Svoje se ne dobija, već se ne da
1 min readStrahuješ li od jutra kada ćeš više prezirati sebe negoli što prezireš Srbiju, Aleksandre Vučiću?!
Osvanuće, veruj, vazda neljudima osvane takvo jutro kad s gađenjem pokušaju da stresu sebe sa sebe, ali što više bede stresaš to više uzrastaš u njoj…
Prezireš Srbiju, da, s toliko ljubavi je prezireš da prosto žalim to jutro kada će te probuditi reči: “Srbija nema ništa na Kosovu, bio bi dobitak da dobije i jedan metar” a ti ćeš u strahu osluškivati odakle dolaze pokušavajući da ih vriskom tišine odagnaš, ali što glasnije budeš vrištao tišinu to ćeš ih jasnije čuti iz te bede u kojoj ćeš tražiti zbeg od sebe!
Hoćeš li tada znati šta si se borio da izgubiš?! Ni jednu bitku nisi “slavnije” vodio od ove za poraz Srbije! Ako li ti ko bude spočitao da nisi prvi nesutrašivo jurišao na ranjenu Srbiju – znaj da laže, kukavički si se najhrabrije predao, viteže besčasti! Nije ti Kosovo i Metohija, nesrećniče, metar zemlje u komšijskoj livadi pa da mu se raduješ ako ga dobiješ u najam! Svoje se ne dobija već se ne da!
Ne metri se, nije to šuma tvojih sirovih trupaca poslušnika, već stopa gde je nebo svo od svete zemlje a zemlja čitava od neba! Ako na Kosovu i Metohiji nemamo ništa – gde imamo?! Gde postojimo bez kolevke i gde vaskrsavamo bez krsta?! Nije tvoje da nas “tešiš” kako je uspeh ako od vekova sačuvamo dan već da vekove sačuvaš za novi dan!
Hoćeš li zastati, mahniti jurišniče propasti Srbije, ustavi se gonitelju jada- kako ništa nemamo tamo gde sve imamo, tamo gde jedino sve imamo?! Ako je okupirano neki bolji od nas će ga osloboditi! Ako je oteto neki kuražniji će osvanuti u Prizrenu! Ako je raspeto – sveto je, neumrlo, liturgijsko a ne lelejsko! Ako nas je pod zemljom više nego na njoj nije grobno već zavetno! Kakvo da je- naše je, postojimo samo dok znamo da su Dečani visoki jer su do Gospoda a ne visine do kojih ne možemo! Ako je danas u rukama tuđina – nije tuđe!
Ako izdaš i priznaš da sutra ne postoji nisi rešio problem već prokleo Srbiju da doveka gleda u nebo iz ponora… Ako na Kosovu i Metohiji ništa nemamo zašto se to što činiš zove – izdajom?!
Truć, Bljucu!
Bljuc
Zdrav bio Nebojša, ako ja i ti možda i nećemo, potomci nam hoće zasigurno!
Miran ja.
I ja,moj Djikane,jedva cekam dan kada će moja deca i unuci slobodno,kao što sam ja,za vaskrs isao u našu Patrijaršiju,da proslavim veliki pravoslavni praznik!
… Tamo smo se na Kosovu, pogotovu u Metohiji, brusili i oštrili Srbi odovud Planine, Crnogorci!
I on, kome znam i oca i majku.
Baš onakav kakvi su mu i roditelji.
Svojski!
Jednom ćemo mi opet da sručimo u plodnu nam Metohiju, da panemo u centar Peći, na kapije Pećke Patrijaršije! Nezavisno od sviju Alexa ovoga svijeta.
Tamu ću da opet zapalim svijeću đede-stricu Simu koji bijaše bič Božji za kačake, za čitav arnautluk!
Tako je suđeno, da se opet jednom vrnemo otkud smo i dolazili u najljepši Planinu.
Ako ja i ne dočekam, Mihajlo svakako hoće!
… Ali tako, ali nikako!
Pa Mihailo je Arbanas potomak Bogica Moracanina.