ТО Котор за првих пет мјесеци приходовала око 170 000 евра
1 min read
Туристичка организација (ТО) Котор планира да 2022. године по основним изворима прихода инкасира укупно 1.180.000 еура.
Директор ТО Котор Јован Ристић прецизира да је од укупно пројектованих прихода, највиши планиран наплатом боравишне таксе и то 560.000 еура, затим од излетничке 340.000, а туристичке таксе 160.000. Од чланског доприноса планиран је приход од 30.000, а од которских бедема 90.000 еура (што је 10 одсто од укупних прихода које Дирекција за уређење и изградњу наплати по том основу).
Када су у питању финансијски показатељи о наплати, у 2022. години је за пет мјесеци по основу излетничке таксе наплаћено је 46.536 еура. Годишњи приход по овом основу лани је износио укупно 95.544 еура, 2020.године – 34.143. еура, а рекордне 2019. године укупно чак 580.480 еура.
Што се тиче боравишне таксе, за пет мјесеци ове године приходовано је 74.361 еура, лани укупан приход био је 445.014 еура, 2020.године – 572.743, а 2019. године 464.109 еура. За пет мјесеци ове године ТО је наплатом туристичке таксе приходовала 26.422 еура, минуле године је укупан приход био 250.406 еура, 2020. је износио 95.341, а 2019. године 79.176 еура. Када је члански допринос у питању, у првих пет мјесеци 2022.године наплаћено је 15.326 еура, док је лани укупан приход по том основу био 46.946 еура, 2020. је износио 37.446 еура, а 2019. године 59.675 еура.
Појачали дигиталну кампању
– Због ковид кризе, те нових трендова у маркетингу, смањили смо број наступа на сајмовима, а појачали дигиталну и кампању везану за медијске и студијске групе. Све што смо радили, радили смо у сарадњи са НТО и колегама из ТО Боке, то јест из Тивта и Херцег Новог. Заједно смо наступили у Прагу, Београду, роудшоу (роадсхоwу) по региону, на БГ манифесту, гдје су наступи ТО Боке били једни од најзапаженијих, истиче Јован Ристић.
У наредном периоду ТО, каже, очекује низ мањих манифестација: Римска ноћ, Фешта Св. Илије, Дани памидоре, меда и маслина, Гитаријада у Морињу и друге, као и Љетњи карневал и Бокељска ноћ.
– Иако нас дијели још доста времена до тада, треба најавити Бокешки полумаратон и манифестације везане за Божићне и новогодишње празнике, са Здравком Чолићем као највећом звијездом – поручује Ристић.
Од улазница за обилазак бедема за март (почела наплата), април и мај приходовано је 16.097 еура. Лани се по том основу у касу Туристичке органиазције слило 45.817. еура, 2020. није било прихода јер улаз није ни наплаћиван, док је 2019.године укупан приход ТО од улазница био 173.550 еура.
– Наплата је почела 12. марта, врши се на два пункта, на стази са стране Гурдића и код Табачине. Од ове године смо увели и терминале, па постоји могућност плаћања путем платних картица. Посјећенији је пункт према Табачини, па је Општина на њему досад приходовала 239.544 еура, а на Гурдићу 79.536, што је укупно 319.080 еура. Од 12. марта до 1. јула бедеме је посјетило близу 40.000 туриста, тачније 39.885. ТО Котор припада 10 одсто од наплаћених улазница. Улазница кошта осам еура, а цијена је утврђена 2018.године, одлуком локалног парламента (до тада је коштала три еура), изјавио је Ристић за „Дан“.
Подаци ТО до 1. јула ове године показују да су гости који бораве у Котору и даље доминантно из Руске Федерације и Србије.
Али је евидентан пораст броја гостију из Уједињеног краљевства, Њемачке, Турске и Сједињених Америчких Држава, што је резултат усмјеравања кампање на та тржишта. Када су у питању гости са крузера и излетници ту доминирају ЕУ, УК, УСА и прекоокеанске земље– наглашава Ристић.
Осврћући се на евидентиране примједбе гостију, Ристић наводи да су оне углавном везане за нечистоћу, квалитет морске воде, гужве у саобраћају, буку из угоститељских објеката, дивље депоније, те поједине пружаоце услуга превоза.
– Понуду гости оцјењују као веома добру, цијене смјештаја и угоститељских услуга коректне, углавном на нивоу прошлогодишњих, квалитет смјештаја и услуга у сталном расту. Хвале понуду у угоститељским објектима и услугу, квалитет хотела и приватног смјештаја, те квалитетан културно-умјетнички и забавни програм и, наравно, културно-историјски споменици и природни околиш. Али, може се рећи да су примједбе неупоредиво мање него претходних година и да постоји тренд опадања –закључује Ристић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

