ИН4С

ИН4С портал

„Тамо далеко“ у срцу Котора (ФОТО и ВИДЕО)

1 min read
Дати свој живот часно за свој народ најузвишенији је чин постојања Србиновог.

У Галерији солидарности у которском Старом граду отворена је изузетно посјећена изложба „Тамо далеко 1918-2018” посвећена стогодишњици пробоја Солунског фронта и завршетка Првог свјетског рата коју је Матица Боке реализовала са порталом ИН4С, Удружењем за његовање традиције и културе ваљевског краја и агенцијом Типон. На 16 панела испричана је прича о бокељским добровољцима у српској војсци.

Отварању изложбе присуствовао је конзул Србије у Херцег Новом Зоран Дојчиновић, предсједница Скупштине општине Котор Драгица Перовић, парох которски и намјесник бококоторски, протојереј ставрофор Момчило Кривокапић, парох грбаљски Миајло Бацковић, представници општине Херцег Нови, као и потомци ратника Првог свјетског рата. У музичком дијелу програма наступила је вокална солисткиња Исидора Николић која је у посебном емотивном набоју са публиком отпјевала пјесме „Креће се лађа француска” и „Тамо далеко”.

Програм је водио члан УО Матице Боке Душан Давидовић.

„Оно што нас све посебно привлачи овој изложби, осим патриотског поноса што је српска војска дала велики допринос укупној побједи савезника, јесте да су наши преци Бокељи, од Куфина до Дебелог бријега, масовно учествовали у српској и црногорској војсци.

Послије вишевјековног живљења у Млетачкој и држави Аустрији, национални понос народа Боке Которске бујао је све више, одржаване су везе са националним трибунима и водећим књижевницима српског народа.

Црква је имала посебно мјесто и распламсавањем Великог рата наши преци из Боке, али и прекоморских земаља, пожурили су да са оружјем у руци допринесу побједи савезника.

Одзив из Боке Которске био је масован. Крај Великог рата Бокељи су одушевљено дочекали, о чему свједоче сјећања на додађаје прије 100 година када је српска војска првих дана новембра 1918. године у ослободилачком походу донијела слободу Подгорици, Цетињу, Будви, Котору и Херцег Новом и свуда била одушевљено дочекана. Стогодишњица окончања Великог рата је прилика да се тај славни дио историје јаче утисне у списак историјских догађаја који се морају редовно обиљежавати, саопштавати младима и чувати од заборава јер, како рече један велики претходник ‘народи који нису чували своју прошлост прошли су кроз историју као дим’, рекао је Давидовић.

Српско војничко гробље на Зејтинлику чува породица Михајловић из грбаљског села Пријеради. Данас Ђорђе Михајловић, прије његови отац и дједа.

„Данас на стогодишњицу великог догађаја сабрали смо се да се присјетимо јунака војника који су својим животима поставили темеље државе. Данас више држава, захваљујући храброј војсци Краљевине Србије. Након једног вијека од нас се не тражи ништа друго него да посвједочимо да смо потомци тих јунака и страдалника од Триглава до Солуна и наравно да будемо исто што су и они били као наши преци из Грбља, Боке и Црне Горе који су се борили у том рату, а многи и положили животе. Ако то не можемо, или нећемо, нисмо достојни унуци и праунуци те славне јуначке војске. Имамо ли право да све ово заборавимо као да није ни било? Имамо ли право поред свега што нам се десило да кажемо да нисмо потомци тих великих јунака из Великог рата, који случајно или не бијаху Срби?”, ријечи су којим се присутним на изложби обратио рођак чувара гробља на Зејтинлику Божидар Михајловић из Грбља.

Аутор књиге „Допринос Бокеља у ослободилачком рату у војсци Србије”, Милан Гулић је казао да је према посљедњем аустроугарском попису, ово подручје имало око 40.000 становника, 1.900 добровољаца је огромна бројка, и нисам сигуран да било који други дио српског етничког простора има толики проценат доборовољаца.

„Добровољац је био онај тип војника на кога се није односило међунаросно право у пуном смислу. Сматран је дезертером. Зна се како се поступа са дезертерима. Тога су и они били свјесни, на то их је подсјећала аустроугарска пропаганда. Језиво изгледа када погледате документа по којима се из аустроугарских авиона избацује упозорење добровољцима што чека њихове породице у случају да се сазна гдје су и што раде”, казао је Гулић.

Уредник портала ИН4С Гојко Раичевић је подсјетио на допринос добровољаца и побједничке војске сламању тадашњих империја.

„Окупљени у силовитом јуришу око свог краља Петра, прослављених војсковођа и распламсале жеље да се врате у отаџбину, наши преци су задали смртни ударац Њемачком и Аустроугарском царству, али и платили најскупљу цијену. Од свих народа који су учествовали у Првом свјетском рату, они, наши преци су, у односу на укупан број, поднијели најтеже губитке.

Дати свој живот часно за свој народ најузвишенији је чин постојања Србиновог. Не памтити, не поштовати и не обиљежити постојање такве жртве, иманентно је људској подврсти. Тема поставке је Србин који је извојевао ратне побједе и изложба није и не претендује да буде академско и научно штиво“, нагласио је Раичевић.

Изложбу потписују Маринко Лугоња из Ваљева у име “Удружења за неговање традиције и културе ваљевског краја”, Марко Кентера у име агенције “Типон” из Београда и Гојко Раичевић испред медијске куће “ИН4С”.

Изложба „Тамо далеко“ је била постављена и у Вашингтону у склопу свечаног обиљежавања 100 година од подизања заставе Краљевине Србије на Бијелој кући, а њено даље представљање наставиће се у наредном периоду широм региона и свијета – гдје год живи наш народ.

Изложба „Тамо далеко 1918-2018” у Галерији солидарности у Старом граду може се погледати до 2. октобра.

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

11 thoughts on “„Тамо далеко“ у срцу Котора (ФОТО и ВИДЕО)

  1. Што нема градоначелника Котора.Не смије од предсједника странке и коалиционих партнера.

  2. Đed mi je nosilac Karađorđeve zvijezde iz velikog rata,ranjen u borbi na Bregalnici.
    Uvijek na pravoj strani istorije.
    1944 strijeljan je od strane četnika i njemaca,a nasa porodica listom izginula u partizanima u toku drugog svjetskog rata.
    Toliko o tome ko su bili heroji i ko nikada nije bio saradnik okupatora.

    1. Znaci u vodu za strijeljanje su bili i njemci i cetnic zajedno ako sam dobro razumio,interesanto,jos kad bi na mkazao gdje se to desilo i kad,nebi skodilo radi istine?

      1. Видиш мој Бокељи како ти је ђед страдао,жалосна је то судбина,а и ђед је изгледа био побркао неке ствари,и код краља и код Тита,прави гласач СДП-а,вјеровато је за то и страдао.Али нека си ти жив и здрав ,док је таквих биће и узданица овоме народу и наравно држави.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy