„Topla poruka“ Bijele kuće za Sretenje: Da Srbija nestane
Piše: Predrag Vasiljević, Sputnjik
Zamislite da vam neko čestita rođendan tako što vam poželi brzu smrt. Upravo to je suština tople poruke koja je iz Bele kuće poslata u Srbiju – čestita se Dan državnosti 15. februar, Sretenje, uz iskrene želje da Srbija nestane kao država.
Nije ovo nikakvo krivotvorenje čestitke novog predsednika Amerike Džozefa Bajdena koja je stigla na Andrićev venac kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Sadržina tog pisma zaista predstavlja nezapamćen cinizam i potpuno ogoljenu uvredu svakog građanina Srbije.
Bajden, bez uvijanja i diplomatskih oblandi, čestita nam Dan državnosti uz poruku da Sjedinjene Američke Države daju podršku postizanju „sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji s Kosovom, koji je fokusiran na međusobno priznanje“.Nije potrebno političko i analitičarsko iskustvo da bi se ova čestitka protumačila na samo jedan način:
Amerika zahteva da se Srbija potpuno odrekne 15 odsto svoje teritorije, svog duhovnog i istorijskog sedišta. Da se odrekne sebe.
Amerika smatra da Srbija pritom treba da se mazohistički perverzno raduje činu konačnog samoodricanja i da čak na tome zahvali i vašingtonskim partnerima.
Nije poznato da li je vremešni Džozef Bajden možda zaboravio da je Srbija, za razliku od lažne republike Kosovo, međunarodno priznata država, članica Ujedinjenih nacija i da nju nema šta dodatno i posebno da priznaje njena južna pokrajina.Termin „međusobno priznanje“, koji predsednik Amerike paradoksalno zloupotrebljava kao neku vrstu kompromisa ili čak ustupka Srbiji, u najmanju ruku je naivna podvala prihvatljiva isključivo za političke imbecile, a ne za ozbiljnu i suverenu državu.
Čestitka koju Bajden šalje imajući u vidu i, kako kaže, 140 godina partnerstva SAD i Srbije, više predstavlja neku vrstu vrhunca postmoderne mimikrije, laži i opsene.
To je izraz bahatosti svojstven dželatima koji žrtvi dopuštaju poslednji dim duvana ili upravnicima logora koji odobravaju još jednu kutlaču bljutave kaše zatvorenicima koji slave rođendan.
Bajdenova čestitka ući će tako u anale političke istorije po svojoj bestidnoj i šizofrenoj poruci koja teško može da ostavi ravnodušnim bilo koga ko voli ovu zemlju.To je pismo koje bahatost izvodi gotovo do nadrealnih i neslućenih granica pošto se brutalni zahtev za odricanje sopstvene teritorije bez srama uvija u šarenu mašnicu.
Nešto je Bajden, zajedno sa svojim saradnicima, ipak čini se zanemario.
Srbija na Sretenje, 15. februara, pored Dana državnosti, obeležava i dan kad je u Orašcu, u Marićevića jaruzi, Crni Đorđe podigao Srbe na ustanak protiv turske imperije. Dan kada je počela borba za slobodu.Tog dana se pred Srbe ne izlazi sa ovako niskim porukama i papirićima. Bez obzira da li Srbijom vlada duh Karađorđa ili Miloša.
Svejedno je.
Odličan komentar.
Pročitah prije neki dan u Sputnjiku Bajdenovu čestitku i ogavna je po količini licemjerja.
Bajden hvali Srbe kao saveznike, Srpske naučnike i intelektualce koji su unaprijedili svijet, preskače ulogu SAD u otimanju Kosova i nečasnu ulogu u BiH, a završava kako će sve sretno završiti priznavanjem Kosova od strane Srbije.
To je spomenuto na In4s u komentaru predsjednika Vučića, međutim zbog botova na stranici nisam htjeo komentarisati. Inače, gospodin Vučić jeste odlično odgovorio.
Ili te ljude u SAD administraciji ne zanimaju Srpska gledišta ili ne razumiju naš narodni karakter.
Srbi su možda jedini narod na svijetu koji želi svoju slobodu i narodnu nezavisnost i državnost, odnosna bez „vojnih saveza“ dokle možemo. U Evropi i okruženju za sada je tako.
„Nametanje“ rješenja dobrih ili loših je uvijek rizično, i za nas i za druge.