Ti ne voliš i ne žališ mene
1 min read
Sergej Jesenjin
Sergej Jesenjin
Ti ne voliš i ne žališ mene,
nisam više mio srcu tvom?
Gledajuć u stranu – strast ti vene
sa rukama na ramenu mom.
Smešak ti je mio, ti si mlada,
reči moje ni nežne, ni grube.
Kolike si volela do sada?
Koje ruke pamtiš? Koje zube?
Prošli su ko sena kraj tvog tela
ne srevši se sa plamenom tvojim.
Mnogima si ti u krilo sela,
sada sediš na nogama mojim.
Oči su ti poluzatvorene
i ti sanjaš o drugome nekom,
ali ljubav prošla je i mene,
pa tonem u dragom i dalekom.
Ovaj plamen sudbinom ne želi,
plahovita beše ljubav vruća –
i ko što smo slučajno se sreli,
rastanak će biti bez ganuća.
Ti ćeš proći putem pored mene
da prokockaš sve te tužne zore.
Tek ne diraj one neljubljene
i ne mami one što ne gore.
I kad s drugim budeš jedne noći
u ljubavi, stojeći na cesti,
možda i ja onuda ću proći
i ponovo mi ćemo se sresti.
Okrenuvši drugom bliže pleći
ti ćeš glavom klimnuti mi lako.
„Dobro veče“,tiho ćeš mi reći.
„Dobro veče, miss“, i ja ću tako.
Ništa srca neće nam ganuti,
duše biće smirene odviše –
ko izgori – ne može planuti,
ko ljubljaše, taj ne ljubi više.
• Preveo s ruskog Stevan Raičković
I još jedan prepev….
… izgorelog niko ne zapali
Odličan prepjev „visokog“ Stefana! Evo još nekolike strofe iste pjesme po sjećanju. Ne znam čiji je prepjev. Možda će neko od čitalaca znati:
Ti me ne voliš i ne želiš mene,
Zar lep ja tebi nisam ni malčice?
Stavivši ruke strašću ukočene
Na moja ramena, ne gledaš mi lice.
Ja ti se, curo, kezim osećajno,
Ti ne znaš sa mnom ni nežnost ni muke.
S koliko si ih se milovala tajno?
Čije sve usne pamtiš? Čije ruke?
Znam, oni nisu ni takli tvoj oganj,
Prošli su samo kraj tebe ko seni.
Ti si već sela na kolena mnoga,
A sad u krilu sediš, gle, i meni.
I poslednja strofa:
I ničim nećeš mir duše da zbrišeš,
Ničim drhtaje u njoj da pokrećeš.
Ko je ljubio taj ne ljubi više,
Ko izgore njega zapaliti nećeš!