Tijeri Mejsan: Srbija bila moj udžbenik o nepravdi

Francuski novinar Tijeri Mejsan i ove godine, četvrti put zaredom, proglašen je za najuticajnijeg geopolitičkog analitičara sveta prema listi Univerziteta Meksiko iz Meksiko Sitija.

Na listi 10 „top analitičara“ su i Rus Aleksandar Dugin sa Fudan univerziteta, Robert Kaplan iz Spoljnopolitičkog istraživačkog instituta u Vašingtonu, čuveni Pepe Eskobar (danas verovatno najčitaniji autor dnevne i periodične štampe), Gideon Rehman iz „Fajnenšl tajmsa“…

Na početku intervjua Mejsan za „Novosti“ objašnjava zašto će rado odgovoriti na pitanja najuticajnijih novina u Srbiji:

– Srbija je bila moj udžbenik. Zapad je odlučio da stavi tačku na ono što je ostalo od Jugoslavije, a ono što se dogodilo u Rambujeu bio je maskenbal. Diplomate su se pretvarale da pregovaraju o miru, ali su služile interesima onih koji su se već opredelili za rat. Za zapadnjake je Rambuje bio samo priprema narativa po kome su oni pacifisti, ali prinuđeni da ratuju protiv autoritarnih režima uprkos svoj svojoj dobroti.

*Agresija na SRJ i izveštavanje o ratu takođe su bili prekretnica za vas, tada ste i napustili mejnstrim medije?

– Tokom tog rata u tadašnjoj agenciji sam uređivao dnevni bilten. Upoređivao sam konferencije za medije NATO i depeše balkanskih novinskih agencija. Bile su to dve priče koje su se vremenom sve više razlikovale. Nisam mogao da objasnim zašto sve lokalne novinske agencije izveštavaju jednu priču, a međunarodne novinske agencije drugu. Nisam znao šta da mislim o tome. Čim se rat završio, moji prijatelji koji su tamo otišli odmah su videli da balkanske novinske agencije govore istinu, dok su zapadnjaci izmišljali narativ. Lično, očekivao sam da jedna strana laže više od druge, ali u stvarnosti o tom ratu je lagala samo jedna strana: NATO! U stvari nikad nisam izašao iz medijskog posla ali sam nakon toga proučavao način na koji Britanci vekovima falsifikuju informacije. Naučio sam da mislim nezavisno od njih.

* U jednom eseju o medijskim lažima iseljavanje Albanaca sa Kosmeta pred kamerama ste okarakterisali kao pozorišnu predstavu i jednu od najvećih prevara?

– Egzodus Albanaca, u kolonama na železničkim šinama, bio je tragedija na koju smo svi bili osetljivi. Nismo razumeli šta se dešava. Setili smo se samo slika iz Drugog svetskog rata. Kada nam je rečeno da beže od represije Slobodana Miloševića, poverovali smo. Nismo mogli ni da pomislimo da oni ne beže, već da su uvučeni u Makedoniju.

* Prvi ste geopolitičar koji je ukazivao da je 7. oktobar na Bliskom istoku bio „fols fleg“ operacija?

– Benjamin Netanijahu je najmanje godinu dana unapred znao da Hamas priprema operaciju 7. oktobra. Ne samo da nije uradio ništa da to spreči, već je tokom leta otpustio svog ministra odbrane koji je postavljao previše pitanja. Netanijahu je 6. oktobra dozvolio ljudima koji čuvaju granicu Gaze da napuste svoja mesta i odu da proslave verski praznik. Očigledno, istorijska struja Hamasa i Netanijahu zajednički su organizovali napad.

* Ta laž je posle postala standard u operacijama „fols fleg“?

– Tek 2008. Keli Grinhil je počela da objavljuje teoriju o migraciji kao oružju. I 2012. godine sam bio svedok istog fenomena, ovoga puta u Siriji: Turska je pozvala Sirijce sunite sa severa zemlje da pobegnu od borbi sa džihadistima i da se sklone na drugu stranu granice. NATO je tako izvukao čitavo stanovništvo koje nije bilo u stanju da brani svoju zemlju. Zatim su 2015. milioni Venecuelanaca pobegli. I u ovom slučaju nije bilo potrebe za migracijama, upravo je njihova migracija stvorila problem i njima i njihovoj zemlji.

* Mnogi misle da se na Bliskom istoku upravo dešava genocid. U Srebrenici je „suđen“, ali u Gazi je, izgleda, drugi standard.

– Svet ne gleda na masakre na isti način nego u zavisnosti od identiteta dželata. Zapadni lideri osuđuju Srebrenicu, ali ne i Gazu. Kada čujem reč genocid pomislim na Nirnberški tribunal. U njegovim presudama je navedeno da vrhovni zločin nije zločin protiv čovečnosti, već zločin protiv mira. U srži tog dela je da stvara uslove da se ovo poslednje sprovede. Kada je Srbija u pitanju, nikada nije suđeno onima koji su planirali rat, već samo onima koji su ga izveli. Ista stvar se dešava u Ukrajini. Angela Merkel i Fransoa Oland, koji su garantovali sporazume iz Minska, hvalili su se da su ih potpisali samo da bi imali vremena da se pripreme za aktuelni rat. Oni su pravi krivci.

* Pre Ukrajine, u Hrvatskoj se prvi put pojavljuju nacistička obeležja na uniformama u hrvatskoj vojsci.

– Anglosaksonci nikada nisu završili Drugi svetski rat. Posle poraza nacista, oni su nastavili rat protiv Sovjeta, ovog puta oslanjajući se na neke naciste. Nastavili su da ih koriste tokom Hladnog rata. Naciste i njihove saveznike, poput „banderista“ ili ustaša, mogli smo da vidimo, ali smo radije zatvorili oči. Kada se SSSR raspao, nacisti su izašli iz senke, prvo u Hrvatskoj, zatim širom Evrope, posebno u Letoniji. Britanci su 2019. iskoristili ustaše čiji su se roditelji sklonili u Latinsku Ameriku, da zbace Moralesa u Boliviji i zamene ga sa Žanin Anjez.

* U ratu na Bliskom istoku nema naci-simbola, ali liči na nacizam?

– Ljudi u razvijenim društvima ne vide iste stvari. Niko na Zapadu ne zna da jevrejski suprematisti Benjamina Netanijahua imaju zajedničku istoriju sa ukrajinskim „banderistima“, „štrausovcima“ u SAD i Muslimanskim bratstvom Hamasa. Netanijahuov otac je bio privatni sekretar ukrajinskog fašiste Vladimira Zeeva Jabotinskog. Godine 1922. Jabotinski je sklopio savez sa Simonom Petljurom i Dmitrom Doncovim. Tada su ovi ljudi masakrirali desetine hiljada Jevreja.

* Zašto je važan Doncov za aktuelne događaje u Ukrajini?

– Doncov je postao mentor Stefana Bandere. Pre Drugog svetskog rata, oni su sklopili savez sa nacistima. Tokom rata, Doncov je postao administrator Instituta „Rajnhard Hajdrih“. Bio je jedan od dvadesetak ljudi koji su nadgledali „konačno rešenje jevrejskog i romskog pitanja“. Posle rata, Bandera je radio sa Muslimanskom braćom na Radiju Slobodna Evropa u Minhenu. Sa svoje strane, Jabotinski se udružio sa Musolinijem. Osnovao je fašističku miliciju „Betar“ pod okriljem Dučea. Na početku rata Jabotinski i Bencion Netanijahu primili su u Njujorku neokonzervativnog filozofa Lea Štrausa. Njihovi sledbenici su se borili protiv Britanaca. Posle rata digli su u vazduh britanski štab u Palestini, ubili britanskog sekretara za kolonije i specijalnog izaslanika UN grofa Folkea Bernadota.

* U ratu na Bliskom istoku samo je Hamas žigosan kao teroristička organizacija?

– Muslimanska braća su 1987. godine osnovala palestinski ogranak Hamas. Verovatno su učenici Lea Štrausa organizovali napade 11. septembra. Svi ovi ljudi se poznaju, dele iste ideje i rade zajedno. Oni nemaju koristi od Jevreja i muslimana, Srba i Hrvata. Oni nemaju druge ambicije osim političke moći i ne mare za ljudske živote.

* Nakon preporuke Međunarodnog suda pravde Izraelu, Zapad je prestao sa finansiranjem UNRVA?

– Međunarodni sud pravde se pridružio Stejt departmentu SAD. Tražili su od Izraela da ne čini genocid, ne sprečavajući ga da to i učini. Zapadnjaci su se svrstali uz Belu kuću. Gledaju Palestince kako umiru bez da se trgnu. Povukli su svoja sredstva od UNRVA kako bi mogli da izgladnjuju Palestince. Da bi posejali zabunu, zapadni mediji operaciju od 7. oktobra pripisuju samo Hamasu. To je pogrešno. Učestvovali su i Islamski džihad i marksistički PFLP. Ovo je bila prva zajednička akcija različitih frakcija palestinskog otpora u poslednjih petnaest godina.
Kada se SSSR raspao, nacisti su izašli iz senke, prvo u Hrvatskoj, zatim širom Evrope

* Ipak, Hamas se pominje najčešće?

– Teško je razumeti, ali Hamas je podeljen na dva dela: na jednoj strani lideri lojalni Muslimanskom bratstvu i Anglosaksoncima, na drugoj oni koji su se pridružili palestinskom otporu. Prvi su se borili sa Izraelcima protiv sirijske Arapske Republike, dok se drugi deo frakcije pomirio sa predsednikom Bašerom el Asadom prošle godine. Prvi su teroristi, drugi borci otpora.

* U svetskim medijima nas zasipaju „redom prava i redom pravila“. Mi Srbi se nadamo da će povratkom poretka prava biti ispravljene greške, počev od NATO agresije na našu zemlju?

– Mislim da nikada nećemo moći da popravimo te zločine. Najviše što možemo da uradimo je da konačno izgradimo svet zasnovan na zakonu. Tome danas teži predsednik Rusije Vladimir Putin: svet u kome svako poštuje svoj potpis i odgovara za svoje postupke pred javnim mnjenjem.

* A Nirnberg dva?

– Nirnberg je bio moguć samo zato što je bio kraj svetskog rata. Štaviše, ovaj sud je uspeo da razotkrije zločine, ali je sudio samo nekolicini njih, dok su CIA i MI6 mnoge od zločinaca ponovo upotrebili. Isto se desilo sa tokijskim dvorom i japanskim imperijalistima. Treba svet nanovo organizovati. Garantovanje mira mi se čini važnijim od osvete.

Izvor: Večernje novosti