Tošković: Sindikalne vrhuške vodile izdaju interesa zaposlenih
1 min readAktivnosti sindikata Crne Gore više ničemu ne služe sem interesima i sitnim privilegijama sopstvenih rukovodstava, naglasio je predsjednik Radničke partije Opštinskog odbora Podgorica Radovan Tošković.
„Faktički bez otpora nacionalnih sindikata neoliberalna strategija je potiskivala sindikate i uvećala nejednakosti i egzistencijalne nesigurnosti gradjana što se između rasta nejednakosti, prekarnosti rada, opadanja moći sindikata može staviti znak jednakosti. Mimoilaženje nacionalnih sindikata i međusobno neslaganje posledica su ličnih interesa. Radničkoj klasi je raširena svijest o nemoći i gubitku povjerenja u sindikate. Ako je sindikatima stalo do profesionalnog integriteta, istine i socijalne pravde morali bi da učine javno dostupne podatke o strukturi prihoda i troškova sindikata na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da li oni zavise samo od sopstvenog članstva ili postoje osnovane sumnje da ih posredno finansiraju poslodavačke i državne strukture, napomenuo je Tošković i doda:
„Primjera radi da li se iz činjenice da ogromni dio prihoda od članarina sindikata ide na zakup prostora i kupovinu poslovnih prostora u državi i van nje može zaključiti da su sindikati Crne Gore kućno mezimče vlasti. Da li su sindikalne vrhuške vodile izdaju interesa zaposlenih i prihvatanje nametnutih antiradničkih zakonskih projekata u praksi. Jesu. Da li je ovakvo pogubno stanje za radnike Crne Gore možda što sindikalne vrhuške ne mogu biti oni koji su obrazovani, imućni i uspješni u svojoj profesiji i biti dobri sindikalisti i iskreno zalagati za dostojanstven rad, redukovanje siromaštva i drastičnih socijalnih nejednakosti, ili su takvi sindikalci unaprijed sumnjivi i ne bi trebalo da imaju pravo na sindikalnu nadoknadu koja bitnije ne prelazi vrijednost prosječne zarade.“
On je istakao da su „ovakvi nakaradni sindikati uticali da decenije bijede i straha od nezaposlenosti disciplinuju i same zaposlene i okrenuli ih da ćute“.
„Zašto u sindikatima zbog lošeg ekonomsko-socijalnog položaja ne podignu glas protesta profesori, kulturni radnici itd… ili možda borba za veće zarade i manje nejednakosti nije njihova borba jer, ako im je ovako dobro neka im bude,“ naglasio je Tošković.