Tajna sudbina Amerike: Nevidljive struje tajnih društava

Piše: Dragan Mlađenović

Danas je i deci jasno da su tu preambicioznu i utopijsku akciju stvaranja jedne i jedinstvene Svetske države, brisanjem granica nacionalnih država i identiteta, pre više od dva stoleća pokrenuli vodeći američki masoni, takozvani Oci Otadžbine.
Sjedinjene američke države su, dakle, nukleus te Svetske države u formiranju i tog unipolarnog sveta koji želi da bez konkurencije apsolutistički gospodari našom planetom.

Neki pametan čovek je primetio da „Bog ne može da izmeni prošlost – to mogu samo istoričari“.
Istoričari ne mogu da znaju za sve laboratorije i sobe „ispunjene dimom“ u kojima nevidljivi moćnici ovoga sveta stvaraju istoriju. Ti moćnici, razumljivo, ne žele da se istina o njihovom delovanju sazna, jer oni u svojim skrivenim sobama planiraju zlo – krize, sukobe, ratove i najrazličitije ljudske tragedije. Za razliku od zvaničnih istoričara koji papagajski ponavljaju „utvrđene istine“, istoričari revizionisti neprestano tragaju za stvarnim uzrocima istorijskih događaja.
U predgovoru svoje izvrsne knjige „Prava istorija rozenkrojcera“ („The Real History of the Rosicrucians“ New York, 1977, p. A), istoričar mističke i okultističke povesti Artur Eduard Vejt (Arthur Edward Waite, 1857–1952) beleži sledeće zapažanje: „Ispod široke plime istorije teku nevidljive struje tajnih društava, koje često, u dubini, određuju promene koje će se dogoditi na površini“.
Slično misli i britanski premijer Bendžamin Dizraeli (Benjamin Disraeli, 1804–81). On smatra da je „veliki deo Evrope, o drugim zemljama da i ne govorimo, prekriven mrežom tajnih društava. Koji su njihovi ciljevi? Oni ne žele ustavne vlasti. Oni žele da promene vlasništvo nad zemljištem, da oteraju prethodne vlasnike i da ukinu crkveni sistem“. (Nesta Vebster, „Tajna društva i subverzivni pokreti“, Beograd, 2005, str. IV)

Masonska revolucija

Uobičajeno tumačenje uzroka Američke revolucije iz 1776. koje nalazimo u udžbenicima istorije SAD-a, jeste da se radilo o rodoljubivom otporu stranom oporezivanju, na koje se nije moglo uticati. Ovaj navodni uzrok pada u vodu kada se ima u vidu da je engleska vlast oporezivala koloniste manje od 1% nacionalnog bruto proizvoda. Čini se da je bio posredi mnogo jači razlog koji je nagnao američke koloniste na opštu pobunu protiv britanske vlasti.
Američki Slobodni zidari su, istina, mnogo kasnije, ponosno priznali da su oni zaslužni za osnivanje Sjedinjenih američkih država, jer su oni planirali, izazvali, vodili i uspešno okončali Američku revoluciju u kojoj je stvorena Američka federacija. Međutim, ostali su ipak dužni objašnjenja o stvarnim uzrocima i ciljevima ovog velikog epskog prevrata i izuzetno značajne prekretnice u svetskoj povesnici.
Podsetimo se, najpre, nekih podataka i činjenica iz istorije američke masonerije.
Prve američke slobodno–zidarske lože su osnivane u prvoj polovini 18. stoleća u pristaništima istočne obale u kojima su pristajale lađe sa svih kontinenata.
Bendžamin Franklin (Benjamin Franklin, 1706–90) je 1730. u svojim novinama dao bliža objašnjenja o novoosnovanim ložama, a loža u Filadelfiji, u koju je kasnije bio primljen i sam Franklin, važi za prvu ložu u Americi.
Te 1730. godine je iz Engleske imenovan Provincijalni Veliki Majstor – Danijel Koks (Daniel Coxe) iz Berlingtona–Nju Džerzi, koji je od vojvode od Norfolka (Duke of Norfolk) dobio patent za Njujork, Nju Džerzi i Pensilvaniju.
Mladi Bendžamin Franklin se 1731. godine našao među osnivačima filadelfijske lože „Sveti Jovan“ (St. John), a već tri godine kasnije (1734) postao je i njen starešina. Od Koksa, Franklina i njihove lože „Sveti Jovan“ potekle su zamisao i inicijativa o ujedinjenju američkih kolonija u savez slobodnih i od Britanije nezavisnih država. Oni uskoro osnivaju velike lože u Pensilvaniji (1731), Masačusetsu (1733), Virdžiniji (1741), Karolini itd.
U slobodno–zidarsko bratsko kolo uhvatio se 4. decembra 1752. godine i Džordž Vašington (George Washington, 1732–99), glavnokomandujući američke vojske u Ratu za nezavisnost od Britanije (1775–83) i prvi predsednik nove države SAD (1789–97).

Džordž Vašington, mason i prvi predsednik SAD od 1789–97.

Među prvim američkim masonima bili su i drugi takozvani Oci Otadžbine kao što je znameniti Tomas Džeferson (Thomas Jafferson, 1743–1826), treći predsednik SAD (1801–09). Tokom Rata za nezavisnost Džeferson je bio predsednik odbora za izradu Deklaracije o nezavisnosti, koja je uz njegovu doradu prihvaćena 4. jula 1776. godine. Značajan je podatak da od pedeset šest potpisnika ove Deklaracije samo njih petorica nisu pripadali masonskom bratstvu.
Deklaracijom je proglašeno ujedinjenje slobodnih i nezavisnih kolonija, čime je prekinuta vezanost za Britaniju. Tomas Džeferson je postao prvi guverner Virdžinije, dok su dvanaestorica njegove masonske braće postavljena za guvernere ostalih dvanaest država. Džeferson je imao blistavu političku karijeru: bio je prvi guverner Virdžinije (1789–91), osnovao je Demokratsku stranku (1803), bio je sekretar Džordža Vašingtona, prvog predsednika SAD (1790–93) i konačno, i sam postao predsednik SAD (1801–09).
`Bostonska čajanka`
Događaj koji je tajno planiran u bostonskoj loži „Sveti Jovan“ (St. John`s Lodge), a koji je vešto isprovocirao i razbesneo britansku vlast, jeste takozvana „Bostonska čajanka“. Tada je grupa članova ove lože, prerušena u Indijance, u bostonskoj luci pobacala u more sanduke pune čaja. Provokacija je uspela, i Britanski parlament je doneo zakon po kome se luka zatvara, a engleske trupe sele u Masačusets. Ova odluka je, razumljivo, izazvala buru protesta u svim američkim kolonijama. Masonski prvaci su zatim uputili poziv da se sve kolonije ujedine u Federaciju.
Bendžamin Franklin, veliki majstor lože u Filadelfiji, shvatio je ekonomske zakonitosti, zlo od dužničkog ropstva i istinski uzrok revolucije. Kada su ga jednom prilikom u Londonu pitali kako objašnjava napredak koji postižu američke kolonije, odgovorio je: „Veoma jednostavno – uzrok je u tome što mi u kolonijama izdajemo sopstveni novac. On se zove `Kolonijalni zapis`, i mi ga izdajemo u pravilnoj srazmeri prema trgovini i prometu robe“. (H. S. Kenan, „Banka federalnih rezervi“, str. 211) Suština je zapravo u tome da se kolonije nisu koristile svojim ovlašćenjima da štampaju novac kako bi izazvale inflaciju, a rezultat ove mudre i rodoljubive ekonomske politike bio je prosperitet američkih država. Franklin je zatim objasnio da je „odbijanje kralja Džordža Trećeg da kolonijama dozvoli da vode jedan časni kolonijalni sistem, koji je običnog čoveka oslobodio zamki manipulatora novcem, bio verovatno najvažniji uzrok Revolucije“. (H. S. Kenan, Isto delo, str. 212)
U januaru 1774. godine Veliki majstor Bendžamin je obezbedio i konkretnu pomoć francuske vlade, pozajmivši sumu od tri miliona livri za kupovinu oružja za američku vojsku u osnivanju. Transakcija je obavljena sa znanjem i uz svesrdnu podršku gospodina brata Veržena (Vergennes), francuskog ministra diplomatije i starešine pariske lože „Devet sestara“ („La Loge des Neuf Sœurs“, osnovana 1734), kojoj je tajno pripadao i sam Franklin. S druge strane, ruska carica Katarina Druga Velika (1729–96) je odbila zahtev engleskog kralja Džordža Trećeg (George III, vladao Britanijom od 1760–1820) da pošalje 20.000 ruskih Kozaka radi gušenja pobune u kolonijama, što je kolonijama pomoglo da prežive. (Olga Suir, „Let us Understand Russia – A Short Outline of Russian History”, New York, 1965, p. 10)
Sada se već naziru obrisi skrivenih namera tajnih upravitelja koji su odabrali Novi kontinent kao obećanu zemlju za praktično ostvarenje svojih zamisli o uspostavljanju JEDNE (UJEDINJENE) SVETSKE DRŽAVE. Jedini put da se ova ambiciozna zamisao ostvari jeste – REVOLUCIJA.

Strogo čuvane masonske tajne

Dveri strogo čuvane masonske tajne o postojanju super-tajnog Društva koje radi na globalnom uspostavljanju „prosvetljene demokratije“ otškrinuo nam je Menli P. Hol, mason 33. stepena, u svojoj knjizi „Tajna sudbina Amerike“. (Ma¬inly P. Hall, „The Secret Destiny of America“, Los An¬ge¬les, 1944) Na 9. stranici u predgovoru knjige čitamo: „Više od tri hiljade godina tajna društva su radila na stvaranju temeljnog znanja, neophodnog da bi se među narodima sveta uspostavila prosvetljena demokratija (…) sve se nastavlja (…) i oni još postoje kao RED ISTRAŽIVAČA. Ovaj Red je osnovan u Americi pre sredine 17. veka“. „Ljudi vođeni tajnom zakletvom za rad na stvaranju svetske demokratije, odlučili su da u američke kolonije usade korene novog načina života“. (Isto mesto, str. 11)
Istorija Novog sveta beleži da su prvi doseljenici iz Evrope bili Englezi koji su doplovili 1607. godine. Zatim su 1620. godine doplovili prvi protestantski misionari. Veliki majstor Menli Hol tvrdi da su među njima bili i ljudi zavetovani tajnom zakletvom. Među imenima koja je pomenuo u vezi sa Redom istraživača jeste i ime Bendžamina Frenklina: „Bendžamin Frenklin je govorio u ime Reda istraživača i većina ljudi koji su sa njim radila u prvim danima Američke revolucije takođe su bili članovi ovog Reda“. (Isto delo, str. 134)
U knjizi „Tajna učenja svih doba“ Hol nam otkriva tajnu: „Ne samo da su mnogi od osnivača Vlade Sjedinjenih američkih država bili masoni, nego su dobijali pomoć od tajnog i uzvišenog tela koje postoji u Evropi. Ono im je pomagalo da uspostave ovu državu ZBOG ODREĐENE NAMENE, znane samo nekolicini posvećenih“. (Mainly P. Hall, „The Sec¬ret Te¬ac¬hings of All Ages“, Los An¬ge¬les, 1977, p. XCI)
Braća na čelu SAD
Za ovu „određenu namenu“ znali su samo masoni najviše inicijacije. Neki od njih su bili predsednici Sjedinjenih američkih država. Evo spiska koji sadrži samo imena onih čije je članstvo u masoneriji nepobitno dokazano:
– Džordž Vašington (George Wasington) prvi predsednik (1789-97);
– Tomas Džeferson (Thomas Jaferson), treći predsednik (1801-9);
– Džejms Medison (James Madison),četvrti predsednik (1809-17);
– Džejms Monro (James Monro), peti predsednik (1817-25);
– Endrju Džekson (Andrew Jackson), sedmi predsednik (1829-37);
– Džejms Bjukenen (James Buchanan), 15. predsednik (1857-61);
– Endrju Džonson (Andrew Johnson), 17. predsednik (1865-69);
– Džejms Garfild (James Garfield), 20. predsednik (1881);
– Teodor Ruzvelt (Theodor Roosevelt), 26. predsednik (1901-9);
– Vilijam Hauard Taft (William Howard Taft), 27. predsednik (1909-13);
– Voren Harding (Warren Harding), 29. predsednik (1921-23);
– Frenklin Delano Ruzvelt (Franklin Delano Roosevelt), 32. predsednik (1933-45);
– Hari Truman (Harry Truman), 33. predsednik (1945-53);
– Džerald Ford (Gerald Ford), 38. predsednik (1974-77);
– Ronald Regan (Ronald Reagan), 40. predsednik (1980-88).
Simvoli masonske tajne
U predgovoru knjige „Tajna učenja svih doba“ (Mainly P. Hall, „The Secret Teachings of all Ages“, Los An¬ge¬les, 1977, p. XCI) Veliki majstor Menli Hol obaveštava svoje čitaoce da je ova velika tajna prikrivana, ali je ipak u simvolima prikazana u Velikom pečatu SAD-a. Kongres je usvojio Veliki pečat 20. jula 1782. godine. Na njegovom nacrtu su radile čak tri komisije počev od 4. jula 1776. Prvu Komisiju su činili Bendžamin Franklin, Džon Adams i Tomas Džeferson. Sekretar Kongresa Čarls Tompson (Charles Thompson) je trećoj Komisiji ponudio rešenje koje je Kongres usvojio. Hol piše da je „Veliki pečat potpis ovog uzvišenog tela – nevidljivog i za znatnu većinu nepoznatog – nedovršena piramida na reversu je građevina koja simvolično predstavlja zadatak kojem je vlada SAD-a posvećena od dana svoga uspostavljanja“.
Postoji samo jedno moguće poreklo ovih simvola, a to su tajna društva koja su došla u ovu zemlju sto pedeset godina pre revolucionarnog rata (oko 1620. kada su misionari došli u Ameriku). Nema sumnje da je Veliki pečat direktno nadahnut ovim redovima humanih istraživača i da „predstavlja namenu ove nacije“, kako su je videli i spoznali „oci osnivači“. („The Sec¬ret De¬stiny of Ame¬ri¬ca“, p. 181)
Masoni – oci nacije uobličili su 1782. godine Veliki pečat Sjedinjenih američkih država, a njihova masonska braća vek i po kasnije (1935) stavila su ga na novčanicu od jednog dolara. Nema sumnje da Veliki pečat ima ogroman značaj za sve američke slobodne zidare koji razumeju njegovu skrivenu poruku.

Evo nas sada kod ključnog natpisa na Velikom pečatu sa novčanice od jednog dolara i njegove (samo za posvećene) ezoterijske poruke na latinskom jeziku: NOVUS ORDO SECLORUM, odnosno – NOVI POREDAK SVETA.
Tu se, naime, ne radi o stvaranju i ujedinjavanju srećnog Saveza trinaest kolonijalnih država, kako ciljeve revolucije `posvećeni` tumače `neposvećenima`, već o nukleusu buduće monstrum-države koja će progutati sve narode i nacionalne države, da bi se čitavo čovečanstvo poklonilo Velikom arhitekti Univerzuma. Nedovršena piramida podseća zidare da je posao tek započet, i da ga treba okončati u neoročenoj budućnosti.
U knjizi „Masonerija starih Egipćana“ („Fre¬e¬ma¬so¬nry of the An¬ci¬ent Egypti¬ans“, Los An¬ge¬les, 1982, r. 70) Veliki majstor Menli P. Hol proriče: „Oziris će se u punom sjaju podići iz mrtvih i vladati svetom putem mudraca i filosofa u kojima je otelotvorena mudrost“.
Povratak obožavanju Ozirisa, staroegipatskog boga sunca koji treba da vaskrsne, a predstavlja latinskog Lucifera (Svetlonosca), direktno suprotstavljenog Jedinorodnom Sinu Božjem Isusu Hristu, priželjkuju svi masoni koji znaju tajnu.
Religija Velike Svetlosti
Veliki majstor Vilijam Smit (William Smith) iz Nju Orleansa–Luizijana, svojevrsnim proglasom je obznanio plan i program Luciferovih slugu: „Božji plan je posvećen unifikaciji svih rasa, religija i verovanja. Ovaj plan, posvećen novom poretku stvari, napraviće sve novo – novu naciju, novu rasu, novu civilizaciju i novu religiju, religiju bez sekti, koja je već nazvana religijom Velike Svetlosti. Gledajući u istoriju, lako možemo videti da je `Ruka Proviđenja` izabrala severnjačke narode da dovedu i uspostave novi poredak na svetu. Zapisi jasno pokazuju da 95% kolonista čine severnjaci – Anglosaksonci. Proviđenje je odabralo nordijsku rasu da razvije Novo doba sveta – NOVUS ORDO SECLORUM. Veliki Božji plan u Americi je svitanje Novoga doba sveta“. (New Age, September 1950)
Tajna sudbina Amerike
Nije li ovo ODREĐENA NAMENA Američke revolucije i države, i TAJNA SUDBINA AMERIKE o kojoj govori Veliki posvećeni Majstor Američke lože?
Danas je i deci jasno da su tu preambicioznu i utopijsku akciju stvaranja jedne i jedinstvene Svetske države, brisanjem granica nacionalnih država i identiteta, pre više od dva stoleća pokrenuli vodeći američki masoni, takozvani Oci Otadžbine. Sjedinjene američke države su, dakle, nukleus te Svetske države u formiranju i tog unipolarnog sveta koji želi da bez konkurencije apsolutistički gospodari našom planetom.
Slobodni svet globalističkoj močvari odgovara sa samo dve reči: NO PASARAN!
MI DRUGU PLANETU NEMAMO, A OVU NAŠU VAM NE DAMO!

NAUKA I KULTURA, nedelja, 23. juni 2024.