Svoje gardiste u pomoć Teksasu već poslalo 12 država SAD, protiv Bele kuće i sindikat graničara

U Americi se povodom nelegalnih migranata, koji preko Meksika stotinama hiljada prodiru u SAD, događaju stvari kojih dosad nije bilo, koje podrivaju pozicije vlasti Džoa Bajdena i „duboke države“.

Bela kuća je naložila guverneru Teksasa, Gregu Abotu, da povuče Nacionalnu gardu sa granice (da ne blokira ulazak migranata) i vrati na nju agente federalne pograničke službe kojima upravlja Vašington. A on se na to oglušio i dobio podršku 25 američkih saveznih država kojima rukovode guverneri republikanci.

To faktički znači da se više od pola SAD usprotivilo Bajdenu. Da je u svojevrsnoj pobuni.

A ne radi se više samo o rečima podrške i prosto političoj poziciji.

Već 12 država SAD poslalo je pripadnike svoje Nacionalne garde u Teksas da podrže u borbi protiv ilegalnih imigranata. Prvo su stigli iz Montane.

Novi udarac Bajdenu i Beloj kući zadao je sindikat zaposlenih u pograničnoj službi SAD.

Stao je na stranu Teksasa!

Saopštio je da Bela kuća čini nebezbednom državnu granicu:

„Za žaljenje je što sadašnja administracija nastavlja da čini sve što može da ometa bezbednost naše granice“.

Abotov kabinet je objavio da su vlasti Teksasa tokom nekoliko godina poslale više od 102.000 ilegalnih migranata u druge delove Sjedinjenih Država. Osim toga, da su uspeli da samostalno zaplene više od 454 miliona smrtonosnih doza droge (fentanila) i zadrže skoro pola miliona ilegalnih imigranata na granici, prenosi portal Fakti.

Moskovski amerikanolog Viktor Mizin ukazuje da je uzrok migracione krize na jugu Sjedinjenih Država u sebičnim interesima Bajdenove Demokratske partije:

„Ulazak ilegalnih migranata ne samo da se ne onemogućava, već se čak i ohrabruje, jer se u vrhu Demokratske stranke nadaju da će ogromna masa latino migranata, kojima brzo daje dozvole boravka, potom i državljanstvo, biti njihova glasačka mašina. To veoma dobro znaju i republikanci koji bukvalno uzrokuje da škrguću zubima“.

Mizin smatra da nije bez osnova što mnogi Uniju južnih država upoređuju sa Konfederacijom tokom građanskog rata polovinom 19. veka.

„Problem podele sever-jug u Sjedinjenim Državama nije nestao. Sukob traje dvesta, ako ne i trista godina. Uprkos ozbiljnosti situacije, ova kriza neće dovesti do oružanog sukoba. Građanskog rata neće biti“.