Таргетирање СПЦ: Уговори Црне Горе са Ватиканом, Исламском и Јеврејском заједницом давно потписани!

Држава Црна Гора, има законски уређене уговоре са свим вјерским заједницама у Црној Гори, осим са Митрополијом црногорско-приморском, односно Српском православном црквом.

Влада Црне Горе, је први уговор потписала са Светом столицом у јуну 2012. и тадашњи премијер Игор Лукшић, је обећао да ће по истом принципу као са Светом столицом, бити потписани уговори и са осталим вјерским заједницама.

„Темељни принципи на којима је почива овај документ, омогућавају да се на истом принципу одреде односи и према другим вјерским заједницама у Црној Гори афирмишући потпуну слободу вјере, гарантовану Уставом, и своје духовне и моралне вриједности, при том поштујући принцип одвојености Цркве и државе, оцијенио је тадашњи црногорски премијер.

Он је након потписивања и свечаних изјава, новинарима казао да би овај Темељни уговор потписан са Ватиканом, требало да послужи као примјер како да се испоштују и остале вјерске заједнице у Црној Гори, те њиховно духовно утемељење, традиција и канонско право.

„То је уговор који регулише питања од интересе Католичке цркве у Црној Гори“, нагласио је Лукшић новинарима, и додао да Влада Црне Горе поштујући уставна начела, а уважавајући канонско право Католичке цркве, остављају слободу Католичкој цркви да сама уређује своја интерне односе, као и питања између цркве и државе, истичићу као посебно важна питања отварања школа и решавања реституције имовине Католичке цркве.

Он је још једном нагласио, да та питања тангирају и остале вјерске заједнице у Црној Гори.

„Нама слиједи доношење закона о вјерским заједницама, нама слиједи доношење закона о повраћају имовинских права вјерским заједницама, нама слиједи потреба да регулишемо односе у Црној Гори, у смислу решавања правног статуса Медресе, или правног статуса Богословије“, казао је Лукшић у јуну 2011. године.

Наредне године 2012, потписани су уговори са Исламском и Јеврејском заједницом у Црној Гори, као званични документи под називом „Уговор о уређењу односа од заједничког интереса између Владе Црне Горе и Исламске заједнице у Црној Гори„, односно „Уговор о уређењу односа од заједничког интереса између Владе Црне Горе и Јеврејске заједнице у Црној Гори“

Поставља се питање, зашто једино са Митрополијом црногорско-приморском није потписан такав уговор, посебно ако се има у виду, да је доминантно највећи број вјерника у Црној Гори при Митрополији.

Овдје ваља истаћи чињеницу да ови уговори немају исту правну снагу као уговор потписан са Римокатолицима, али у великој мјери уређују суштину односа државе и тих вјерских заједница.

Оно што је посебно занимљиво, а на шта немамо одговор, јесте – због чега су Црна Гора и Света Столица накнадно, након оригиналног постписивања Темељног уговора 2011, вербалним нотама уврстиле питање имовине Римокатиличке цркве у Црној Гори. 

Римокатолици имају у својини ”један кроз један” и споменике културе

Наиме, како смо већ извјештавали, Бискупија которска, односно Бискупски ординијат Котор је власник приземне зграде у Котору, што само по себи не би било много чудно, да та зграда није уписана као споменик културе.

Наиме, у изводу из Листа непокретности број 197, Подручна јединица Котор, КО Шкаљари I, се јасно види да је Бискупски ординијат Котор власник 1/1 зграде која се води и као Споменик културе.

Дакле, кад је у питању имовина вјерских заједница, најављени Закон о слободи вјероисповјести или увјерења и правном положају вјерских заједница нема никакав утицај на Римокатолике, што их апсолутно поставља у привилегован положај у односу на друге вјерске заједнице. То је свакако и основа за одређене правне радње како би се ова срачуната дискриминација, нарочито Српске православне цркве у Црној Гори, елиминисала. Међутим, на основу небројених примјера знамo да право одавно не станује у Црној Гори, тако да су таква надања скоро излишна.

Бојић: Темељни уговор има супремацију над домаћим законодавством – нови Закон таргетрира само имовину СПЦ

„Света столица има супергарантије које надмашују, не само овај закон који је горућа тема у Црној Гори од Нацрта 2015. а нарочито данас, јер је задобио виши правни квалитет у форми Предлога Владе – него и у односу на све законске прописе Црне Горе, казао је раније за наш портал адвокат Владан С Бојић. 

Како је истакао, ради лаичке јавности треба дословно навести ову норму Устава члана 9: „Потврђени и објављени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права саставни су дио унутрашњег правног поретка, имају примат над домаћим законодавством и непосредно се примјењују када односе уређују друкчије од унутрашњег законодавства.“

Зато се мора акцентовати став 3 члана 11 Темљног уговора са Светом столицом, јер садржи круцијалну норму, тј. енорман капитал Светестолице. Наиме, Устав Црне Горе у ставу 2 члана 14 садржи имперацију „равноправности вјерских заједница“. А члан 8 Устава забрањује дискриминацију по било ком основу, а овдје вјерском.

Сад је кристално јасна потпуна римокатоличка равнодушност, али и равнодушност Исламске и Јеврејске вјерске заједнице, јер је и њима Влада тврдо зајемчила имовину/право својине над свим постојећим вјерским објектима али и реституција у добу комунизма одузете имовине – чега у актуелном закону уопште НЕМА.

Дакле, ове три вјерске заједнице добиле су и државно јемство власништва на постојећем и то над свим вјерским објектима и преко тога, обавезу државе на реституцију путем “мјешовитих комисија” Владе ЦГ и сваке од тих вјерских заједница.

Отуда што и имовина ових других двију вјерских заједница има снажну безбједност, по уговорима, јер им је гарант Влада Црне Горе, па их се зато разложно (ових вјерских заједница) не тиче данас жустра расправа око Предлога Закона о слободи вјероисповјести (…)“.

А, супрематија, тј. превласт над правним поретком ЦГ, узакоњеног Темељним уговором, далеко је изнад правне сигурности свих, али драстично уперена наспрам имовине СПЦ у ЦГ, јер је она на танком леду и литици најбруталнијег плана „подвојеног таргетирања“ имовине СПЦ  кроз опасан пројекат „заобилажења“ имовине СПЦ, којим одише нечим што се карактерише и канонском и световном нормативистиком  циљању имовине СПЦ и квазинационализације, тј. специјалног, правно суманутог изума „прекњижбе“, закључио је Бојић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: