Ti si moja, ipak…

Ti si česta slika moje žalosne ljubavi
Ti si moja samoća u kojoj smo prisutni oboje
Ti si moja Sinagoga ograđena žicom
Ti si moja naročiti u ovo doba pogotovu sada
Ti si moj razgovor koji se u početku odnosio
na nešto drugo
Ti si moj Pablo i Pikaso i njegova ljubav
prema nepojamnom
Ti si moja igra koja počinje kamenčićima
Ti si moja Sahara sa jednim cvetom
pa čak i bez njega
Ti si moja devojka o kojoj ti nisam govorio
Ti si moj plemić koji je nekada živeo
na Kavkazu, neki Vsvold
Ti si mojih nekoliko godina od one noći
Ti si moja žena-ponoćni voz sa jednim putnikom
Železara u kamenom dobu – ti maja ruskaja zemlja
Jedina žena koju menjam svakog dana
i pravi smisao toliko hvaljenih sloboda
Ti si moj heroj koji se postideo i
ipak počinio izdajstvo
Ti si moja ljubav slavnih ljudi
Ti si moja junačka ljubav koju sam već rekao
Ti si moja obećanja koja nikada nisu ništa značila
Ti si moja ljubav iako sam bez nje kao što je poznato
Ti si moja, ipak
Tako je bilo oduvek i uzalud sam se bunio
i sramotio oboje
Ti si jedna stvar koju je volela jedna žena
Ti si jedna žena koliko i svaka druga
Ti si moja uprkos poznatim istinama
To su bedni podaci kojima raspolažem
To su sva dela moje izvitoperene ljubavi
To sam sve mogao lepše reči
ali nema razloga
ionako samo nagađam i pretpostavljam
Ti si moja bolest bolešću izlečena
Ti si moje dete
ti ništa ne razumeš
I ja doslovno moram reći da te volim.

*

Matija Bećković