Тихи ход железаре обара српски извоз

Квоте на челик су успориле, а пандемија ковида 19 је закуцала ексер и затворила производњу у једној од две високе пећи у смедеревској железари. Када је извоз пао за трећину, Кинези су пећ ставили у режим тихог хода и преполовили производњу највећег извозног адута Србије.

Према подацима до којих је „Политика” дошла, из смедеревске железаре је у првих пет месеци ове године извезено челика у вредности од 211 милиона евра, што је за око 33 одсто мање него у истом периоду 2019. године. Пад међународне тражње за овим производом умањио је српски извоз за око 100 милиона евра, преноси Полтика.

Кинеска компанија ХБИС је пре две године скинула „Фијат” са трона највећих извозника, када је смедеревски челик продала у свету за око 800 милиона евра. И прошле године, чак и када је Европска унија увела квоте на увоз челика, смедеревска челичана се задржала на првој позицији и извезла челика у вредности око 600 милиона евра.

– Разлози гашења високе пећи број 1 у компанији ХБИС Србија јесу утицај квота на извоз нашег челика у земље Европске уније и смањена потражња за челиком на тржишту, јер су многи наши клијенти обуставили производњу услед пандемије ковида 19 – образложили су у железари и најавили да ће пословање прилагодити поруџбинама.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да пандемија јесте довела до глобалних поремећаја и, када се удружи са квотама које је Европска унија увела на увоз челика, ништа није неочекивано.

– Ако је једна пећ на тихом ходу, то практично значи да могу највише да произведу милион тона челика. То ће се одразити на извоз, али и на раст српског БДП-а јер је железара имала значајно место у његовом генерисању – каже Савић.

Професор Економског факултета наглашава да је у смедеревској фабрици запослено 5.500 радника.

– Да ли ће то имати последице на запослене у овом тренутку, још немамо информацију. У сваком случају, добар део радника више нема шта да ради. Да ли ће они ићи на плаћено одсуство од 60 одсто плате или ће некога привремено отпустити, можемо само да нагађамо. Нешто ће променити што се тиче запослених јер није нормално да половина фабрике не ради, а да сви остану као да се ништа није десило – каже Савић.

Због свега овога наш саговорник није оптимиста када је реч о позитивној стопи раста српске привреде. Ова компанија контролише тридесети део српског БДП-а и њено искакање из система не може да прође без последица.

Извоз основних метала (група производа у које спада и челик) већ није на месту број један када је реч о вредности извоза. У најновијем броју часописа „Макроекономске анализе и трендови” наводи се да је вредност извоза основних метала у априлу износила 104 милиона евра и забележила међугодишњи пад вредности извоза за 32,5 милиона евра или 24 одсто. Тада је била на другом месту. Следећег месеца вредност извоза је била 99,5 милиона евра с међугодишњим падом вредности за 95 милиона евра, или 49 одсто спустила, што је основне метале спустило на треће место производа са највећом вредношћу извоза.

Када је реч о производњи основних метала, наводи се да је десезонирани индекс опао до нивоа који је за 21 одсто нижи од просека претходне године и ту сада стагнира. Међугодишњи индекси су опадали од почетка ове године, а у мају је међугодишњи пад износио 30 одсто. Производња сировог гвожђа, челика и феролегура смањена је за 42 одсто. Утицају квота за челик сада се придружио и пад тражње у ери пандемије, констатују аутори у јунском издању овог часописа.

Међутим, Иван Николић, уредник МАТ-а, указује да је током 2019. производња основних метала постала проблематична област прерађивачке индустрије, али не у свим њеним гранама, већ, пре свега, у области сировог гвожђа, челика и феролегура. Овде се након одличних двогодишњих резултата (2017, 2018) додата вредност опет обрушила, те је са негативним предзнаком од преко 91 милион евра.

Поред пада тражње због рецесионог притиска с којим је суочена глобална аутомобилска индустрија и још неки њени сегменти, кључни чинилац лоших перформанси ове гране потиче од квота за увоз челика у ЕУ. Заштитне мере ЕУ у виду квота на увоз уведене су почетком фебруара 2019. и односиле су се на 26 категорија производа од челика пореклом из земаља изван ЕУ, укључујући и Србију. Квоте на увоз челика у ЕУ увећане су, истина, од 1. јула за око пет одсто, али то очигледно није битније ублажило проблеме.

С друге стране, ова производња је била суочена и са неповољним ценовним диспаритетима, које су подигле трошкове. Док је цена руде гвожђа на светском тржишту у односу на 2018. увећана за око 60 одсто, у исто време је дошло до значајнијег пада цене челика, што је оборило вредност аутпута.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: