Tradicija za sva vremena: Kako su Rusi slavili Novu godinu u doba Petra Velikog

Težeći da uskladi ruski kalendar praznika s evropskim, krajem decembra 1699. ruski car Petar Prvi je zvaničnim ukazom naredio da se Nova godina obeležava 1. januara. Upravo zahvaljujući tom dokumentu u Rusiji su postavljene osnove za glavne novogodišnje običaje: od ukrašavanja četinara do dugotrajnih novogodišnjih praznika.

Prvi dan u godini

Datum početka Nove godine u Rusiji menjao se tri puta. Praznik se slavio mnogo pre nego što je privukao pažnju imperatora koji je otvorio prozor ka Evropi.
Prva spominjanja praznika sreću se već u letopisima s kraja 14. veka. Tada je praznik obeležavan 1. marta. Taj datum se poklapao s pravoslavnim kalendarom (godine su se računale od stvaranja sveta), ali i sa životom većeg dela stanovništva koje se bavilo poljoprivredom. Na dan dolaska proleća ta proslava se činila više nego logičnom.
Prve promene u obeležavanju Nove godine dogodile su se 1492. godine, kada je crkva, u skladu s odredbama Nikejskog sabora, pomerila praznik na 1. septembar. Ipak, to nije imalo mnogo veze sa životom običnih seljaka, za koje se godina aktivnih poljoprivrednih radova završavala upravo u tom periodu. Zbog toga ovaj datum nije bio široko prihvaćen u Rusiji.
Glavna proslava je bila organizovana na Sabornom trgu moskovskog Kremlja. Patrijarh, praćen sveštenstvom, obraćao se caru posebnim govorom, u kojem se raspitivao o njegovom zdravlju. Car mu je odgovarao, uz zaključnu frazu „Dao bog, živ sam“. Nakon toga su se caru i patrijarhu poklanjali sveštenici i ostali podanici.

Pomerajući vremenske granice

Zauzevši ruski presto Petar Prvi je sebi postavio cilj ne samo da novogodišnju tradiciju u Rusiji uskladi s evropskim kalendarom i kalendarom većine slovenskih zemalja u kojima se Nova godina u tom momentu obeležavala 1. januara, nego i da to postane veliki narodni praznik.
Dobra mogućnost za takvu zaista epohalnu promenu pojavila se upravo na izmaku 1699. godine, odnosno na prelazu iz 17. u blistavi 18. vek. „Sledećeg 1. januara počinje nova 1700. godina, a ujedno i novi vek“, pisalo je u carskom ukazu.

Ukrašavanje četinara

Petar Prvi se nije ograničio na prosto pomeranje datuma praznovanja, već je u ukazu detaljno opisao kako žitelji imperije treba da obeležavaju početak naredne godine i veka. U osnovu ruske novogodišnje tradicije trebalo je da uđu običaji s kojima se sam car upoznao u Nemačkoj.
Uoči praznika bogatim vlasnicima kuća koje su se nalazile u velikim ulicama naređeno je da ispred kapija postave ukrašena stabla i grane borova, jelki i drugih četinara. Siromašniji ljudi su mogli da se ograniče na to da postave „makar drvce ili grančicu“ na kapiju.
Oni koji su želeli da sve to izvedu baš kako dolikuje mogli su da se upoznaju s primerima koji su specijalno u tu svrhu bili izloženi u centru Peterburga. Građanima je bilo dozvoljeno da budu maštoviti i da izmišljaju ukrase po sopstvenom nahođenju.
Petar Prvi je u rusku novogodišnju tradiciju uveo i vatromete. Istovremeno, na ulicama Peterburga, a posebno na raskrsnicama, paljena je vatra.
Tradicija za sva vremena
Najvažnije je to što se, zahvaljujući trudu Petra Prvog, u Rusiji 1700. godine prvi put pojavio višednevni novogodišnji „raspust“, jer je praznovanje, prema ukazu, trebalo da traje do 7. januara.
Petar Prvi nije uspeo da postigne svoj glavni cilj, odnosno da sinhronizuje rusku Novu godinu s evropskom, jer je većina zemalja u tom trenutku s julijanskog kalendara, kog su se pridržavali u Rusiji, prešla na gregorijanski. Zbog toga je obeležavanje novog veka počelo 10 dana ranije.
Imperator je, ipak, uspeo da uvede tradiciju novogodišnjeg praznika koja je ostala nepromenjena kroz najrazličitije epohe i etape ruske istorije.

Sputnjik