Teror u Crnoj Gori: Lov na oca Jovana Plamenca
Mišo Vujović
Piše: Mišo Vujović
Predgrađe morala
Ne mislim o lokalitetu, naselju u blizini grada, već o predgrađu razuma koje je uspelo da ovlada njime. Mislim, još preciznije, na marginu predgrađa, dominantu epicentra moći. Mislim na fenomen dodvorištva, rektalnog alpinizma, podrepaštva, profitabilnog oportuniteta, na baštovane sujete, na nosioce uglancanih osmeha, s’ naklonima dvorskih skutonoša…
Mislim na takozvane poslenike javne reči, bolje reći uposlenike u bordelima opštenja sa javnošću.
Mislim na uspešne i dobro situirane građane. Na “gospodu” bez ijednog manira gospodstva. Na usvinjenu “elitu” odumrlih čula, antrofirale empatije spremne da tuđim životima brani “plodove” nezajažljive gramzivosti.
Mislim na javne delatnike, na glasnogovornike kleptomana, osiljenih pljačkaškim otimačinama narodnog znoja, ustoličenih ćoravim kutijama, “bugarskim vozovima” i fantomskim glasovima.
Mislim na sve one koji za mrvice služe, bez dostojanstva i samopoštovanja. Takvih je na pretek u profesiji gde je moral zamenjen sluzavom materijom, nalik na ostatke posteljice u koju su umotana mladunčad većine sisara.
Narod je naziva pometina, a ona simboliše deo ličnosti čoveka čiji je karakter oblepljen tom ljigavim supstancim, koja visi iz reproduktivnog organa tek oteljene ili oštenjene ženke.
E, upravo su takvi ili takve pometine juče nasrnule na oca Jovana Plamenca, primerenog pastira svoje crkve, jednog od najboljih novinara u istoriji Crne Gore. Retkog poslenika javne reči, čiji se stavovi nisu sukobljavali sa činjenicama. Tužno je da jedan medij hajku na oca Jovana počinje naslovom: “Pop Plamenac poziva na linč policajaca”, interpretirajući tonom policijskog biltena navode starog novinarskog vuka, Jovana Plamenca, koji poziva građane da pribegnu jedinoj mogućoj zaštiti, a to je – sud javnosti, tako što će uhode i batinaše u policijskim uniformama snimati, fotografisati i objavljivati na portalima i društvenim mrežama. Drugi doušnički medij podršku teroru nad građanima manifestuje javnim pozivom tužilaštvu da formira predmet protiv ova Jovana zbog stavova i objave fotografija policajaca.
Poziv oca Jovana građanima, da objave fotografije i imena nosilaca i izvršitelja represivnog aparata, nije poziv na linč i žigosanje, već samo način da se sutra, prilikom smene režima, takvi nasilnici spreče da postanu deo novih struktura vlasti, što se dogodilo nakon petooktobarskog puča 2000. godine u Srbiji.
Osvrt da je samo slobodan onaj čovek koji ne robuje materijalnom i odoleva etičkim kompromisima, Plamenac je potkrepio ličnim primerom kada 1995. nije prihvatio egzistencionalne ucene rukovodstva dnevnog lista “Pobjeda”, već je, braneći lično i dostojanstvo tada već posrnule novinarske profesije, ostao na ulici, sa suprugom i troje maloletne dece.
“Danas njih troje imaju četiri fakultetske diplome…” – ohrabruje svojim primerom na hiljade onih kojima strah i privilegije prete da ih smeste u kategoriju velikih štetočina i korisnih budala.
A otac Jovan je jedinstven. I kao novinar, i kao pop, i kao čovek, i kao brat.
A svako od nas bira: ili na deponiju ili u istoriju!
Milostinju tražimo otvorenom a slobodu zatvorenom šakom, pa prema tome samo hrabro. Svaka čast na junačkim rečima i iskrenoj odbrani pravih vrednosti!!!
Koliko jedni Crnogorci mogu da budu slobodari, toliko drugi mogu da budu udvorice i slugatori kao što je slučaj sa ovim klevetnicima i hajkačima na oca Jovana Plamenca.
Bravo za vašu odbranu našeg velikog duhovnika, intelektualca i medijskog poslenika
koji je jedna od savjesti današnje Crne Gore.
Nije lako sić sa državnog korita pa u buvaru sram ih bilo a nas ne bilo ako svi nebudu odgovarali šta su uradili i sve konfiskovat ….. Tako je gospodine Vujoviću ,, žari ,, Bog ti dao ….
Malo li je što nas tuku bez identifikacionih oznaka, što imaju maske i što su, obično, iz drugih gradova,nego im sad smeta što ih fotografišemo dok nas biju.
„Đuro će ti oprostiti što te je tukao“!
Licemjerju nigdje kraja, dovedu uniformisane bandite, prebiju te, uhapse i onda su još uvrijeđeni. O. Jovan je, naravno, opasnost za ovakav režim jer je pametan, hrabar i prije svega pošten. Ako misle da smo mi samo jagnjad za klanje varaju se, mnogima su se oči otvorile, nestaje strah, a tome je i O. Jovan doprineo, i tako i trba, primjer je važan i uvjek ga trba pokazivati.
Kažu vremenom čovek otupi, uspava se, postane ravnodušan, e tu sad dolaze ljudi pout O. Jovana, dosta je naše pleme“ snom mrtvijem spavalo“!
LUČA SLOBODE JE UPALJENA NJU NIKO VIŠE NEMOŽE UGASITI.
SAMO SLOBODAN ČOVJEK JE SREĆAN ČOVJEK.
KADA JE ALEKSANDAR MAKEDONSKI PITAO DIOGENA ŠTA ŽELI DA URADI ZA NJEGA?
SKLONI MI SE SA SUNCA NE ZAKLANJAJ MI TOPLOTU SLOBODE ODGOVORIO JE DIOGEN.