„Традиционално“: Црна Гора у европском врху по личном наоружању, сваки трећи наоружан

Црна Гора, уз Србију, предњачи према количини оружја које посједују грађани у односу на број становника. Према резултатима истраживања “World population review” за 2021. годину, сваки трећи становник је наоружан.

Односно, како је показало истраживање, на 100 становника, 39 грађана посједује комад личног наоружања, што Црну Гору ставља на прво мјесту међу државама Европе, пише Радио Слободна Европа.

Ови подаци односе се само на легално наоружање које је пријављено надлежним институцијама, док се број илегалног не може са сигурношћу утврдити, јер о њему не постоји званична евиденција.

Криминолог професор Правног Факултета у Подгорици Велимир Ракочевић каже да је тешко дати егзактну процјену по питању илегалног оружја.

“Криминолошка истраживања показују да је тамна бројка прилично висока када је у питању кривчно дјело недозвољено држање оружја и експлозивних материја. Глобално посматрано на два регистрована комада оружја долази једно непријављено оружје што свакако треба да забрине. Ово су оптимистичне прогнозе будући да је у неким државама тај однос пријављеног и нелегалног оружја чак 1:1”, наводи Ракочевић за Радио Слободна Европа (РСЕ).

Оружје и за лов и за сигурност

Према његовим ријечима, производња и трговина оружјем врло је уносан бизнис, а кључни проблем је како спријечити да произведено оружје заврши у рукама оних који ће га засигурно злоупотријебити.

“То су у првом реду припадници различитих криминалних организација којима је оружје једно од основних средстава за инкриминисане активности, односно прије свега га користе као средство за извршење злочина”, појашњава Ракочевић.

С друге стране, додаје, постоје групе и појединци који оружје користе у дозвољене сврхе попут спортских организација, као и посједовање оружја за личну безбједност.

“Ради се најчешће о особама које су истински љубитељи оружја или у оружју виде сигурност у смислу одбране од напада”, додаје Ракочевић.

Традиција посједовања оружја у Црној Гори

Ракочевић посједовање оружја види као дио традиције у Црној Гори.

“Са том традицијом смо сви мање-више одрастали. Сјећам се да је било незамисливо да нека фамилија нема оружје. Та вјековна борба за слободу је учинила своје у смислу тешког одвикавања од посједовања опружја. Па ипак, данас се та ситуација промијенила и највећи број грађана не сматра оружје неопходним у свом дому”, наводи Ракочевић.

Истиче да посједовање регистрованог оружја некада није представљало већи проблем, јер се мало злоупотребљавало.

“Волимо да имамо оружје”

Психолошкиња Наташа Вуковић ради у Комисији за издавање љекарских увјерења за добијање оружја.

“Деси се да дође дечко који има двадесетак година и жели љекарско увјерење за посједовање оружја. Када га питам за шта му треба дозвола, одговор обично буде да је то наслијеђено, да се преноси с генерације на генерацију, од прађеда, а неријетко сви заврше аргументовање реченицом – па ето, ми у Црној Гори волимо да имамо оружје”, појашњава Вуковић за РСЕ.

Према њеним ријечима, код младих, оружје неријетко ствара лажни осјећај моћи.

“Тако се осјећају важни. Нажалост, живимо у поремећеном систему вриједности у којем се цијене ствари које не би требало и млади се поистовјећују и идентификују са неким лошим узорима. Медији им, промовишући људе који су агресивни, томе доприносе јер се идентификују са њима управо и кроз посједовање оружја”, саопштила је Вуковић.

За неке је то, додаје она, и статусни симбол који је далеко од правих вриједности.

Поповић: Девијација опасна по живот

Једини профиличар у Црној Гори Милисав Поповић, за РСЕ каже да су подаци забрињавајући и сматра да нас та “невидљива девијација може буквално коштати живота”.

“Посједовање оружја у тој мјери најпатолошкији је аспект за систем, јер човјек узима могућност да пресуди другом уз помоћ средства који се користи у рату и насиљу. Са профиличарске стране гледано ту је укључен и социјални, социо-патолошки, индивидуално-патолошки, психо-патолошки, чак и емотивни, традиционални аспект”, појашњава Поповић.

Еуропол наводи да ће у блиској будућности организирани криминал вјеројатно повећати свој глобални досег, постати флуиднији и дигитализиранији те као такав отворенији за разноликост и конкуренцију.

Према његовим ријечима, на тај начин испуњено је неколико коцкица које подразумијевају да због осјећаја да систем није толико јак да неког заштити преузима правду у своје руке.

“Други је аспект недовољног осјећаја да сам по себи имаш моћ и да си заштићен да користиш наоружање као облик продужене моћи. Врло опасна ситуација. Томе се мора прићи студиозно кроз облике едукације и самоедукације”, наводи Поповић.

Како каже, “све је у тој патолошкој зони испуњено, свака коцкица штикирана”.

“Тиме указујемо на један широк опсег свијести која говори да је рањена, да се боји да буде рањена, да је спремна да се одбрани у крајњем и и да је спремна да прва нападне”, каже Поповић.

Оружани обрачуни на Западном Балкану

Ови подаци, сматра Поповић, говоре и о томе да људи немају повјерење у систем, који би требало да их штити.

“Систем служи да се у њему осјећаш као у свом дому. Он те штити, било гдје да се нађеш – у кући или ван ње у било које доба дана ноћи. Мора да постоји један начин здружене акције против таквог развијања свијести. Колико младих има наоружања и како до њега долазе? Како је могуће да им се изда дозвола?”, питао је Поповић.

Из Министарства унутрашњих послова за РСЕ су појаснили да издавање одобрења за набавку оружја странка треба да приложи оправдан разлог за набавку као и увјерење о здравственој способности.

“Прибављају се докази да странка није правоснажно осуђена за одређена кривична дјела или кажњена за прекршаје и да ли је за та кривична дјела и прекршаје покренут поступак; као и да ли постоје околности које указују да би оружје могло бити злоупотријебљено, што провјерава полицијски службеник”, појаснили су у МУП-у.

Годишње више од 1.800 нових дозвола за оружје

Прошле године, кажу у МУП-у, издато је 1.808 дозвола или одобрења за набавку оружја и тај број је у посљедњих пет година био приближан.

Психолошкиња Вуковић наводи да је велики проблем по питању добијања дозвола и то што они којима надлежна комисија у јавном систему не изда дозволу нађу начин да до ње ипак дођу.

“Трудимо се да процедура буде што ригорознија али љекарска увјерења издају неке приватне здравствене ординације које дају нижу цијену од оних које су у јавном здравственом систему. Тако се лако добијају љекарска увјерења”, појашњава Вуковић.

Како каже, дешавало се да особа за коју не процјене да треба да добије љекарско увјерење донесу љекарско увјерење из неке друге, приватне, установе.

Из Министарства унутрашњих послова казали су за РСЕ да физичка и правна лица имају 100.430 комада регистрованог оружја код 67.223 власника.

Од тог податка, како наводе, власници посједују оружје ради бављења ловом и спортским стрељаштвом 38.486 комада.

У акцијама Министарства унутрашњјих послова добровољне предаје оружја држави, које су спровођене од 2015. до 2021. године године, предато је 1.865 комада оружја, 1.006 дјелова за оружје, минско експлзивних средстава 345 и муниције 33.822 комада.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: