Tragom DPS-a

Piše: Bećir Vuković

To što se zveca da u Crnoj Gori postoje samo dvije familije (i brojem 2), bar to je lako demantovati, ili se ne računaju tolike crnogorske familije..?

Nije stvar u tome, ta to svako zna. Iako nije za neku vajnu preporuku, ali valjalo bi ponajprije porediti ove dvije (2) familije. Ono što nije za preporuku, ta i to svako zna, odnosi se na poređenje kao najprimitivniji oblik mišljenja.

Kad smo već prevrnuli stranicu, nastavljamo: druga familija ne samo da je primitivnija, nego, u svakom smislu, i povrh toga, i naročito, u, ideološkom, još i podlija. Svaki luksuz sa drugom familijom, značio bi – potpunu prevaru većinske Crne Gore..!

Neko je rekao (?), za nekoga (?), da je to i to, za njih (!), uradio Hitler. U našoj priči, ono što nije završila prva familija, umjesto nje – to i to – završila bi druga familija..!

Na prvi pogled nekome će djelovati apsurdno, ali, đe ima dima, ima i p….

Po svoj neprilici novu vlast će začiniti konvertiti DS – a, SDP – a, i DPS – a.

I, da ne ostane da ne brinem o rodnoj ravnopravnosti, novu vladu ukrasiće, i – konvertitkinje..!

Tako je, kakve bi one bile, da ne kažem šta (?), kad ne bi našle čvrst oslonac, u, vladi, koja više neće biti na heroinu (!), nego, u, najboljem slučaju – na vijagri. Zato, usput negde i pomenusmo – gde ima vatre, ima i d….

Makar u opisu familija nećete uočiti neku bitnu nijansu razlike. Sa razlikom, ili bez nijanse, pitamo: pa, što smo, uopšte, rušili stari režim..?

Dobro, osvojili smo slobodu, ali, sva je prilika – uslovnu slobodu – za čitav jedan narod koji je imao pravo glasa..!

To znači jedno: glasom tog naroda poslužili smo se da srušimo jedan patološki režim, ali, sada, pravo glasa oduzimaju mu neke važne evropske adrese..? Ma, nemoj..?

Ma, meni pričaš..?

Prije će biti da to zahtijeva bivši – srušeni režim – kako bi njegova osnovna uporišta, u takozvanom bezbedonosnom sektoru – ostala – netaknuta..!

… ne – ta – knu – ta…

Pravilo denuncijantske demokratije (a tkve su listom sve naše demokratije), glasi: manjina je većina, pa i ako nije..!

Koliko se razumijem u ikakve političke nauke: prije izbora manjina je, zaista, bila stvarna manjina, u postizbornom procesu, manjina je, iste, izborne noći, izrasla u nekakvu bizarnu većinu..?

Poslije mučnog porođaja (još se kutija nije ni ohladila), a manjina poraste u većinu..!

Pa bi još to nedonošče trebalo i – njihati. I, na čistome krilu bez kol’jevke odnjihati, i zalivati medom i mlijekom..!

Takvo pomamilo inferiornosti samo je moguće na crnogorskoj političkoj sceni…

… kakva politička pražnjenja malih razmjera manjinske Crne Gore…

Manjina sumnja da bi većinska Crna Gora ugrozila manjinsku Crnu Goru..!

Ali, ta je sumnja – naslijeđena od bivšeg režima, koji je sebe bez pokrića proglašavao većinskom Crnom Gorom.

Kome, pričaš, a, imali su samo – pendrek glasače..?

Sad su glavne sumnje da pripadnici većinske Crne Gore, mogu da sudjeluju u takozvanom bezbedonosnom sektoru..! Čak, i u tom pravcu ide sumnja manjinske Crne Gore..?

Kraju šala, retorika nekih novih političara, koji bi da u nekoj novoj vlasti igraju opet neku ulogu, odnekuda nam je poznata…

… radi se o retorici, kojom je Đukanović držao u strahu Crnu Goru od Srba, to jest, od – unutrašnjeg neprijatelja..!?

Imam i jedno kompleksno pitanje: može li da se krade nečija retorika. A, DPS je decenijama radio na tom poslu.

I, da bih opravdao naslov, evo i potpitanje: da li sada (!), na scenu – stupaju – plagijatori (?)

Gdje ima dima, ima i pepela..!

————————————————————-
Scena iz priče izvesnog poljskog pisca Josa Kolavskog.

„Ko je od nas poginuo“, nakon žestokog boja, navrh rova uspravio se kaplar, i pitao svoje vojnike.

Niko nije odgovorio ko je poginuo.

„Ko nije poginuo“.

Niko nije odgovorio ko nije poginuo.

Je li važno pitanje..?
Važno je pitanje..!