„Taš” je jedan od brendova prijestonice

Kad kažem košarka – mislim „Pionir”. Kad kažem klizanje – mislim Ledena dvorana. Plivanje –„Taš”, naravno. Ovo su asocijacije većine sugrađana koji žive u centru grada, a možda i šire. Na hiljade ljudi dođe i prođe kroz ove sportske institucije koje imaju istoriju dugu 66 godina.

Sve je krenulo davne 1952, kada je na temeljima nekadašnjeg kamenoloma počeo da niče veliki stadion. Specifičan po svojoj arhitekturi, zbog stena na kojima su izgrađene betonske tribine, ubrzo je dobio „braću i sestre”, isto tako, na svoj način, autentične. U skladnoj zajednici sa njim danas „žive” prvi olimpijski otvoreni bazen u gradu, zatvoreni bazen, hala „Aleksandar Nikolić” (nekada „Pionir”), Ledena dvorana i rekreativni centar. Zajedno funkcionišu pod jednim imenom – Sportski centar „Tašmajdan”.

Najstariji brat u ovoj porodici, stadion „Tašmajdan” prevashodno je zamišljen kao stadion sa klizalištem, a projektovao ga je arhitekta Mika Janković. U početku, kada bi se zimska sezona završila i led otopio, klizalište se pretvaralo u teren za odbojku, košarku, tenis…

Prva takmičenja u tim sportovima, kao i u rvanju i u boksu, održana su do kraja 1954. na još nedovršenom stadionu, uključujući i Evropski šampionat za košarkašice. Stadion je zvanično otvoren 24. januara 1954, a košarkaši „Crvene zvezde” tu su već naredne godine velikim turnirom proslavili desetogodišnjicu.

Posebnu slavu „Tašu” su doneli i teniseri. Iako su u Dejvis kupu 1956. domaći pobedili ubedljivo Egipat, ubrzo su, na isti način, eliminisani od Engleza. „Taš” je bio domaćin i prvog Svetskog prvenstva rukometašica 1957, kada je Jugoslavija osvojila bronzu, a utakmica protiv reprezentacije Nemačke privukla je više od 8.000 gledalaca. Tri godine kasnije održan je i prvi „Trofej Tašmajdana”, turnir u muškom i ženskom rukometu.

– Mnogi Beograđani su prvi put, baš ovde, u septembru 1971. godine, videli i pravu špansku koridu, ali i mnoge nesvakidašnje događaje, poput automobilske fudbalske utakmice s ogromnom loptom, koju su „šutirale” popularne „fiće” – navodi neke od najinteresantnijih sportskih susreta Milan Novović, direktor Sportskog centra „Tašmajdan” (na slici).

Na čelu ove kuće sporta Novović je već šest godina. Kada je preuzeo dužnost, priseća se, nije bilo sve sjajno. Neko vreme u palilulski centar, kaže, nisu ulagana sredstva. Stadion je bio ruiniran, sportska hala zrela za renoviranje…

Uz napore celog kolektiva, dodaje Novović, u kome je 74 zaposlenih, ali i gradske uprave, koja je osnivač ovog sportskog kompleksa, posle pauze od 37 godina, ponovo je proradilo klizalište u decembru 2016. godine.

– „Taš” sam sebe izdržava, to jest finansira sebe prodajom svojih usluga. To nam je i dalo mogućnost da poslednjih nekoliko godina ulažemo u svoje resurse. Bavljenje sportom, profesionalno i rekreativno danas više i nije neki luksuz, već i kultura. Veoma je važno voditi računa o zdravlju pre svega, pa tako i mi moramo da unapređujemo naš centar u skladu s poslednjim trendovima. Konkurencija na tržištu je sve jača, pa smo zahvaljujući pozitivnom poslovanju uložili u najnoviju opremu za teretanu, saunu i spa centar, baš zato što naši korisnici to i zaslužuju – ističe direktor Novović.

Zgrada u kojoj se nalazi zatvoreni bazen i direkcija sređena je za samo mesec i po dana, a Novović ističe da su najviše insistirali na energetskoj efikasnosti.

– Uz radove na fasadi objekat je dodatno ušuškan, a sve smo ovo uspeli da završimo u saradnji sa gradom i Sekretarijatom za sport i omladinu koji su prepoznali vrednost Taša – naglašava direktor SC „Tašmajdan”.

Temperatura vode u zatvorenom plivalištu održava se na 26, 27 stepeni, a takva je i van njega. Omiljeno mesto za rekreaciju mnogih Beograđana, ali i sportskih klubova koji ne mogu da zamisle svoje treninge u drugačijem ambijentu, jer kako kažu, „Taš” ima svoju čar, otvoreno je 1968.

Oko 2.000 ljudi sa tribina može da pogleda vaterpolo mečeve i „vodena takmičenja”, dok njegov sedam godina stariji brat pod otvorenim nebom može da ugosti oko 6.000 ljudi uz aktiviranje teleskopskih tribina.

Oko 50 sportskih klubova danas trenira u SC „Tašmajdan”. Baš zbog njih, ali i rekreativaca koji zaslužuju najbolje, kaže Novović, u njegove objekte mora se neprestano ulagati. I ako je prethodnih pet godina u „Taš” investirano oko pola milijarde dinara, još „nije sve na svom mestu”. Očekuje ih veoma zahtevna godina. Oko 400.000.000 dinara biće uloženo u objekte kako bi svaki kutak sportskog centra zablistao punim sjajem.

Možda su ovo samo brojke, ali ne može se osporiti da je „Tašmajdan” zaista jedan od najvećih sportskih centara u zemlji. Za njegovu istoriju trebalo bi nekoliko strana našeg lista, prosto je nemoguće navesti sve događaje koji su održani pod njegovim okriljem. Koncerti koji su obeležili dekade prošlog veka, ali i najposećeniji događaji prošle godine odvijali su se upravo ovde.

Podmlađena sportska dvorana

Sportska dvorana izgrađena po projektu arhitekata Ljiljane i Dragoljuba Bakića, vrata je otvorila 24. maja 1973. Od tada, na njenom parketu odigrano je na stotine sportskih susreta.

Pomalo istrošena od silnih događaja, konačno je prošle godine renovirana. Za samo 90 dana, u toku leta, nekadašnji „Pionir” sada raspolaže sa 8.000 mesta.

Zamenjeni su rasveta i parket, a „kuća košarke”, kako je mnogi nazivaju, ispunjava sve standarde koje razne sportske asocijacije nameću. Za radove u dvorani izdvojeno je oko 200.000.000 dinara, a ove godine biće sređena i njena fasada.

Taličan za olimpijce

Vađenje olimpijske vize u mnogim sportovima je prilično težak posao, a u kompleksu „Taša” upravo su dve naše nacionalne ekipe u uzbudljivim nadmetanjima uzele ulaznicu za Tokio i ovogodišnje Olimpijske igre.

Prvi su to prošlog leta učinili naši vaterpolisti boreći se protiv Hrvata, ali i užasnog nevremena. Ovaj sportski centar nedavno je bio taličan i za srpske košarkašice, koje su, predvođene Marinom Maljković, u hali „Aleksandar Nikolić” overile odlazak na OI.

Bazen na „Tašu” ima i istorijski sportski značaj, jer je upravo na njemu Srbija 2006. ubrzo posle osamostaljenja, osvojila prvo evropsko vaterpolo zlato kao nezavisna zemlja. Kako je to bilo jedno od prvih velikih sportskih nadmetanja neke naše reprezentacije posle razlaska sa Crnom Gorom, intoniranje himne „Bože pravde” propraćeno je horskim izvođenjem vaterpolista i navijača sa krcatih tribina.

Izvor: Politika

Pročitajte još:

Dačić: Ako predlog Albanije počne da se realizuje, Srbija neće stati