Tanasković: Srpsko i rusko pravoslavlje na udaru spolja i iznutra

Srbi su narod koji, i kad toga nije svestan, ima dubinsku potrebu da veruje i ta potreba ga tradicionalno upućuje ka pravoslavnoj crkvenoj religioznosti, tako da je Srpska pravoslavna crkava jedna od najznačajnijih nacionalnih institucija srpskog naroda, kaže o položaju i značaju religije u srpskom društvu prof. dr Darko Tanasković.

On u intervjuu za „Politiku“ objasnio da to ne važi samo za one Srbe koji su vernici već i za ateiste, pa i sekularističke ateiste koji se identitetski samoodređuju kroz odbacivanje i animozitet prema SPC.

„Bez njenog postojanja izgubili bi oslonac svoga verovanja u vlastiti ateizam“, navodi Tanasković.

Ukazuje da se u odnosima između države i crve uspostavlja kontinuirana interakcija, pri čemu „neminovno dolazi do uzajamnih uticaja“, ali prema njegovim rečima, „ravnoteža njihovog međuodnosa nije narušena, kako se u nekim ideološkim i političkim grupacijama tendenciozno nastoji predstaviti“.

„Pominje se čak i ‘klerikalizacija’ srpskog društvenog ambijenta, što je toliko daleko od stvarnosti i mogućnosti da bi se moglo nazvati notornom glupošću“, tvrdi bivši diplomata.

On navodi da postoji mnogo neznanja ili pogrešnog znanja o crkvi i crkvenosti uopšte, a i o „SPC , njenoj institucionalnoj prirodi, ustrojstvu i misiji“.

„Postoji suštinsko neshvatanje i neuvažavanje značaja koji za ljude ima duhovna dimenzija života. Politička kultura obeležena i omeđena tim ograničenjem nije kadra pronaći odgovarajući odnos između materijalnog i duhovnog, isključujući duhovno iz svog vidokruga“, ukazuje profesor.

Tanasković podseća na čuveno Staljinovo pitanje „koliko papa ima divizija“, naglašavajući da ono nije izgubilo na aktuelnosti, naprotiv.

„Tom staljinikstičkom logikom danas je nadahnuto antiduhovno, a samim tim i anticrkveno planetarno nastupanje navodno liberalnog slobodoumnog, a zapravo totalitarnog i globalizacijskog fronta“, podvlači Tanasković.

Ističe da u pogledu kritike Crkva ne treba da bude nedodirljiva, ali ukazuje da u većini slučajeva nije reč o objektivnoj kritici već o napadima koji imaju za cilj urušavanje ugleda SPC u društvu, jer on je za neke snage i dalje „nepodnošljivo visok“.

„Slobodan Stojićević je u izvrsnoj studiji ‘Hibridni rat protiv protiv SPC’ dokumentovao i jasno pokazao da je pravoslavlje, posebno rusko i srpsko, iz nedvosmislenih geopolitičkih razloga, danas na usredsređenom udaru spolja i iznutra. To nije ni izmišljotina, ni teorija zavere, već potvrđena istina“, podvlači Tanasković.

Licemerni zahtevi da se SPC izjasni o litijumu

Na pitanje novinara o pozivanju vrha Srpske pravoslavne crkve (SPC) da se izjasni o otvaranju rudnika litijuma u Srbiji, iz pojedinih krugova, koji aplaudiraju vladikama koji su protiv, Tanasković je odgovorio da je njeno saborno pozvanje da doprinosi jedinstvu, a ne produbljivanju podela u srpskom narodu“.

„Indikativno je, kao izraz bezočnog licemerja i cinizma, da od patrijarha Porfirija, u ime moralnih vrednosti hrišćanstva i pastirske odgovornosti, drsko traže da se izjasni isti oni koji u svakoj prili kad Crkva progovori dižu galamu, navodno štiteći sekularni poredak od klerikalnog mešanja“, kaže akadamik.

Ukazuje da crkva nije ni politička ni nevladina organizacija, već da ona uvek deluje u skladu sa svojom duhovnom misijom.

„Zašto bi se ona stavljala na neku stranu, u vezi sa jednim nedavno otvorenim kontroverznim i neprimereno dramatizovanim fenomenom, o kome tek treba da se na stručnom i političkom nivou kompetentno progovori i, ako je moguće, povede dijalog između suprotstavljenih stavova. Ako je takav dijalog uopšte moguć“, rekao je Tanasković.

Istakao je da je to što se pojedini episkopi i sveštenici izjašnjavaju u lično ime ukazuje na to da u SPC ima više demokratičnosti i slobode govora nego u nekim navodnim šampionima ovih vrednosti iz zakrvljene „političke arene“.

Poseta pape Srbiji

Tanasković je cenio i da bi poseta poglavara Rimokatoličke crkve pape Franciska Srbiji donela više koristi nego štete, ali da ne očekuje pomake u vezi sa tim, s obzirom na dodatno zaoštravanje u odnosima između Zapada i Istoka zbog sukoba u Ukrajini.

„Uz rizik da budem optužen za ‘papizam’ i slične grehe, uz puno uvažavanje argumenata onih koji se tome načelno protive, uveren sam da bi nam poseta pape Franciska Srbiji, pod uslovom da bude susretno i dobro pripremljena, donela više koristi nego štete, posebno na međunarodnom planu“, rekao je poznati orijentalista i nekadašnji ambasador u Vatikanu, dodavši da sve što je rekao se odnosi „na ovog papu i njegov eventualni dolazak“, naglasio je Tanasković.

Povodom jačanja vehabističkog pokreta u regionu, Tanasković ocenjuje da incidenti koji su se dogodili u poslednje vreme upozoravaju na potencijal terorističkih ćelija i pojedinaca u nekim krajevima Srbije i u BiH, ali smatra da oni ne predstavljaju alarmantnu pojavu, već veruje da se ti rizici mogu ukloniti delovanjem naših bezbednosnih službi.

On je ocenio da je od radikalizovanih i uglavnom izolovanih islamističkih grupa na duže staze opasnije delovanje nekih „umerenih“ objektivno antisrpskih muslimanskih političkih subjekata u koordinatama sistema.

„To verovatno nije ‘politički korektno’ reći, ali je moralno nekorektno prećutkivati iz razloga navodno ‘višeg reda’. I ekstremisti se kako vidimo prekogranično umrežavaju i lokalno potpomažu“, rekao je Tanasković, koji smatra da jačanje vehabističkog pokreta na ovom prostoru ima veze sa ratom u Gazi, dodavši da veruje da sukoba svetskih razmera neće biti.