Тајне зачараног круга

Пише: Батрић Бабовић

Прије завршетка пописа становништва у Црној Гори, у јавности су се појавила два кружна дијаграма о статусу националног, језичког и вјерског опредељења грађана најмање републике у саставу бивше Југославије.

На њима се могло уочити нијансирано процентно разликовање између два православна национа и дијаметрално разликовање са статистичком значајношћу у односу на вјерско опредјељење. Импозантан је био и проценат неопредијељених грађана у националном и вјерском смислу. Оно што је још упадљивије голом оку у фокусираном аналитичару јесте проценат атеиста и национално неопредијељених чланова заједнице. Истовремено се увиђа да постоје различитости у процентима национа кад се тасом прецизности упореде сви ранији и садашњи пописи становништва.

На другој страни домаћег реализма и вјечне стварности једино гробови са надгробним споменицима постају и остају везивно ткиво са прошлошћу, фактички кохезиони фактор са данашњицом и духовни залог за будућност Црне Горе. Два кружна дијаграма тешко да могу одсликати и реформски задес и задешења отворена 30 августа 2020. године. Њима као видљивом анализом тешко је описати резултат 41:40 у корист тадашњег антивладиног блока и могућност да се изведу јасни закључци свих процеса које је тај датум породио. Ако се вријеме рачуна прије и послије Христа и његов мјерни потенцијал не јењава пуне 2023 године, како је без негативних последица по нервни систем сваког здраворазумског бића могуће описати безбројности црногорских националних, вјерских, етничких и идентитетских мутација? Узимањем свих пописа у разматрање добија се шизоидна слика искривљеног националног приказа у различитим јединицама времена. Број противника Закона о слободи вјероисповјести не одговара изборним резултатима из августа 2020. године и броју учесника реформских замаха када су литије у питању. Просте паралеле не решавају сложене проблеме, а кружни дијаграми не откривају скривалице високе дипломатије са ниским политичким нагодбама и компилације овог дуета које су склепане у подрумима прошлости на темељима актуелног тренутка, а све уз мјешалице, мајсторе, зидове и бетон дубоке државе. Нису објашњиви пописи из времена јединственог ДПС-а, нити су објашњиви атаци на Цркву кад је више од 60 % испитаника привржено канонском устројству. Може се стећи ироничан утисак да је краљ Никола био склон идентитетском инжињерингу који се као биљег наслеђа прелио у крв његовог унука и свих њихових политичких наследника. Нова класа препознавања националних биљега са осцилаторним клатном везеним умом црногорског пророка из Подбишћа, духовима бесудне земље носи нове непознанице које су зачарани круг општенародног битисања. У кружним дијаграмима нема питања о иметку и могућем заметку њеног поријекла, као ни питања која детерминишу осе функционално писмене демографије. Фали и софтверски мук као услов без кога се није ушло у пописну причу. Могуће да је то једна од потреба да би вегетирали перзистентни и јалови политички субјекти. А све то је много лакше са маглама статистика и јасним политичким плановима. Подлоге никад не фали. Све набројано прате вуне и вунена времена фиктивно пописаних и реално отписаних чланова црногорске заједнице за доба које долази и стаје на путеве којима мало ко са скромним умним силама икада иде.

Кружни дијаграм који постаје зачарани круг престаје да буде здрава основа за развој заједнице и њено планерно оруђе. Он постаје корелациони фактор да амбасадори и политичари направе дил којим ће се овјековјечити дух милоизма са новим лицима на позорници. Анализе Јована Маркуша о Црној Гори некад и сад изучаваће некомпромитовани историчари и катакомбне историје умакле радарима Новог Свјетског Поретка. А све у корист Његошевске и исконске Црне Горе која чека својих пет минута!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: