Так гаварил Дастајевскиј
1 min read
У праву је Хокинг када о времену и простору говори као о једној те истој равни. Стога је неважно да ли о актуелном тренутку казује колумниста својим ријечима, или му властите ријечи служе тек као рам за колумну. Пазимо…*
Једна од могућих констелација Достојевског на српском детаљ (Фото: Н. М.)
„Новцима све могу да купим, почасти, уважења, могу свакога да поткупим, могу из свега да се откупим. Тешко је представити себи ову окорелост срца младог човека који је одрастао у једном од тих богатих домова“.
„Мучно је видети тамо у иностранству како се извози и колонизира… наша интелигенција – како се од нашег чистог, свежег и одличног руског материјала ствара бедни међународни олош, нешто безлично што нема карактера, националног осећања, нешто што је без отаџбине“.
„Рус, када заиста постане Европљанин, не може да не буде у исто време и природни непријатељ Русије“.
„Ми имамо више наде у Азији него, може бити, у Европи“.
„Када би се догодило да и Русија одлучи да нешто нарушава, него само да поведе рачуна о својим интересима – одмах би се све остале ‘равнотеже’ уједињавале у једну и кретале би на Русију. Ето, ‘нарушавате равнотежу’, говорили би“.
„Ми смо се учили да волимо Француску, Немце и све друге, као да су они наша браћа, не водећи нимало рачуна… што нас нису никада волели нити имају намеру да нас и убудуће воле“.
„Чим Европљанин буде приметио да ми ценимо свој народ и своју националност, он ће одмах почети да нас цени“.
„Науку ћемо прихватити, али што се тиче ‘просвећивања’ немамо потребе да и њега црпемо из западноевропских извора“.
„Данас сви у Европи држе камен у руци и спремни су да се окоме на нас када им се прва прилика за то буде указала. Због чега та мржња, због чега они не могу да схвате једном заувек да смо ми безопасни за њих, због чега неће да схвате да смо њихове добре слуге и да се наша европска мисија састоји у томе да послужимо Европи и њеном благостању?“.
„Европа је спремна да нас похвали, да нас и по глави помилује, али нас неће признати за своје, презираће нас и потајно и отворено, сматраће нас за људе нижег реда…“
„Србија је (1876) изашла на бојно поље уздајући се у своје моћи али, разуме се, она зна да само Русија може да је сачува од пропасти у случају велике невоље…“
„Љубав према човечанству не може се замислити нити схватити, да је она апсолутно немогућа без вере у бесмртност душе“.
„Заиста, на Западу нема више хришћанства, нема више цркве; мада има још много хришћана и њих никада неће сасвим нестати“.
„Чим морално-религиозна идеја код једног народа дође до краја, иживи се, наступа панична и кукавичка потреба да се људи уједине ради ‘спасења стомака – свако грађанско уједињење у таквом случају других циљева не може имати… То је предосећање краја, почетак краја“.
Так гаварил Дастајевскиј, кажем себи, и заклапам књиге из којих сам учио наук, у Заливу којим је, на одушевљење Бокеља православаца и католика (тада готово само Срба), Русија политички чинодејствовала по протјеривању Француза, од 1806. до 1807.
* Цитати из три књиге „Дневник писца“ Достојевског (1873, 1876, 1877-1881), Партизанска књига, Љубљана, 1982.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Достојевски: „Међутим, ми ипак никако не треба да се одрекнемо Европе. Европа је наша друга отаџбина – ја први страсно то исповиједам, и увијек сам исповиједао. Европа је свима нама исто тако драга као и Русија; у њој је све Јафетово племе, а наша је идеја: уједињење свих народа тога племена, па чак и даље, много даље, до Сима и Хама. Како то да постигнемо? Да постанемо Руси, на првом мјесту, и прије свега. Ако је свечовјечност национална руска идеја, онда заиста свако од нас треба да постане Рус, то јест оно што јесте, и тада ће се одмах све промијенити. Постати Русом, значи престати презирати свој народ. И чим Европљани опазе да смо почели да поштујемо свој народ и своју националност, одмах ће и они почети да нас поштују“.
Дакле ScaVOla, није истина да је Достојевски био анти-европски настројен, како тврдиш, већ је само говорио велику истину да оне који не цијене себе и своје (попут братије којој припадаш) неће цијенити (већ презирати) други.
Један Ваш истомишљеник је скоро скинуо надгобну плочу свом прађеду (иначе носиоцу медаље Обилиће из Балканских ратова) зато што је на њој писало да је био „српски“ витез и поставио другу на којој је написано „црногорски“ витез. Зато СваВО ла, Вас који сте се одрекли својих прађедова чупајући свој властити српски коријен, Европа може само искористити и презрети.
Slobodane, Skrenuo bih vam paznju da su svi citati koje je NIkola naveo u svojoj kolumni „anti-evropski“ (zato sam to pomenuo). Nijeam tvrdio da je Dostosjevski bio anti-Evropljanin. Dapace, naveo sam da je volio da seta po Evropi. Licno obozavam Dostojevskog, kao pisca. Medjutim, ne dijelim odusevljenje sa Pan-praVOslavljem (slog VO postoji u mnogim rijecima ali, na svu srecu, ne u svim srcima). Smatram da nema opasnije i eksplozivnije smjese od mijesanja religije i nacionalizma.
Uvjeravam vas da u grobovima moje porodice leze samo Crnogorci. Zato nemam potrebu nista da mijenjam na nasem grobu.
Uzgred, mislim suprotno od vas, tj. da je „srpstvo“ nakalemljeno u nas identitet. Pa da se metaforicki izrazim: koza nam je crnogorska, a odijelo srpsko. Odijelo se moze lako promijeniti, kozu, osim zmija, tesko ko moze.
„Katolici nisu bili, niti su mogli biti „Srbi“ ( Pravoslavci ) .. Da,da. Vdi se da u srži poznaješ Boku. Hahaha. A Srbin mora biti Pravoslavac? Da, bili su itekako Srbi !! Srbi katolici, kao što je bilo i Srba mislimanske vjeroiapovjesti – koji danas sebe nazivaju raznim imenima i „nacijama“ samo da bi pobjegli od toga da su Srbi…
„Србија је (1876) изашла на бојно поље уздајући се у своје моћи али, разуме се, она зна да само Русија може да је сачува од пропасти у случају велике невоље…“
CG je velikim pobjedama na Vucjem Dolu i Fundini dobila „Velji rat“ i, uskoro, i formalno-prvno priznanje (1878) dok je Srbija: „Za razliku od crnogorskih jedinica, srpska vojska je u prvoj fazi rata doživjela neuspjeh. Poslije poraza na Đunisu kod Kruševca, posredovanjem ruske diplomatije sklopljeno je primirje 1. novembra 1876. godine.“ Jedni „Srbi“ pobjednici – drugi Srbi gubitnici? Okle to?
Lijepo je citati anti-evropske citate Dostojevskog, ali to ne objasnjava sto je toliko vremena trosio na tom „trulom Zapadu“ i obilazio njihove kockarnice? Medjutim, nije Dostojevski jedini veliki pisac i mislilac sa kontroverznim politickim stavovima.
No, slazem se da je puno toga recenog o Zapadu tacno. Ali nije istinito. Jer, cinjenica je da evo skoro sto godina od najavljene „Propasti Zapada“ (Osvald Spengler) – Zapad nikako da umre? Naprotiv, kroz sva ova lutanja skoro svi veliki moderni filosofi i mislioci nalaze se na Zapadu. Nesto se ne sjecam ijednog velikog mislioca koji se pojavio u Rusiji u posljednjih 50 godina?
P.S. – Katolici nijesu bili, niti su mogli biti, „Srbi“ (Pravoslavci). A mozda se i to promijeni evo Papa i ruski Patrijarh pricaju o, vama omrazenoj (?), ekumeni i eventualom ujedinjenju Hristove Crkve poslije vise od hiljadu godina. Na koga cete onda pljuvati?
Данило Стоја(ј)новићу, промјенио си ник али ти и даље звечи тај бронзин на раменима па те препознајемо.