Tabaković: Očekuje se oporavak priliva investicija

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je od početka godine neto priliv stranih direktnih investicija u Srbiju bio 584 miliona evra i da Centralna banka u narednim godinama očekuje oporavak priliva investicija.

Tabakovićeva je na Regionalnom investicionom samitu u Aranđelovcu istakla da se investicije očekuju pre svega u oblasti industrije, poljoprivrede, trgovine i finansijski sektor.

Dalji priliv zavisiće od rešavanja domaće fiskalne neravnoteže i obezbedivanja podrške međunarodnih parntera, navela je Tabakovićeva.

Prema njenim rečima, NBS u tom smislu pozitivno gleda na nedavno donete mere vlade u pravcu fiskalne konsolidacije i nastojaće da sa svoje strane obezbedi pozitivan ishod pregovora o aranžamanu sa MMF-om .

Ona je navela da je od stranih direktnih investicija (SDI) koje su u ovoj godini ušle u Srbiju, 22 odsto bilo u prerađivačke kapacitete, 20 odsto u trgovinu i finansije, 13 odsto u građevinsku industriju i samo sedam odsto u energetski razvoj.

Guverner je napomenula i da je od 2005. do 2012. godine Srbija zabeležila neto priliv SDI od 12, 5 milijardi evra, što je manje nego u drugim zemljama regiona, jer je u Hrvatskoj taj priliv bio 14, 7 milijardi evra, u Rumuniji 40, 2, a u Madajsrskoj 36, 3.

Ona je navela da je prethodnih godina neto priliv SDI u proseku bio oko šest odsto BDP-a, a da je prošle godine zbog usporavanja rasta svetske ekonomije i domaćih neravinoteža palo na jedan odsto.

Snižavanjem inflacije i njenim održavanjem na niskom nivou u dugom roku monetarna politika stvara preduslove za stabilno okruženje neophodno za privlačenje kapitala, rekla je Tabakovićeva.

Ona je napomenula da su od vremena kada se prate inflaciona očekivanja, prema podacima Blumberga, ona sada na istorijskom mininumumu od 5, 5 odsto.

Za Srbiju je ključno prilagođavanje

Tabakovićeva je izjavila da je ključna stvar koja Srbiji predstoji na ekonomskom planu, prilagođavanje, bilo da se radi o prilagođavanju trošenja prema onome što zaradimo, ili prilagođavanju ročnosti izvora novca i kredita.

Tabakovićeva je istakla da je struktura štednje u Srbiji takva, da je od 8,3 milijarde evra, 82 odsto štednja do jedne godine, a ostatak je dugoročna štednja, uglavnom do tri ili pet godina.

Ona je istakla da je kod kredita, obrnuto srazmeran odnos. Tako da od šest milijardi evra ukupnih kredita stanovništvu, 85 odsto čine stambeni krediti, a 15 odsto kratkoročni krediti. Ona je navela da su od kredita privredi, koji su na kraju septembra iznosili 10 miliajrdi evra, 40 odsto kratkoročni, a 60 odsto dugoročni.

Tabakovićeva je naglasila i da kamate na štednju u bankama, treba da budu rukovođene sigurnošću, a ne profitom i da visoke kamate, uglavnom nude banke, kojima je „voda do nosa“ , a oni koji imaju stabilne izvore, vode računa o srazmeri između ulaznih troškova za prikupljanje novca i cene kredita koje plasiraju.

Prema njenim rečima, Srbija treba da promeni sutrukturu investicija, tako da ne preovlađuju portfolio investcije i „onaj najtopliji kapital“, koji dođe da zaradi i ode, a nama ostane snalaženje sa kratkoročnim efektima i dugoročnim posledicama.

Tabakovićeva je istakla da nije kriv onaj, kome je pružena prilika da zaradi, već je kriva država ako ne stvori uslove da deo koristi ostane i njoj.

Guzenbauer: Borba protiv korupcije za bolji imidž Srbiji

Specijalni savetnik prvog potpredsednika Vlade Srbije Alfred Guzenbauer rekao je da su za poboljšanje imidža Srbije potrebna stalna borba protiv korpucije i postojanje nezavisnih javnih institucija.

On je rekao da je korupcija glavna prepreka za ulazak u EU, i da ohrabruje to što je nova Vlada Srbije zauzela stav da reši problem korupcije, koja je osim za približavanje Uniji i glavna prepreka za investitore. Stalna borba protiv korupcije je neophodna, da bi bila iskorenjena, a njeno eliminisanje nije samo pitanje politike, već i postojanja nezavisnih javnih institucija koje će da primene vladavinu prava.

Guzenbauer je rekao i da Srbija treba da ponudi garancije investitorima da su njihova ulaganja bezbedna i da su im prava zagarantovana.

Ne postoji nijedan razlog zbog kojeg Srbija ne bi mogla da postane druga Slovačka po uspešnosti, istakao je on, navodeći da Srbija ima obučenu radnu snagu, i niske troškove i radne snage i proizvodnje.

On je ocenio kao dobar korak u poboljšanju imidža Srbije i potpisivanje Briselskog sporazuma.
„Taj sporazum je ogromno dostignuće koje pokazuje Evropskoj uniji da je Srbija spremna da se uhvati u koštac sa svojim problemima“, rekao je Guzenbauer.

Poboljšanje imidža, kako je rezimirao, glavni je preduslov i za približavanje Srbije Evropskoj uniji, a on lično, rekao je, optimista je da će pregovori Srbije o priključenju EU početi početkom sledeće godine.

Pregovori sa Srbijom kao i sa drugim zemljama

Guzenbauer je danas takođe izjavio da pregovori o ulasku Srbije u EU ne bi trebalo da traju duže nego sa bilo kojom drugom zemljom.

Komentarišući izjavu prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića da će Srbija postati članica EU 2020. godine, Guzenbauer je rekao da je ta izjava zasnovana emipirijskim dokazima, a to je da pregovori prosečno traju sedam godina. On je ocenio da je to „normalno očekivanje, ali je, ipak, naglasio da niko ne zna šta će se desiti u međuvremenu, i da se može dogoditi nešto što će ili ubrzati ili usporiti taj proces.

Guzenbauer je naveo da ima česte kontakte s Vladom Srbije i dodao da je do kraja godine u planu sastanak sa ostalim savetnicima. Na tom sastanku će se, kako je rekao, diskutovati o pojedinačnim analizama savetnika.