Таласи безнађа

Сезоне на Црногорском приморју нема, иако је средина јула, што је период који се  у жаргону примораца често описује као  туристички „шпиц шпицева“.

Дилеме нема; угоститељи и они који се баве издавањем смјештаја на нашем дијелу Јадрана, љето ће завршити у тоталној „були“.  Нема тог чуда које може промијенити такав, већ извјесни епилог. Дакако, лично ћу бити пресрећан уколико буде другачије.

И, док се они који живе од прихода остварених у туризму још увијек надају да ће бар нешто „закучити“ у таласу безнађа који их је, не без разлога, немилосрдно запљуснуо, већ је вријеме за озбиљну анализу узрока оваквог стања. Анализу, чијој изради би морали приступити најпозванији. Они изван дневне политике, на које најмање смије утицати  мордбидна (и за Риплија) статистика Туристичке организације Црне Горе. Анализу, чији би резултат комотно могао да буде и илустрација последњих неколико пропалих туристичких сезона. Анализу, чији  ће продукт  неизоставно, и у сваком случају оправдано, у периоду пред нама бити и дио укупног црногорског политичког репертоара, зашто да не.

А, док будемо чекали експертске налазе за овогодишњи туристички фијаско, на основу којих би дијелом, у неком здравијем амбијенту ваљало правити стратешки план за опоравак, да бар на неко вријеме „заборавимо“ на економску и свеукупну кризу коју нам је минилих седмица „ублажавало“ необично занимљиво Свјетско првенство у фудбалу, побринули су се арбитри захваљујући којима се на нивоу Главног града играју продужеци у шпанској сапуници „ДПС-СДП“.

Да ли ће се „труст мозгова“ договорити онако како им вјера у  „Бога“ Мамона налаже, односно хоће ли  црногорска Касандра у циркуској пенал завршници остати у наручју бацача ножева Рандуа или ће се опредијелити за прокламовани „чист избор“, знаћемо најкасније до 25 јула, када истиче законски рок за конституисање локалних власти. И чим се та теленовела оконча, занемарићемо пропалу туристичку сезону. Наћи ћемо неко ново Косово које ћемо признати мимо воље народа, супротно нашој традицији, супротно историји и завјетима предака. Јер, ми смо толико велики на геополитичкој мапи, и толико значајни, да од нас заиста зависи будућност планете.

Што да не, наћи ћемо неку, још већу и много моћнију, а нама по свему блискију земљу од Русије, којој ћемо увести санкције и тако је осудити на пропаст. Претворити је у прах и пепео, као што смо и ову Путинову, која је захваљујући нама на издисају, заједно са свих 25 до 50 својих шпијуна у нашој Агенцији за националну безбједност. И опет ће Срби и Руси бити наши главни гости. Поново ћемо од њих живјети. Јер, они су као феникс, треба признати…

Најзад, нијесмо се мало пута опекли чинећи другима добро, колико год то сурово звучало. Е, доста је било! Окрећемо ћурак. Знамо ми за јадац. Зато више никоме и не чинимо добро. Ми смо се научили на грешкама својих очева и дједова, па зато више  нисмо оно што су они били. Чак добрим дијелом више не припадамо ни народу коме су они припадали. Они су били добри и часни, чинили дјела на која више није модерно бити поносан. Јок, јок! Нећемо ми као они.  Зашто бисмо то радили? Цивилизовани Запад то не признаје.

Свакако, наћи ћемо и неки нови НАТО, јер нас овај неће ни такав какав је, иако му се безусловно нудимо. Чули су, изгледа, да ни њима не мислимо добро.  Додуше и ми им се нудимо овакви какви смо, да смо начисто. Капацитетни, у бикинију! Наравно да су за све криви „руски шпијуни“ на издисају. Нема ко други, јер Милошевић је мртав, а враголасти Коштуница ван политике.

Очигледно смо  исувише мало зла нанијели тој Русији да би нам иоле добро враћала. Мораћемо да појачамо, немамо пуно избора. Можда се деси да нешто од туристичке сезоне и очоплимо на крају. Никад се не зна.

Објављено у дневном листу „Дан“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: