Svi svjedoci svih lažnih mesija danas treba da zaćute kada pomenu Tasu i Đeda
1 min readPiše: o. Darko Ristov Đogo
Za sve koji se danas čude zbog eksplozivnog eksponiranja ljudi koji su nosioci nacionalnog identitetskog dualizma u okvirima aktivnosti koje propagiraju vazalni karakter Montenegra mali podsjetnik da, kada jednom kreneš strmom padinom relativizovanja stvarnosti jednog identiteta (recimo nacionalnog), onda nema identiteta koji neće biti ismijani, relativizovani, desakralizovani.
Ako je ‘mudro’ biti i ne biti jasnim i glasnim Srbinom, onda je podjednako mudro biti i ne biti muškarcem ili bilo kim drugim.
I upravo tu leži tajna identične porobljenosti Beograda i Podgorice: u podlosti proglašenoj za mudrost, onoj da treba mahati svim zastavama koje se od nas traže, da bismo se sakrili od jahača Apokalipse. Iako je i takva mudrost podjednako znak kraja vremena.
Svi svjedoci svih lažnih mesija danas treba da zaćute kada pomenu Tasu i Đeda.
U Nebeskoj liturgiji Svete Srbije oni plaču i ne ustaju na poziv Bogomatere.
A šta g. Đogo kaže za apsolutne šampione relativizovanja srpskog nacionalnog – za vjersku organizaciju kojoj pripada?
Ove „tvoje“ minuslije, Pero, radije bi da ih niko ne budi opominjanjem, nego da sve gluvlje greznu u slasnom snu svojih „pravoslavno-montenegrinskih“ umišljenosti i daljih umišljanja…Pritom neko je,izgleda, blokirao prebrajanje novih pozitivnih glasova uz tvoj komentar, pa ne mogu da te i glasom podržim.
Pret(j)era(še)SMO
„Sveti Savo na koljena kleči…“
(Podela uloga je za života)
Od dugogodišnje svoje vatikansko-brozomorne prelesti montenegrinštine mnoge su oči i uši, i one pravoslavne, ovdje u nesrećnoj Crnoj Gori, zaptivene i začepljene za ovu temu, moj oče, i ne mare za to što, istrajavajući u svojim zemnim obmanama, gube sve više i svoj duhovni vid i padaju u ropstvo duhovno. Ali, Ti „ne prestaj da nas budiš opominjanjem“… Hvala Ti!