Термоелектрана Пљевља – велики изазов за Владу: Катастрофалне последице за град и државу у случају наглог гашења индустријског гиганта

Једна од кључних тема јучерашњег премијерског сата било је питање опстанка Термоелектране Пљевља (ТЕ Пљевља), као једног од највећих загађивача ове средине. 

Судбина црногорског индустријског гиганта и једног од најзначајнијих извора електричне енергије у држави под знаком је питања.

Након ранијих најава министра Младена Бојанића да је наставак рада ТЕ Пљевља под знаком питања, предсједник Владе Здравко Кривокапић одговарајући на питање Бранка Радуловића из Клупа посланика Покрета за промјене, казао је на јучерашњем премијерском сату да је сагласан са констатацијом, да би производећи „зелену енергију“ ишли у правцу динамичног и дугорочног привредног и економског раста и развоја Црне Горе.

„Јасно је опредјељење ове Владе да свој развој у енергетском сектору темељи првенствено на изградњи нових енергетских објеката који користе обновљиве изворе енергије. У том контексту, охрабрује нас податак да је у прва три мјесеца текуће године производња електричне енергије из обновљивих извора већа од бруто потрошње на територији Црне Горе. Будући да се у наредном периоду очекује изградња нових капацитета ХЕ Комарница, СЕ Бриска гора, ВЕ Гвозд и ВЕ Брајићи, а у припреми је тендер за СЕ Веље брдо, реално је очекивати да ће енергетика бити локомотива нашег развоја“, наводи се у писаном одговору премијера Здравка Кривокапића.

Предсједник Владе саопштио је да је иницијатва Покрета за промјене да енергетски сектор Црне Горе буде са нултом емисијом ЦО2 до 2030. године, у потпуности на линији политике Европске уније у тој области.

“Подсјетићу, нулта ЦО2 емисија је свакако нешто чему се мора тежити, с обзиром на то да је званична енергетско-климатска политика Европске уније конципирана тако да сви планови и активности морају бити усмјерени на смањење карбонске емисије до коначног постизања нулте емисије. Као земља кандидат за чланство Црна Гора је између осталих преузела обавезу усаглашавања своје енергетике са тенденцијом редукције и коначног довођења ЦО2 емисије до нулте вриједности. Сходно томе, у току је израда нове енергетске стратегије, која ће дати примат обновљивим изворима, чиме би се ЦО2 емисија постепено сводила на нулту вриједност“, казао је предсједник Владе.

Кривокапић је поздравио иницијативу ПЗП-а, цијенећи да је она и важна и пожељна са аспекта зелене економије, али да у контексту њене пуне реализације у назначеном року, морамо бити изузетно опрезни са давањем обећања.

„Наиме, предсједнику Владе 2021. године би најлакше било да саопшти како ће Влада Црне Горе приступити достизању нулте емиисје ЦО2 до 2030. године, али то би било и неодговорно, а са аспекта актуелних капацитета нетачно. Као озбиљни људи морамо о томе говорити са обавезом према временској/историјској дистанци која ће ове наше ријечи провјерити и цијенити. Дакле, посланиче Радуловићу, у овом тренутку, а посебно сагледавајући економску страну која је додатно погођена услед пандемије корона вирусом, не можемо а да не кажемо да би гашење ТЕ Пљевља значило да Црна Гора мора да увози не малу количину електричне енергије. То би утицало на раст цијена струје за грађане и привреду за 20 до 25 одсто, на губитак 1.200 радних мјеста, на пад националног БДП-а, смањење прихода државног буџета, итд. За нас је, стога, основно питање ЦО2 емисије – како у енергетском смислу замијенити 225МW производње из ТЕ ПВ, која је уз то што је стабилна енергија, неопходна за стабилност читавог енергетског система, али са друге стране и основни ЦО2 емитер?“, казао је премијер Кривокапић.

Кривокапић је истакао да је, у амбијенту у коме вољни моменат постоји, ово кључни тренутак за доношење одлуке за отпочињање енергетске транзиције, с обзиром на то, да је у току израда Националног енергетског и климатског плана Црне Горе, којим ће се дефинисати крајњи рок за укидање сектора угаља, у складу са принципом праведне транзиције.

„Из свих наведених разлога можемо рећи да се залажемо за имплементирање драстичног смањења ЦО2 емисије и прелазак наше енергетике на обновљиве изворе енергије. Ипак, како сам и казао, као озбиљни и одговорни људи, одлуку о прихватању 2030. године као године нулте емисије, морамо пажљиво анализирати. Њој мора претходнити комплексна анализа онога што су наши развојни циљеви, затим циљеви краткорочног и дугорочног развоја енергетике као и анализе социо-економских ефеката спровођења овакве одлуке. Увјерен сам, ипак, да ћемо на линији Ваше иницијативе, а укупног опредјељења Владе, донијети исправне одлуке како би правовременно, са мало или без имало негативних посљедица по социо – економску структуру земље, допринијели остварењу зацртаног циља – тј. нулте ЦО2 емисије у Црној Гори“, закључује се у писаном одговору премијера Здравка Кривокапића.

Извршни директор ЕПЦГ, Никола Ровчанин, саопштио је свој став о овом питању, истичући да су ставови заговорника наглог гашења ТЕ Пљевља без претходно обезбјеђене замјене у виду зелене енергије која би компензовала обим производње ТЕ, као и без правовременог спријечавања других последица, неприхватљиви.

Таквим приступом, истиче Ровчанин, свјесно или не заговара се и:

„- директно гашење 1200 радних мјеста у Руднику угља и ТЕ;
– најмање 3000 радних мјеста у репро ланцу и затварање на десетине предузећа;
– годишњи увоз електричне енергије у вриједности 80 милиона еура;
– раст цијене електричне енергије грађанима и привреди;
– повећање спољно трговинског дефицита земље;
– пад стандарда, повећање броја незапослених, смањење просјечне зараде у држави;
– смањење прилива новца у буџет државе и општине;
– угрожавање инвестиција и стабилности пословања компаније;
– претварање Црне Горе у енергетски зависну државу…“.

Он сматра да би се кроз темељну анализу дошло до још најмање 100 негативних директних и индиректних ефеката.

„Затекао сам заиста тешко стање и сложену позицију на овом плану која је настала неодговорношћу и изостанком стратешких приступа претходних управа и Влада, али је веома важно у овом моменту трагати за најбољим могућим рјешењима. Наравно, о заштити животне средине се мора водити рачуна и ту нема никакве дилеме. Зато очекујем успјешну реализацију еко реконструкције и санацију депоније Маљевац, а свакако рекултивацију земљишта и од стране Рудника угља Пљевља“, написао је Ровчанин на свом Фејсбук профилу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: