on naredi da naoružani vojnici opkole tamnicu. Mislio je da se unutra sa Svetim Teodorom nalaze neki hrišćani. No kad uđe unutra, on nikog ne nađe osim slugu Hristovog Teodora, okovanog u verige i klade. I spopade strah i trepet namesnika i one što behu s njim. I izišavši iz tamnice, opet zaključaše vrata i otidoše. Sudija naredi da se Svetom Teodoru svaki dan daje po parčence hleba i malo vode. No veliki verni mučenik Hristov, – kao što je napisano: Pravednik će od vere živeti (Avak. 2, 4; Rim. 1, 17), – nikako Nije hteo primati od njih ni hleba ni vode, govoreći im: Mene hrani Gospod moj i Car Isus Hristos.

Sutradan naredi sudija da Svetog Teodora izvedu preda njega na sud. Kada mu pretstade, on mu reče: Poslušaj me bez mučenja i kazne, te prinesi bogovima žrtvu. I ja ću odmah pisati za tebe gospodarima vaseljene, i bićeš veliki žrec bogova, i dobićeš velika odlikovanja, i zajedno sa nama sedećeš na ovome prestolu. A Sveti Teodor, pogledavši u nebo i prekrstivši se reče mučitelju: Neću se odreći imena Hrista mog sve dok je duša moja u meni, pa makar mi telo ognjem spalio, i raznovrsnim me mukama mučio, mačevima sekao, zverovima bacao.

Mučitelj, pošto se posavetova sa komandantom, naredi da svetitelja obese o drvo i da mu telo stružu gvozdenim grebenima. I toliko strugoše mučenika, da mu meso popada sa kostiju. A blaženi Teodor pojaše, govoreći: Blagosiljaću Gospoda u svako doba, hvala je njegova svagda u ustima mojim (Ps. 33, 1).

Udivi se mučitelj tolikom trpljenju i junaštvu blaženog Teodora, pa mu reče: Zar se ne stidiš, o najbedniji među ljudima, što se uzdaš u čoveka, zvanog Hristos, koji bi ubijen nasilnom smrću, i što zbog njega tako nerazumno trpiš tolike muke i kazne? A Sveti Hristov mučenik odgovori: Neka ova sramota bude meni i svima koji prizivaju ime Gospoda mog Isusa Hrista.

A kad narod povika da se učini kraj s Teodorom, namesnik upita Teodora preko birova: Hoćeš li bogovima prineti žrtvu, ili da te još više mučim? A Sveti mučenik Teodor, odgovarajući smelo reče mučitelju: Bezbožniče, i svake gadosti i obmane ispunjeni, sine đavolji, zar se ne bojiš Boga koji ti je dao toliku vlast i moć? Jer Njime carevi caruju i vladaoci drže zemlju (Prič. 8, 15.16). Primoravaš me da ostavim Boga živog, a da se poklonim kamenu bezdušnom.

Sudija dugo razmišljaše, pa opet upita Svetog Teodora: Šta želiš, da budeš s nama ili sa tvojim Hristom? Svegatelj mu odgovori s velikom radošću: Sa Hristom mojim bejah i jesam, i biću. A ti čini što ti je drago.

Bideći da mučenja ništa ne mogu protiv Teodorovog trpljenja, namesnik izreče ovakvu smrtnu presudu: Napeđujem da se u ognju spali Teodor, zato što se nije pokorio vlasti slavnih careva i velikih bogova, i što veruje u Isusa Hrista, raspetog u vreme Pilata Pontijskog, kao što Jevreji kazuju.

Čim sudija izreče ovakvu presudu, odmah se pristupi njenom izvršenju. Cluge ce odmah rastrčaše i iz obližnjih kuća drva dovukoše na određeno mesto. Tada napraviše lomaču, i na nju postaviše blaženog Teodora. I kada svetitelj prekrsti svoje čelo, i celo svoje telo, oganj veliki potpališe okolo njega. I siđe Duh Sveti, i rashladi mučenika. I tako sveti Teodor, hvaleći i slaveći Boga, mirno predade duh svoj Gospodu. I videsmo, piše očevidac, gde se njegova česna i sveta duša kao munja vinu u nebesa.

A pobožna i vrlinska žena neka Evsevija izmoli telo Svetog slavnog mučenika Teodora, pomaza ga mirisima, obavi u čistu plaštanicu i položi u grob u domu svom u gradu Evhaitu, koji je pod mitropolijom amasijskom. I svake godine praznovaše njegov česni i sveti spomen.

Postrada sveti mučenik Hristov Teodor sedamnaestog februara 306 godine, u vreme cara Maksimijana mučitelja, dok u nama caruje Gospod naš Isus Hristos, kome slava i moć sa Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i kroza sve vekove, amin.

Izvor: Mitropolija, Miomir Đurišić