Telefonskog razgovora Tramp-Putin nije bilo – zašto Washington Post laže?

Autor: Dmitrij Jevstafjev

Pojava u The Washington Post teksta o navodnom telefonskom razgovoru Putina i Trampa (što je Kremlj demantovao) i njegov sadržaj uzburkali su informativni prostor.

Prema tom američkom listu, razgovor se ticao mogućeg budućeg dijaloga o pitanjima evropske bezbednosti, a Tramp je navodno upozorio ruskog predsednika na eskalaciju u zoni sukoba u Ukrajini.

Nije jasno šta se podrazumevalo pod „eskalacijom“. Tumačenja mogu biti veoma različita, posebno uzimajući u obzir Trampove izjave na kraju predizborne kampanje, kada je „priznao“ da je on uništio gasovode Severni tok 1 i 2 i pretio da će bombardovati Moskvu, prenose Fakti.

Možda je, dok je to izgovarao, podsvesno pokušavao da kopira svog idola Ronalda Regana, koji je avgusta 1984, zagrevajući se za radio govor, izjavio da će za pet minuta početi bombardovanje Moskve.

Zanimljivo je što se neistina pojavila u The Washington Post. Taj list je sada u vlasništvu milijardera Džefa Bezosa, jednog od stubova finansijskog i investicionog kapitalizma u Sjedinjenim Državama. A centralna je informativna platforma liberalno-globalističkog establišmenta atlantske obele Sjedinjenih Država.

Odustajanje Bezosa lično i tog lista od neograničene podrške američkoj Demokratskoj stranci na izborima 2024. označilo je početak kraja za Kamalu Haris kao predsedničkog kandidata.

Ali, to ne znači da su Bezos i pristalice liberalnog globalizma uopšte promenili strategiju i stav o odnosima sa Ukrajinom.

Samo pojavljivanje ovakvog fejka potvrđuje da su Sjedinjene Države, koje nisu uspele da izađu iz perioda političke nestabilnosti, ušle u vreme neograničene informativne i političke manipulacije, kada se nikakvim informacijama ne može verovati.

Američki liberalno-globalistički krugovi su se povukli, ali nisu poraženi. Ono što se desilo na izborima doživljavaju kao veoma bolan poraz i spremni su da deluju po svaku cenu, ne mareći za svoj ugled. Ali, The Washington Post je i dalje veoma respektabilan list, tako da kroz njega, govoreći profesionalnim slengom, ipak ne mogu tek tako da se provlače banalne laži.

Tema Ukrajine i buduća bezbednosna konfiguracija u Evropi ostaju suštinski važna za Sjedinjene Države, uprkos svim Trampovim izjavama i optužbama na njegov račun da je spreman da „napusti NATO“.

Borba za uticaj u evroatlantskom regionu ostaje najvažniji prioritet u politici SAD za bar neke elitne grupe koje će pokušati da održe podršku Kijevu po svaku cenu. U isti red spada i to što odlazeća administracija Džoa Bajdena želi da Kijevu pošalje poslednji paket pomoći pre Tampovog ulaska Belu kuću.

Za Donalda Trampa je važno da na inauguraciju 20. januara 2025. dođe sa nekim skoro gotovim rezultatom po bar jednom od pitanja koje je identifikovao kao prioritete. A tema ukrajinskog naseljavanja je sasvim pogodna za ovo. Međutim, „rešenje za Ukrajinu“ za to je veoma podesno, ali je takođe element njegove strateške ranjivosti.

Trampu (preko The Washington Post) pokazuju da ključeve nagodbe povodom Ukrajine ne drži on i da SAD ne mogu jednostavno da predaju Ukrajinu.

Amerika, a pre svega njena „duboka država” – nagodbom sa kojom se Tramp vratio u Belu kuću – demonstrira da nije spremna da prizna bankrot politike koju je sprovodila u Ukrajini od prvog „Majdana“ iz 2004-te.

Naknadno opovrgnuta opaska da je Kijev bio obavešten o pozivu Putinu – signal je Trampu da je neprihvatljivo da pregovara direktno sa Moskvom.

Sada je pitanje kako će sam Tramp odgovoriti na ovu nepristojnu informativnu i političku manipulaciju, nepriličnu – čak i po današnjim američkim standardima.