ТикТок као пречица до смрти
1 min readСмрт десетогодишње кориснице апликације за размјену снимака ТикТок натјерала је италијанске власти да реагују.
Док тужилаштво испитује да ли је Антонела Сикомеро учествовала у изазову „онесвјешћивања“ када се угушила, италијански регулатори наложили су ТикТоку да престане са процесуирањем личних података корисника чије годиште није утврђено – заправо је ТикТоку наређено да спријечи све италијанске кориснике да постављају и коментаришу снимке.
Случај је бацио свјетло на агресиван приступ Италије дигиталним компанијама и спремност Рима да брани приватност грађана, нарочито ако вјерују да саме компаније или друге земље не раде много по том питању.
На основу закона о заштити података Европске уније, Ирска је обавезна да регулише рад ТикТока јер је ту сједиште ЕУ огранка компаније. Међутим, италијански регулатор Гаранте позвао се на хитну одредбу – други пут од када су закони ЕУ о заштити података ступили на снагу 2018. године – која им омогућава да се директно обрачунају са ТикТоком.
ТикТок је на радару италијанских власти још од јануара прошле године када су први пут затражили опсежнију реакцију ЕУ због ризика који та платформа представља по дјецу.
Гаранте је у децембру покренуо формалну процедуру против апликације због кршења закона о заштити података: ТикТоков механизам пријаве не штити малољетнике, навела је агенција и додала да су мала дјеца посебно подложна пријављивању на ТикТок. Апликација је оптужена и за мањак транспарентности када је ријеч о коришћењу података, али и за аутоматско пребацивање профила на „јавни“ модел.
Италијански закон предвиђа да дјеца млађа од 14 година морају да имају пристанак родитеља како би отворили налог на друштвеној мрежи. ТикТокова правила налажу да корисници апликације буду старији од 13 година. Када је Сикомерова преминула 21. јануара, Гаранте је већ поставио позорницу за делање.
Старосна граница
Гвидо Скорца, званичник задужен за заштиту података у Гарантеу, каже да их је смрт дјевојчице, чије околности још увијек нису у потпуности истражене, гурнула у акцију.
„Сматрали смо да су ризици од којих смо страховали месец дана раније добили облик“, рекао је он.
Скорца је додао да ТикТок још увијек није послушао њихов налог и прекинуо са процесуирањем података.
„Нисмо очекивали да ће моментално реаговати с обзиром на техничке изазове блокирања милиона корисника у једној земљи и глобалне природе платформе“, рекао је он али је упозорио да грејс период истиче.
ТикТок је саопшптио да су већ суспендовали налоге дјеце млађе од 13 година, чим су их постали свјесни и да модератори сада провјеравају садржај како би идентификовали профиле дјеце млађе од дозвољеног доба.
„Обратили смо се властима (Гарантеу) везано за њихов захтјев који схватамо веома озбиљно”, рекао је портпарол компаније и додао да су и безбједносне контроле саме компаније „робусне“.
Апликација за размјену снимака није гора од других платформи када је ријеч о утврђивању година корисника, каже Скорца.
„Али је њихов фокус и маркетинг на младима, на тинејџерима и дјеци а то значи да одсуство верификације годишта може да има озбиљне посљедице“, рекао је он.
Утврђивање годишта није једноставно. Власти не очекују да ТикТок тражи документа од својих корисника јер би то значило ризик стварања базе података милиона људи и дјеце чије се адресе налазе на документима.
„Не желимо да лијек буде гори од болести“, рекао је Скорца.
Он је предложио ТикТоку да годиште корисника процијене на основу садржаја који дијеле на својим профилима, пријатеља и начина интеракције.
„Можда није могуће направити разлику између неког ко има девет и неког ко има 10 година, али је могуће разликовати деветогодишњака и 13-годишњака“, рекао је он.
Компанија је указала да су почетком јануара увели нове рестрикције за дјецу, пребацивши профиле корисника од 13 до 15 година са „јавних“ на „приватне“ и омогућивши само пријатељима да коментаришу њихове објаве.
Проблем је што то неће важити за кориснике који су се лажно регистровали као одрасли. Уз то, напоре Гарантеа компликују рокови: хитне наредбе су привремене и ако их ТикТок не послуша, онда ће Италија морати да прослиједи жалбу Ирској.
Давид против Голијата
Гаранте је члан “тријумвирата” италијанских регулатора који се жестоко обрачунавају са великим технолошким компанијама. Друга два члана су Агенција за заштиту конкуренције и потрошача АГЦМ и Регулаторно тијело за телеком АГЦОМ.
„Италијанске власти су веома активне и веома агресивне, нарочито када је ријеч о технолошким гигантима. Уопште нису стидљиви“, рекао је „Политику“ Енцо Мараса, адвокат који се бави питањима заштоте конкуренције. „То је нарочито тачно за АГЦМ. Они су веома проактивни и успјели су да се наметну као лидер у ЕУ“, додао је он.
АГЦМ је прошле године казнио Епл са 10 милиона еура због лагања заваравања да су њихови ајфони водоотпорни и са још 10 милиона еура 2018. године због тога што су дизајнирали телефоне који лошије раде по истеку одређеног временског рока.
Агенција има двије тужбе које су у току против Гугла: Једна је због злоупотребе доминантног положаја на рекламном тржишту, а друга је уперена на Епл и Дропбокс због њихове праксе узимања података корисника за услуге клауда.
АГЦМ је међу првима покренуо истраге против трговинских гиганата Амазона и Ибеја на почетку пандемије коронавируса када се мала флаша амућине – популарног дезинфекционог средства које кошта 7,5 еура – продавала на Ибеју за 50 еура.
„АГЦМ је пионир на овом пољу, Европска комисија је буквално копирала њихову истрагу“, рекао је Мараса алудирајући на другу тужбу против Амазона гдје АГЦМ сумњичи компанију да су давали предност трговцима који користе њихове логистичке услуге.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: