Том Круз: Како је уништена последња велика филмска звезда

Круз није желео да буде тренд – желео је да буде легенда. Да глуми само у значајним филмовима. Да се држи подаље од таблоида. А онда му се догодио интернет

Био је то први дан на послу Џејсона Тагмана. Скоро деценију касније, он и даље памти тај урлик.

Бивши гутач пламена ватре преузео је посао као техничар за осветљење шоуа Опре Винфри, након што је сагорео језик. Плата је била 32 долара на сат и није желео да забрља. Али док је Тагман пажљиво качио црне завесе у студију Б, непосредно иза наранџастог сета где је Опра снимала, ти крици нису престајали. Звучало је као да ће урлици срушити зграду.

„Могао сам само да чујем публику која је потпуно полудела“, рекао је Тагман. „Једноставно су изгубили разум“. Бацио је поглед на монитор који није преносио звук, али јесте слику уживо. Том Круз је био на каучу. И ви сте то видели. Можете да се сетите: Том Круз, обучен у црно од главе до пете, поред Опре скаче горе-доле по каучу, бацакајући се као дете. Крузово поскакивање једна је од прекретница протекле деценије, кључна тачка коју свако помиње када говори о његовој каријери.

Али, постоји једна цака: то се никад није догодило.

Као што Хамфри Богарт (не) каже: „Свирај то поново Сем“, скакање Тома Круза на каучу једна је од наших масовних халуцинација. Али, постоји разлика. Богартова легендарна реплика у Казабланки ушла је у културу пре него што је могло да се притисне „реплаy“ на видеу и провери. Захваљујући интернету, имамо то на дохват руке.

Маја 2005, истог месеца када је Круз гостовао код Опре, свет славних личности се променио. Појавили су се Перез Хилтон и Хафингтон Пост, са сајтом ТМЗ који их је пратио у стопу, и успон сајтова о трачевима притиснуо је штампане медије да им се придруже у 24-часовној интернет помами. Камере на телефонима коначно су претвориле и цивиле у папараце. Youtube-u је био недељу дана стар, и први пут је видео-клип могао да буде пласиран моментално.

Интернет је коначно имао оруђе да нас храни са бескрајног шведског стола, претварајући реалне догађаје у неукусне – а понекад и у лажне – тренутке које извитопере нашу културну меморију. Прва звезда која се саплела пред ножевима био је највећи глумац на свету.

Том Круз је одувек био нервозан због новинара. Када га је преко ноћи филм „Ризичан посао“ лансирао – 21-годишњи клинац с три битне улоге и једним неуспехом у резимеу – нестао је. „Нисам спреман да радим то“, рекао је свом менаџерском тиму. Уместо да даје интервјуе и шири се по Холивуду са најбољим пријатељима, Шоном Пеном и Емилијом Естевезом, Круз је побегао од блицева у Лондон, где се крио две године док је снимао филм Ридлија Скота „Легенда“.

Док се Круз вратио у Америку, био је полузаборављен – откривени таленат који је био у ужем избору ЛА Тимеса за „најватреније лице“ 1983. године, скоро до тренутка да потпуно ишчили из сећања. У међувремену, његови пријатељи су крштени као Д Брат Пак (надимак за групу младих глумаца која се појављује у свим тинејџ филмовима осамдесетих), Пен је оженио Мадону… Сав онај спектакл који је Круз желео да избегне.

Тек за промоцију „Топ Гана“, Круз је коначно пристао на серију великих интервјуа 1986. Али једну ствар јасно је ставио до знања. „Не желим да учествујем у том Брат Пацку“, рекао је за Плејбој. „Стављати мене у тај контекст апсолутно је апсурдно и много ме нервира јер радим напорно, и онда ме неки момак поистовети са свима осталима.“

Са само 25 година, Круз је брзо осетио колико је слава проклета: за сваког Роберта Даунија Џуниора који је превазишао осамдесете, постоји Џад Нелсон, залеђен у времену. Он није желео да буде тренд – желео је да буде легенда. То је значило да мора пажљиво да креира свој имиџ: без пијаних ноћи, без лоших филмова. Пажња мора да буде на његовом раду. После „Топ Гана“, Парамаунт му је нудио пет пута већу суму ако сними наставак. Он је рекао – не.

Уместо тога, прихватио је да буде споредна улога у Скорсезеовој „Боји новца“, уз Пола Њумана. То је избор који највише говори о Крузовој каријери. Искористио је шансу да учи и повеже се са старом гардом, ћутљивим, озбиљним глумцима какав је желео да постане. Заборавите нови Брат Пацк – он ће бити последња класична филмска звезда.

„Кад будем у Њумановим годинама, желео бих да играм велике улоге какве је он играо“, рекао је Круз за часопис Интервју, што је његова прва насловна страна (магазин је радио Камерон Кроу, будући редитељ „Џерија Мегвајера“).

После „Боје новца“, Круз је одбио неколико главних улога да би прихватио да буде споредна улога Дастину Хофману у „Кишном човеку“. Као Њуман годину раније, Хофман је добио Оскара за најбољег глумца.

Ових награда не би било без Крузове несебичне глумачке подршке – Хофман се чак не појављује на платну у првих двадесет минута „Кишног човека“. Круз је доказивао да има таленат да ради са најбољима, истовремено пунећи биоскопске благајне. Његово име на постеру није значило само чудни филм о аутистичном богаташу; значило је и врхунску зараду те године. Круз је био ретка филмска звезда која је користила свој утицај да би правила добре филмове са поруком: могао је да спасе „Рођен 4. јула“ од једанаестогодишњег пакла развлачења и претвори га у обијача благајни, у срцепарајућу причу која му је донела номинацију за Оскара.

Али оно што није урадио једнако је упечатљиво. Није снимио акциони филм у првих петнаест година каријере. Чак ни у „Топ Гану“ није имао ниједну такву сцену.

„Нудили су ми улоге у различитим акционим филмовима, али ми заиста ништа није било интересантно“, објаснио је магазину Боксофис 1996. „Било је већ све виђено“. Желео је другачији изазов и бирао је различите редитеље – гурао је себе преко граница могућности. Када је коначно прихватио акциону улогу, те године „Немогућа мисија“ била је хит, а он њен продуцент (и уместо да ангажује неког признатог акционог редитеља као Џона Мектирнана или Џоела Шумахера, изабрао је аутора Брајана де Палму).

У међувремену, његов приватни живот остао је приватан. За разлику од Пена, хеликоптера није било на његовом венчању. Када је Круз оженио Мими Роџерс 1987, чак ни његов агент није знао. Млада и младожења носили су џинс. Три године касније, када је тихо оженио Никол Кидман на Божић, Пипл је тај догађај назвао „најбоље чуваном холивудском тајном 1990. године“.

Круз је своју будућност градио на познанству са другом женом: ПР-ом Пет Кингсли. Медији су почели да се распитују о његовој новој религији, сајентологији, за коју је тврдио да му је излечила дислексију. Веома тајанствена вера фасцинирала је штампу. Како одговарати на безброј питања о својим уверењима у већинској хришћанској Америци? Била му је потребна помоћ тврде Кингслијеве.

Била је непопустљива у настојањима да Круза чува даље од таблоида. На прес-вечерама, захтевала је од новинара да потписују уговоре у којима се обавезују да неће продати тај разговор таблоидима. Тада је Кингсли проширила своје ингеренције и инсистирала да ТВ куће морају уништавати траке након што његов интервју буде емитован.

Новинари су били огорчени, али нису могли много да учине. Кингслијева је имала још неколико великих клијената (Мег Рајан, Сандру Булок, Ал Паћина) на свом списку. Захваљујући томе, успевала је да држи медије у шаци са само неколико телефонских позива, претећи да ће их уништити. Америцан Медиа поседовала је Енквајер, Егзаминер, Глоб, Стар и Сан. Тиме је био власник Пипла и Ентертејмент виклија, док је Wеннер Медиа поседовала Ју-есј викли. Осмоглава хидра била је лако убијена. Ако би таблоиди одбили да поштују њена правила, били би тужени: због називања Круза стерилним, за то да су Кидманова и он запослили тренера за секс, да је он завео мушку порно звезду. Он је добијао те случајеве или би се вансудски нагодио, добијени довац дајући у добротворне сврхе. Али интернет нас је трансформисао у свет трачева. Шта ако таблоиди нису имали осам већ 800 глава?

Марио Лавандерија Млађи волео је таблоиде. На колеџу, секао би слике познатих и лепио по зидовима своје студентске собе у Њујорку. „Имао сам много тога о Леонарду ди Каприју, као и свака девојчица“, признао је.

Лавандерија – познатији по псеудониму Перез Хилтон – није био технички писмен. Његов стан у ЛА, у који се преселио после колеџа, није чак имао ни бежични интернет.

Али било је то време када се стварао софтвер који ће нас довести до блогера. У току 2005, број блогова скочио је са 10 милиона на 25 милиона. Већина су били онлајн дневници написани за просечну публику од седам људи. Хилтон није желео да пише о себи, младом, сингл геј мушкарцу који је управо био отпуштен из Е! због тога што је рекао нешто злобно о бившем супермоделу Џенис Дикинсон. Желео је да пише трачеве о познатима.

„Људи нису користили интернет да би преносили вести о славнима“, рекао је Хилтон. „У ствари, селебрити магазини као Пипл и Ју-ес Викли нису чак користили ни своје сајтове да би преносили вести о познатима те 2005. Користили су их за претплату као, ‘идите овде да бисте купили претплату на наш часопис’. Све је било подређено принту. Нису имали ‘брејкинг њуз’ на нету“.

Хилтонов тајминг није могао да буде бољи. Са свог стола у кафићу Беан&Теа Леаф на Сансет булевару, могао је да објављује вести, не дневно, него у минути, и утопи штампане таблоиде који су деценијама стицали своју публику.

„Пошто је све било тако ново, звезде су почеле да се понашају другачије“, рекао је Хилтон. Као зечеви који упадају у замку, схватили су прекасно да не постоји место које може да се назове сигурним. Бритни Спирс, Линдзи Лохан и наравно Парис Хилтон пунили су насловнице свакодневно. „Дајте нам још вашег прљавог веша“, Хилтон је писао на свом сајту.

Наоружани камерама на мобилним телефонима, његови читаоци су му помагали.

Хилтонов први сајт, пагесиxсиxсиx.цом, растао је тако брзо, да је шест месеци након што је почео да блогује, Њујорк Пост запретио да ће га тужити због коришћења њиховог заштитног знака „страна шест“. У мају 2005, створио је перезхилтон.цом. Убрзо је било јасно да ће његов успех створити гужву на том тржишту: створени су Хафингтон пост и америчка верзија ОК!

„Ствари ће постати мало крвавије“, предвидео је.

Хилтон је крстио Бреда Пита и Анђелину Џоли као „Бранђелину“ („Било је тако давно да се људи тога и не сећају“, уздише). Када је Круз започео везу са Кејти Холмс, Хилтон је одушевљено констатовао да има још једну велику романсу за праћење. „ТомКет“ су створени 27. априла, а перезхилтон.цом прихватио је њихову везу са великим цинизмом. „Није нам доста ТомКет шоуа јер ће коначно боја почети да се суши а ми ћемо видети сву прљавштину као што смо натерани да гледамо њихово романтично срање“.

Са сајтовима за трачеве који ничу као печурке, тактика застрашивања Кингслијеве није више функционисала, у ствари, она више није била у близини да их контролише. Провела је деценију и по штитећи Круза од питања о његовој религији. Али како је сајентологија била све више нападана у медијима, Круз је све више имао потребу да брани своја уверења. Када је покушао да промовише сајентологију на својој турнеји са „Последњим самурајем“ 2003, Кингслијева га је, како је касније рекла за Холивуд Репортер, обуздавала. Годину дана касније, у марту 2004, окончали су професионални однос. Уместо Кингслијеве дошла је његова сестра, Ли Ен де Вете.

Уредник Ин-тача Том О’нил рекао је за Варајети 2004:

„Томова сестра није имала Петино тајно оружје. Она није могла да уцењује холивудском А клијентелом ако новинар није о Тому писао мед и млеко“.

Чак и да јесте, за Перез Хилтон и остале блогере, то није било битно. Они нису имали никакве претензије на интервју са Томом Крузом. Они су хтели бомбе на интернету.

Како је њихова формула радила, стара гарда је била приморана да следи тај пример. У мају, блог на Пиплу објавио је седам прича о Тому Крузу. У јуну их је било 25.

„Успон интернета променио је начин на који сам радио“, рекла је искусна публицисткиња Џој Фејхили, којој је Кингслијева била ментор. „Све се одједном променило а конверзација је постала много бржа.“ Уместо да има недељу дана да спречи објављивање слике у наредном броју Нешнал енквајера, Фејхили би по изласку са састанка могла да сазна да се вест проширила онлајн пре него што је имала шансу да ишта уради.

Фејхили је ухватила себе како мање времена проводи учећи клијенте како да дају интервјуе, а више како да живе своје животе.

„Сећам се да сам објашњавала клијентима како ништа више није приватност. Све се сводило на то да шетате улицом као нормална особа јер су сви добили прилику да те фотографишу или ухвате у некој пози или ситуацији“.

ТВ је тада деловао безбедно. Кад је Круз отишао код Опре у мају 2005. он и његова сестра веровали су да ће највећи број људи гледати шоу уживо.

„Видео је било веома тешко скинути са нета“, каже Енди Бајо, писац из Портланда. Пре лета 2005, уместо да гледате клип онлајн, морали сте да га скинете и надате се да имате софтвер који ће га подржати. Већина се није мучила тиме: скидати видео било је споро и ризично. Шта ако случајно скинете и вирус? Плус, није било зараде од ширења видеа. Ако би био снимљен, значило би да губите новац улажући у њега.

„У то време, ако сте хтели да направите видео, морали сте да имате сервер и добар пропусни опсег, али је и то могло да представља изазов“, каже Бајо. „Могли сте да га поставите, а ако би он постао популаран, морали сте да плаћате по гигабајту и да вас то скупо кошта“. Први блогери могли су да скидају своје клипове јер им се није исплатило, остављајући интернет са огромним бројем празних линкова и огромном фрустрацијом потенцијалних гледалаца.

Бајов сајт wаxy.орг, имао је опсег пропусности једног терабајта. На крају месеца, гледао би колико гигабајта је могао да уштеди и окачи оно што би залуђенике обрадовало. Да би био сигуран да ће његови линкови увек радити, постављао би свој сајт на неколико других сервера. Покушавао је да укроти интернет.

Али изненада, у лето 2005, више није то морао да ради.

„Јутјуб је променио све“, Бајо каже. Могао је да постави видео на њихов сервер и људи би га гледали у свом претраживачу: без скидања, без дугог чекања, без страхова, без трошкова. „То је било за памћење“, каже Бајо. Сада блогери као он и као Перез Хилтон могу да деле видео а да њихови пратиоци не напусте њихове сајтове.

Ни Том Круз ни Опра нису били свесни Јутјуба кад је он пристао да гостује у емисији почетком маја. Први видео на сајту „Ја у Зоо врту“ био је окачен само недељу дана раније. Чак ни Бајо није чуо за Јутјуб до 14. јула.

Недељу дана касније, Бајо је поставио још један смешан видео који је пронашао на приватном сајту за дељење, кратак музички микс из „Ратови звезда – Епизода ИИ: освета Сита“ и Крузовог појављивања код Опре. Назван „Том Круз убија Опру“, приказивао је филмску звезду у успореном снимку како оружјем џедаја убија домаћицу ток-шоуа. Бајо је мислио да је видео „сјајан“. Ставио га је онлајн и он је постао хит.

Овога пута то више није био само видео за гикове, био је то видео за МСНБЦ и УСА Тудеј.

„Тешко је замислити, али шест месеци пре него што сам поставио тај видео, његово ширење на мрежи није било могуће. То је била преломна тачка 2005“.

Чудне ствари догађају се кад људи гледају дељени видео. Хватајући корак са културним помаком, сви причају о видео клипу. Гледали смо оно што сви други могу да виде.

Том Круз и Опра су причали на ТВ-у 43 минута. „Том Круз убија Опру“ трајао је 15 секунди. Чак и најдужи Јутјуб клип Круза са Оприног кауча траје највише четири минута. Али управо су то била два која су шерована, коментарисана и запамћена.

На основу њих, ми судимо о Крузу на екрану. Заборављамо да је био преношен уживо, да је трајало дуго и гласно – да је то била више сценска вежба пред публиком. Харпо студио има 300 седишта за публику, која је у пријави да присуствује емисији попуњавала упитник о свом омиљеном глумцу. „Сви ти људи који су били тамо били су Том Круз фанатици.“

Зато је Тагман могао да чује њихово вриштање из студија поред. Био је то његов први дан на послу, али током следећих 200 епизода, била је то најгласнија публика икада, ако искључимо публику током гостовања Џорџа Клунија.

Ако гледате целу епизоду са Томом Крузом на Јутјубу – само један корисник из Шпаније се потрудио да је аплоудује кроз четири видеа – видећете да је у соби било заглушујуће једно десетак минута.

„Ок. Дозволите ми да кажем да ћете морати да се обуздате“, рекла је Опра.

Али нису. Били су на ногама, скачући. Тражила им је да се смире два пута пре него што је Круз уопште ушао на сцену, а онда је врисак био још гласнији. Опра је почела да вришти такође. Ако пажљиво слушате, чућете Круза како каже: „Wоw, да ли је овако сваког дана?“, „Не“, рекла је Опра поздрављајући га. После једног минута, Опра је деловала узнемирено. „Ово је превише, седите, седите.“

Као гладијатор у Колосеуму, Круз је почео да игра у тој вриштећој соби. Када је фан из публике млатарао руке с подигнутим песницама, Круз му је узвратио. Кад се публици свидело да клекне, клекнуо је.

„Енергија у тој соби била је урнебесна и то га је понело“, говори Тагман. „Сигурно је размишљао – ‘ајде да померим границе“.

Круз је такође играо на карту гледалаца код куће, жена у доминантном броју. Он им је ласкао. Истицао је да су му жене донеле успон, и како ужива у подршци за женска права. Жене су желеле да чују да је заљубљен и Круз – који је био проглашен за трећу највећу филмску звезду свих времена, остављајући Пола Њумана на шестом месту – био је коначно спреман да се препусти.

Опра је била одушевљена. Круз је давао свој први неауторизовани ТВ интервју. Притискала га је с личним питањима о његовој вези: да ли је то љубав, да ли ће је оженити, да ли је питао њеног оца, да ли жели још деце? Ухватила га је за обе руке, унела му се у лице и питала да ли ће да запроси Кејти Холмс тог дана. Круз је дао разуман одговор: „Морам да разговарам о томе са њом“, а Опра је разочарано села.

Када је Круз коначно устао и зграбио је за рамена, тај моменат је ремиксован у „Том Круз убија Опру“.

То је перформанс који подсећа на његову Оскаром номиновану ролу шест година раније за „Магнолију“. У том филму, Френк улази у обрачун са агресивном новинарком и избегава да одговара на питања о перформансима. Кад је Круз одбио да каже Опри да ли ће оженити Холмсову, скренуо је ток разговора, имитирајући Френков потез украден од Елвиса, бацивши се на колена.

Ни Опра ни он нису веровали да су снимали нешто што ће толико дуго трајати, много, много дуже од тог 23. маја. Ни публика то није знала. После интервјуа, нису наставили причу о Крузу, већ су дошли до преломне тачке сезоне, када је Опра свима даровала пут на Хаваје.

„То није био обичан разговор“, Тагман каже. Схватио је да је присуствовао историји поп-културе: Том Круз је плашио Опру скачући по каучу. Тагман каже: „О мој боже, био сам тамо“.

Осим што Круз никад није скакао по каучу.

Опра је та која је посејала идеју да би требало да се попне на кауч. Захвалила је Крузу што је посетио њен Бал легенди, где је наградила Роуз Парк и Корету Скот Кинг. „Окренула сам се у једном тренутку а ти си стајао на столици и викао ‘да, да'“, задиркивала је Круза. „Волим тај ентузијазам“.

Минут касније, стајао је на каучу један секунд, а након што су публика и она то поздравиле, поновио је. Кад је наставила да га притиска да ли ће оженити Холмсову, он је узвикнуо: „Стојим на твом каучу“, као да је тај одговор био довољан. Све у свему, Круз на каучу – кључна слика коју блогери наводе као његов слом – трајао је краће од три секунде.

Разлика између стајања и скакања је мала али значајна. Замишљамо Круза како се баца по каучу – чак и видимо ту слику – јер нас је интернет убедио да се то догодило. Они убачени узвици „убија“ и „скаче“ у нашим главама су моделовали стварну епизоду коју су гледали милиони.

Две деценије Круз је покушавао да задржи пажњу на свом раду. Сада, пажња је била на њему. Чак је и стара гарда – после толико година под његовом цензуром и коначно ослобођена потребе да удовољава моћној Пети Кингсли – пресрећно констатовала нову мантру: Круз је луд.

Вођен неискусном сестром, Круз је могао само да се обавезује, говорећи о просидби Кејти Холмс и дебатујући о коришћењу антидепресива (које сајентолози не подржавају), увредивши Брук Шилдс, у шоуу са Метом Лајером.

Кингслијева никад не би дозволила да се та емисија емитује. Али, она није била тамо.

Медији су почели да се питају да ли ће талас Крузовог лошег публицитета уништити „Рат светова“ на бокс-офису. Новинари су анализирали све, од одлуке да Круз не буде на постеру (који је био дизајниран месецима раније, у јануару). Када је „Рат светова“ отворио викенд са зарадом од 64,9 милиона долара – Крузов најбољи старт у историји – и претио да постане његов најуспешнији филм свих времена, прича о њему је тврдоглаво настављена у истом правцу. У личним ставовима корисника нета, „чињеница“ је била да је Том Круз уништио своју каријеру.

„Био сам помало узнемирен – не због Тома него због медија, што су правили толико велику од тако мале ствари“, рекао је за Њузвик Стивен Спилберг, редитељ „Рата светова“.

Круз се није оглашавао и фокусирао се на филмску каријеру, и свој следећи филм „Немогућу мисију 3“. Следеће године оженио је Холмсову и добио дете. Иако скоро уопште није говорио за медије, његов приватни живот задржао га је у трач рубрикама. Годину дана од појављивања код Опре, „Немогућа мисија“ је обарала рекорде као Крузово најбоље „отварање“ у периоду без празника – али медији су говорили о њему као о неуспешном. Они су, на крају крајева, предвидели да ће зарадити преко 60 милиона долара код куће, што је само „Рат светова“ постигао.

Круз није нашкодио својој каријери. Али Холивуд је био убеђен да је он отрован, религиозни фанатик и највероватније ментално нестабилан. Три месеца касније, шеф Парамаунта Самнер Редстон, који је 14 година тесно сарађивао са Крузовом продукцијском кућом, подлегао је лошем публицитету и окончао њихову професионалну сарадњу.

„Његово понашање није било прихватљиво за Парамаунт“, рекао је Редстоун тада. „То нема никакве везе са његовом глумачком способношћу – он је фантастичан глумац. Али не мислимо да неко ко је починио професионално самоубиство и коштао компанију треба да буде на платном списку“.

Шест година раније, Крузови филмови чинили су 32 одсто Парамаунтовог профита.

Интернет нам је рекао да је Том Круз убио Опру. Истина је да је интернет убио њега.

Данас, чак и кад АБЦнеwс.цом објављује текстове као што је „пет ствари које треба да знате о вереници Џорџа Клунија, Амал Аламудин“, тешко је сетити се да је пре само девет година, свет таблоида и легитимног новинарства био много оштрије дефинисан (Хафингтон Пост је згрнуо богатство замагливши ту границу). Заузврат, постали смо много циничнији кад су у питању наслови, чак су и познате личности схватиле нова правила. Лето после Круза и кауча, звезде су одлазиле на ТВ станице потпуно свесне да све што изговоре може да заврши на мрежи. Глумци су схватили да wеб може да буде и њихова предност.

Данашњим интернетом вођена култура није обавезно гора од оне вођене великим, досадним конгломератима које је Пет Кингсли тако вешто контролисала. Чак је и Круз схватио како да се креће новим тереном.

Али та лекција га је коштала.

Стварајући до 2005, Круз је снимио изазовније драме него иједан глумац његове генерације: „Широм затворених очију“, „Магнолија“, „Ванила скај“. Чак и његови филмови за биоскопе: „Мањински извештај“, „Колатерална штета“, „Рат светова“ – били су интригантно мрачни. Никад није играо на сигурно. Веровао је да ће га публика следити ако одабере филмове у које верује. И био је у праву.

Након 2005, изгубили смо на смелим филмовима које је само најмоћнија и најсмелија холивудска звезда могла да сними тако што ће и студије убедити да дају зелено светло. Круз је био у средњим четрдесетим – истим годинама у којима је Њуман снимио „Буч Кесидија и Санденс Кида“ и „Жаоку“, а он је поново био на почетку, као онај дечко који је збрисао у Лондон. Замислите само улоге које се није усудио да сними. Крузов таленат и снага били су одговорни за ненадмашен низ критичких и комерцијалних хитова. Ми смо то продали за „гиф“.

Као монитор који очитава откуцаје срца, бокс офис бројеви наставили су да доказују да је Круз жив, али изгледа да је и он убеђен у сопствену професионалну смрт. Коначно се отворио и био драматично кажњен. Круз је збио редове, повукавши се не само из новина већ је одустао и од професионалних амбиција. Снимио је неколико филмова, мање изазовних. Желео је да га поново волимо.

Кад је „Немогућа мисија 4“ најавила његов повратак, одлучио је да публика жели да види само једну верзију Тома Круза: акционог јунака који никад није желео да постане. Чак је пристао и на „Топ Ган 2“.

Крузова садашњост, акциони хитови с којима је публика задовољна, није тако лоша. У сваком филму је дао целог себе и неки од њих су прилично добри.

На пример, „На ивици времена“, заиста је амбициозно забаван. Концепт филма је да сваки пут кад је Круз убијен, време се ресетује а он се буди дан пре битке, жив и спреман да иде испочетка, све док не учини праву ствар. То је дивна паралела самом Крузу: последњем филмском хероју који одбија да умре.

То му неће донети Оскара, али можда Круз још има времена. На крају крајева, Њуман га је добио у шездесет првој…

Аутор: Зорица Марковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: