Tajna – Miroslav Mika Antić

Svako ima neku tajnu:
šu – šu – šu…
Neko lepu i beskrajnu,
neko tužnu ili smešnu,
neko zlu.

Neko svoju tajnu slaže.
Neko odmah mami kaže.
Neko svoju tajnu ne bi
ispričao ni u snu.
Neko šapne samo tebi…
kao drugu – šu – šu – šu…

Obično su tajne glavne
izmišljene i ljubavne.

Al’ i druge kad se zbroje,
naše, vaše, moje, tvoje,
leve, desne, čudne, sjajne,
sve jednako mnogo znače,
jer – inače
zašto bi se zvale tajne?

I ja imam jednu tajnu
vrlo važnu, vrlo vrednu.
Nikom drugom – samo tebi
prišapnuću jutros nju.

Hodi bliže: šu – šu – šu…
Sutra rano… šu – šu – šu…
Baš onamo… šu – šu – šu…

Ali nikom to ne kaži.
Sam potraži.
Šu – šu – šu…

Pronaći ćeš vrlo lako
i videćeš da je tako.